U Poljanici, planinskom kraju iznad Vranja, drva se seku pored administrativne granice sa Kosovom, na planini Kukavici i njenim obroncima.
Ćumurdžije u Poljanici
Drva se plaćaju po 22 evra, a prodaju dalje po 33 do 35, što dalje to skuplje.
- Bilo je skoro otkupa drva za Grčku. Dođu Grci i otkupljuju potpuno legalno, sa papirima. Unajme naše šlepere, a drvo se seče u šume na kubne metre.
Grci zakupe ljude i mašine koji drva seku na lice mesta i cepaju. Takvo se tovari, odmah spremljeno za grejanje. Sa sečenjem ih košta 25 evra.
Tu može da dođe do manipulacije i krađe, tako što niko ne dežura ceo dan, a mešatni su vispreni, pa doteraju drvo bez žiga, a velika većina iz državne ili tuđe šume čiji su vlasnici daleko van kraja, u inostanstvu ili odseljeni po Vojvodini.
Zato, oni odmah prodaju svoje šume, znatno jeftinije jer bolje da uzmu sigurne pare nego da ostanu bez ičega.
Poenta je što to opet ide mimo države, bez neke veće kontrole, što je cena mizerna za ljude koji prodaju, jer drva u Grčku dostižu cenu od 80 do 100 evra po kubiku – kaže naš sagovornik iz Vlasa.
U Poljanici je u velikoj ekspanziji i proizvodnja i prodaja ćumura. Svi seku drva i prave ćumur jer se tako dolazi do sigurne pare.
- Na ćumuru se najlakše zarađuje, bez obzira što posao nije lak, posebno dok se spremi drvo. Ipak se to radi u razmacima, ima dana za odmor, a može da se izvuče jedna dobra plata za tamošnje prilike.
Recimo od pet improvizovane ćumurane od lima zaradi se oko 300 evra mesečno, ako se radi porodično.
Otkupljuju nakupci, iz Vranja i Leskovca, a oni pored tih gradova snabdevaju Beograd i Vojvodinu. Cena je u Poljanici 0,30 evra za džak od 15 kilograma, a dalje ide i trostruko više, pa i petostruko.
Ćumur se otkupljuje i šleperima ide za Grčku, ali najviše za Italiju, to ide preko neke zadruge koji su osnovali pojedinci.
Ide u nekoliko gradova, najviše zarađuju oni koji otkupljuju. Nije ni to regulisano kako treba, cenu određuju nakupci, ako se njima ne proda nema kome, nemaju konkurenciju.
Seljaci ćumurdžije imaju za život to im je danas najizvesnija para, a nakupci svi bogatiji, iznad proseka u vranjskom kraju.
Niko ne mari što im je život ugrožen i izložen boleštinama, pre svega karcinomima, zbog prirode ćumurdžijskog posla u improvizovanim uslovima i gustog dima u kome su preko dana.
Nijedna para ne može da plati zdravlje, zato u planinskim selima haraju tumori, astme i druge hronične bolesti.
Seljaci će ta to slegnuti ramenima i reći: “Zar golo zdravlje nije gotova bolest”!
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
