Vranje - Proces migracija najboljih Vranjanaca ka Evropi i svetu nikada nije prestajao, pa je to tako i danas.
Vranje: Prazno, praznije
Od najmlađih vranjskih nada ka Evropi se uputila i Mirjana Stanojković, koja trenutno studira na Medicinskom fakultetu u Brnu, u Češkoj, dok je Isidora Mladenović student Fakulteta primenjenih nauka (Fachhochschule) u Wiener Neustadtu, u Austriji.
Ona na engleskom jeziku studira internacionalno biznis savetništvo, smer internacionalno poslovno savetništvo (Business Consultancy International).
Da li bi se one jednog dana vratile?
- Naravno da bih volela da se vratim u svoju zemlju. Odlazim pre svega zbog usavršavanja i većeg znanja, pa bih svakako sve to prenela i iskoristila u svojoj zemlji Srbiji - kaže Mladenovićeva.
- Ako bi uslovi bili jednako dobri za dalji razvoj i nastavak moje karijere zašto se ne bih vratila? Ovo je moja zemlja, i ja želim da joj pomognem koliko kog mogu - dodaje i Stanojkovićeva.
Ali, ne misle svi mladi ljudi koji su otišli odavde tako.
Jovana Stošić rođena je u Vranju pre 26 godina. Roditelji su joj poznati Vranjanci, zapošljeni u „Vodovodu“, Tihomir i Gordana.
Opšte poznata jovana je postala kada se pojavila na naslovnoj strani „Blica“, u aprilu 2012. godine.
Tada smo saznali da je Stošićeva završila arhitekturu u Beogradu, uz prosek od 9,68, ali da se sa 40 kilograma prtljaga otisnula u Brazil, gde i sada živi i radi.
Trenutno je na poslediplomskim studijma za dizajn nameštaja Fakulteta UEMG u brazilskoj državi Minas Gerais.
- Srbija je zemlja koja treba da pruži mladim stručnjacima priliku za usavršavanje, da ih zadrži i pomogne razvoju zemlje motivacijom mladih ljudi. Dok se to ne dogodi, neću se vraćati - rekla je Jovana za “Blic”.
Nemanja Todorović zvani Štiplija rođen je 1984. godine u Vranju, a diplomirao je 2010. godine na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Trenutno na magistarskim studijama iz oblasti evropske politike na Masarikovom univerzitetu u Češkoj, a od ovog oktobra na specijlističkom programu na Univerzitetu u Konstancu, na kome je studirao i premijer Đinđić.
Zanimljivost vezana za Vranje je da je on praktično pokrenuo proces promene izgleda gradskih znamenja, svojim predlogom grba grada. Vranje je sada raspisalo javni konkurs za idejna rešenja grba i zastave, pa se na primeru vidi kako mladi ljudi pokreću stvari sa mrtve tačke.
- Malo sam se udaljio od Vranjanaca ali ne i Vranja. Obožavam Vranje, često dolazim, ali su me neki ljudi ovde veoma razočarali...
Taj neki tvrdičluk, zavist i koristoljublje. Nešto tu nije bilo kako treba.
Često Vranje upoređujem sa gradovima po srednjoj Evropi. Vidim koliko ima potencijala koji nije iskorišćen - kaže Nemanja
Samo ko je iz Vranja otišao, taj je čovek postao - glasi najvažnija poslovica vezana za ove prostore.
Svakako najveća zvezda sa ovih prostora je naučnik Dejan Stojković, rođen 1971. godine u Šaprancu, kao jedan od velikana koje je ovaj kraj dao gradu, za razliku, recimo, od Tulbeta, koje je davalo neke druge kadrove.
Po zanimanju fizičar, Stojković je poznat po svom radu o crnim rupama, topološkim defektima u vasioni i teorijama o nastanku svemira.
- Želim da se jednog dana vratim u Vranje i da svoje znanje prenesem mladima - rekao je jednom prilikom za „Vranjske“ Dejan.
Da se vrati, ali šta da radi? Trenutno, on je predavač na univerzitetu u Bafalu, a spada u red vrhunskih stručnjaka koji rade na projektima u CERN-u u Švajcarskoj. Jedan je od tvoraca „Black Max“ programa, zvaničnog softvera na CERN-u.
Ipak, velika većina sada tamo uspešnih ljudi otišla je u SAD ili da završi četvtri razred srednje škole, ili pak da nastavi ovde započete studije. Otišli, pa tamo i ostali.
Recimo, Andrija Cvetanović, sin nekadašnjeg direktora Doma zdravlja u Vranju Momčila i doktorke Dušanke, studiranje je počeo na vranjskom fakultetu za menadžment, da bi kasnije završio i poslediplomske studije iz informacionog menadžmenta u Parizu.
Po poslednjim informacijama, sada živi i radi u Dalasu, kao dizajner.
Zavidnu karijeru u Americi je napravila i Maja Novović, ćerka jednog od šefova u „Simpu“ i medicinske sestre Vinke.
Ona je rođena 1973. godine, diplomirala je dizajn na univerzitetu u Long Biču, i odmah po završetku dobila posao u velikoj modnoj kompaniji, gde je napravila zavidnu karijeru i danas je jedan od šefova u firmi.
Bavi se modom, i obišla je čitav svet, od Bombaja i Madrasa do Minhena i Singapura.
U Americi su i ljudi mlađih generacija, kao što je Selena Mihajlović, jedan od najboljih vranjskih đaka svih vremena, koja je sa 25. godina uspela da magistrira hemiju u Americi!
U Americi su na školovanju bila i deca poznatog vranjskog trgovca Dragana Džeka, Aleksandra i Nemanja Nešić.
U Columbusu, u Ohaju, živi i sveštenik Miroljub Ružić, izdanak stare vranjske porodice. Trenutno, on predaje na državnom univerzitetu u Ohaju, i paroh je tamošnje crkve Svetog Nikole.
Posle Amerike, gde je dijaspora Vranjanaca izgeda najbrojnija, mnogo ovdašnjih ljudi živi i širom starog kontinenta, od naših ambasada i predstavništava, pa sve do poznatih kompanija. Ipak, čini se da najviše naših ljudi u Evropi radi u školstvu i zdravstvu.
Tako, Ivana Ivanović, ćerka nekadašnjeg direktora vranjske bolnice Dragana, danas je u Holandiji, u Deventeru. Ona je u Beogradu magistrirala farmaciju, i trenutno radi za „Bejker“, multinacionalnu kompaniju koja se bavi analitikom lekova.
Vesna Dimitrijević, ćerka Srbe Kuma, nekadašnjeg direktora Gimnazije i uravnika ovdašnje Galerije živi i radi u Londonu, kao predavač fizike u jednoj od tamošnjih srednjih škola.
I deca Dragomira Mitića, nekadašnjeg direktora DIV-a, žive u Evropi. Bojan Mitić završio je finansije na privatnom američkom „Džon Kebot“ univerzitetu i sada je u Rimu, dok je Tijana Mitić magistrirala medicinsku biohemiju i doktorirala na univerzitetu u škotskom Edinburgu.
Proces migracija nikako ne prestaje, pa je recimo u Dablinu kompjuterski stručnjak Saša Kuzmanović, sin dugogodišnjeg urednika „Slobodne reči“, pa onda takođe kompjuteraš Dragan Lola Stošić, sin čuvenog pokojnog vranjskog bankara Lole Stošića i Duške Talimatke, koji je takođe u Irskoj, pa arhitekta Dejan Petković, poznat po tome što je projektovao „žutu zgradu“ kod Gimnazije, koji živi na Novom Zelandu...
I seobama nikad kraja. Lepo, samo, ima li nekoga da se ovde vrati i pomogne da se upali makar sveća, ako pravog svetla nema? Ili smo osuđeni na ovaj mrak, koji iz nepoznatih razloga zovemo svetlom budućnošću?
Saša Stojković
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
