Svetomir Stanisavljević iz sela Vrbovo, kod Vladičinog Hana, ne radi jedino kada spava.
Svetomir i Ljubinka
Za njega je rad smisao života, a njegova filosofija je prosta: "Sa deset prstiju radom se može steći onoliko koliko ti je potrebno, ni manje ni više."
Od oca Stanoja nasledio je ljubav prema stoci. U njihovoj štali uvek je bilo između četiri i šest krava, koje su im donosile sigurnu zaradu.
- Trenutno imamo tri krave simentalske rase i jednog bika. Sve su steone, muške potomke ćemo toviti i prodati, a ženske zadržati i tako uvećati broj krava - kaže ovaj 72-godišnji poljoprivrednik.
Vredni starina brine o kravama sa suprugom Ljubinkom, a pomažu im sin Vujica i snaja Marina.
- Krave zahtevaju brigu tokom cele godine. Mora da im se obezbedi kvalitetna hrana, da se napuni štala i zima dočeka bezbedno. Mora da se čisti, da se muzu tri puta dnevno...
Moja žena i ja radimo sa uživanjem, iako smo u godinama. Kad ujutru ustanemo, kažem Ljubinki: "Hajdemo u štalu, čeka nas gimnastika koja nam produžava život." Snaja Marina nam pomaže u muži, a pravi je majstor za pravljenje sira - priča Svetomir.
Za stočarstvo se opredelio kada je 1982. godine sa hanskim preduzećem Delišes, u okviru plana za poljoprivredu Morava 2, uzeo tri krave simentalke i otplaćivao ih putem kredita.
- Odmah sam napravio modernu štalu i sa kravama me je sve koštalo 84 miliona dinara. Uspeli smo da sve to otplatimo i danas zarađujemo - ističe Svetomir.
Često pominje narodnu poslovicu koju je čuo od svog oca Stanoja "il' radi, pa imaj, il' nestani da te nema".
- Ta mudrost se pokazala u današnje vreme kao neko predskazanje. Zašto sela umiru?!
Neću sada da govorim koliko je država za to kriva, jer to ne može da stane na vaš papir. Govoriću koliko smo mi seljaci sami krivi što nam nestaje selo i što se gase kućna ognjišta.
Niko ne želi da radi, jer se rad smatra mučenjem, nametom koji ne omogućava lagodan život. Svi bi da se zaposle u gradu, u državnim firmama kako bi što manje radili, a primali sigurnu platu i opet rezilili državu jer im je uvek malo.
Žele preko leba pogaču. Svako ko čuva dve krave zaradiće radničku platu, sa četiri dve, pa ako tome doda nekoliko svinja, kokoške, baštu, manji voćnjak sa šljivama i jabukama, steći će dovoljno za normalan život.
Problem je što sve to zahteva rad u dve smene, a to omladina ne želi. Meni nije jasno kako se momci u punoj snazi izležavaju po krevetima, a ja sa 72 godine za 20 minuta natovarim traktorsku prikolicu stajskim đubretom i nije mi teško.
Pitao me nedavno jedan mlađi čovek: "Čika Sveto, šta radiš kad nema šta da radiš?" Odgovorio sam mu: "I tada radim." Video sam da mu mnogo toga nije jasno – priča Svetomir.
Stanisavljevići obrađuju hektar zemlje sa detelinom lucerkom, hektar i po je pod kukuruzom, hektar pod livadskim senom.
- Imamo našu zemlju, ali smo dosta uzeli u zakup. Ovde ima mnogo zemlje za obradu, samo ko želi da radi. Proizvedemo hranu za stoku i ona čini 80 odsto ishrane naših krava, ostalih 20 odsto ide na rezance i koncentrate.
Zato nam je mleko prvoklasno. Snaja Marina pravi vrhunski sir – ističe Svetomir.
Familija Stanisavljević nije bila bogata, ali danas je jedna od imućnijih zahvaljujući napornom, danonoćnom radu.
- Od 1965. imam vozačku dozvolu, godinu pre toga kupio sam veliki motor, potom još jedan. Kada sam 1976. godine kupio fiću, u selu su još koristili volovska kola.
U gradu je bio veliki luksuz imati dva motora i auto. Nov traktor sam uterao u avliju 1979. godine.
Niko mi to nije poklonio, ništa nisam ukrao, sve sam stekao sa 10 prstiju, radom koji je donosio veselje za sve što smo postepeno sticali, a bilo je dovoljno za mene i suprugu, kao i za porodice naših sinova Vujice i Miroslava – završava priču, s ponosom Svetomir.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
