Vranje i Vranjanci i ovaj septembar iskoristili su da u postsezoni letuju u Grčkoj. Kao retko kada poslednjih godina, turisti iz Srbije pokazali su se kao bogatiji i opušteniji od svojih suseda Makedonaca i Bugara, koji su takođe preplavili Peloponez.
Panorama Nea Vrasne
Na moru je trenutno najviše penzionera, ali i studenata. Ipak, gro srednje klase sačinjavale su žene sa ćerkama i unučićima, pa sve do žena domaćica i onih koji se uredno prijavljuju na birou, što je podiglo pomenutu klasu na još veći nivo.
Boljitak se prvo osetio u odnosu na Makedonce. Njihov dolazak i istovranje robe iz auta ili autobusa, praćen je uzdasima.
“Blagosi im, preseliše se u Nea Vrasnu, pobegoše iz Prdejci i ostala sela oko Đevđeliju”, da bi se nakon završetka sedmodnevnog letovanja (toliki je makedonski prosek), govorilo sa čuđenjem.
“Bože, sve li ono izedoše, kude imi, b’e, stana, pa stomak kao da im je čergarska torba ili na Demirana goć”.
A, ono, kad krenuše da iznose, ma, to se ne može opisati, obavezno idu manji zamrzivači sa mesom, gajbe sa paradajzom, krastavicama i paprikama, pa kočanski oriz i na kraju kese sa grickalicama, prženi suncokret obavezno, pudinzi i pakovanja minerlane vode “Pelisterka”.
Bugari, koji dolaze da vide, kako nam rekoše “kade je more na Pirinska bugarska Makedonija” pokazaše nam u obližnja brda sela gde im žive sunarodnici.
Ista ona sela za koja nam Makedonci rekoše da su njihova, da je ovo rajski deo makedonskog Egejskog mora u kome se njihov Ace iliti Aleksandar Makedonski poslednji put okupao pri polasku u osvajanju sveta.
“Ova e sveto moreto, mie smo malečok narod so golemite luđe”; čuo se je pravilan kumanovski naglasak.
Da li je Nea Vrasna i okolina makedonska ili bugarska nismo mogli da utrvdimo nakon svakog njihovog ponovnog ubeđivanja, ono što je jedino bilo izvesno to je da smo u državi Grčkoj, njenom severnoim delu poznatom kao oblast Makedonija.
No, kad smo se manuli istorije, jer došli smo da vidimo kako letuje naša srednja klasa krenuli smo pored mora, na plaže.
Na plaže se nosilo samo malo voća za okrepnjenje, onog što ga prodaju ulični preprodavci derući se na pristojnom srpskom, svakih 5 minuta: “Grožđa “kavala”, tri kila dva evro, nektarinjo, breskvo, slatko, super, tri kila dva evro, ananas edno evro uno komad, lubenica dva evro, može proba, paradajz, tri kola dva evro, ajde; Srbi, nema džabe”…
Na plaži kao da je vreme stalo. Našu srednju klasu nudili su razni crnoputi prodavci sa robom: od naočara za sunce, kišobrana, marama, raznih torbi, ukrasa od drveta i gipsa, kapa i šešira, podvezica i ukrasnih vezica za ruke i noge, raznih parfema, do usliga brze tetove i tajlandsko masiranja, od levog malog prsta do desnog uveta.
Tu su momci, po koja žena ili devojka, iz Senegala, Etiopije i drugih afričkih država vešto obavljali svoj posao osetivši da Srbi ovog puta imaju i više evra nego što su mislili da im je potrebno.
“Hej men, o maj fred, aramba, aramba”, čuli su se njihovi baršunasti glasovi, koja lepota, svi znaju srpski, što potvrđuje da je svetski jezik rasprostranjen do roga Afrike.
“Ajde, ajde, 15 evra, može 10,. daj 5, nema dva za pet, nama džabe”, traju pogađanja i uvek se završava našim trijumfalnim: “Uh, što ga zeznasmo, on je tražio 15 evra mi ga uzedosmo za pet”.
Od pomenute robe nešto se vrati kući, ali, većinom, sve završi u kanti za smeće jer od sunca ili morske vlage kvalitet naglo popusti. To, u krajnjoj računici, daje onaj kvalitet više našoj srednjoj klasi jer kad je džabe i kad se ima onda se i može.
Što se tiče Grka oni zapeli pa prodaju samo krofne. Znaju da smo po malo drčan narod, naročito kad uspište deca, bilo da su srpska, makedonska il’ bugarska.
“Donac, lokomades, krofna”, viču Grci i koriste neke dečje trube čiji zvuk vas, em preseče u dremežu, em nervira zbog dece koje ga oponašaju.
Srbi kupuju kao i uvek ne gunđajući, ako treba dete ima da jede na plaži, a ako treba batine ima da dobije u stanu.
Makedonci najmanje kupuju, vičući deci: “Znaeš li, Aspre, koliko su toa parite, evro ipo za krofna, toa su dva lebčinja vo indina i kusur će ostane za soleni semki”.
Bugari kupuju, vidi se da su ušli u EU, pa iz pristojnosti ne psuju deci “mame i mamku”, koja veselo trče prema njima vičući: “Tate, tate, kakvo je tova, a, tate”?
”Golemo, be, golemo, Mite, kako golema riba, ripa taka-vaka, zeva, zeva i gi jade parite”. ”Ako, tate, samo da ne jade krofni”, spremno odgovara Mite, dok tate maše rukom, nagole-nagore i pokazuje prstima kako riba zeva.
U radnjama su svi jednaki, jer kad je u pitanju kupovina bižuterije, igračaka za decu i unučiće, nešto da se obuče da se kod kuće u komšiluku ili na gradskoj štrafti primeti ili kada su u pitanju alve, papuče i gaće od likru za poklon, onda se ne poznaje ko je Srbin, Makedonac il’ Bugarin.
Kupovine su, kao i uvek, u marketima i u”Lidlu”. Ima svega, a najveće interesovanje su akcije koje se prate svih dana letovanja. Osam staklenih flaša piva, marka se teško izgovara, za samo 4,05 evra, salama, crevo, za 1,99 evra…
Pripreme za povratak su samo naizgled slične. Koliko god da se ponese još više se vrati, ali sada je roba drugačija, kupovalo se, imalo se, stala recesija.
Makedonci i Bugari manje kupuju, “što južnije to tužnije” primećuje se.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
