Gornji tok Južne Morave - Crno, pa čuči

U fokusu - Sreda 19.09.2018 - 08:55

Izviđači OI „ZAVIČAJ 1093“ jer posle podviga od pre dve godine, realizacijom Regate „Tužna Morava“, kojom su oplovili čitav tok Južne Morave, a srpskoj javnosti skrenuli pažnju na katastrofalno stanje na ovoj reci otišli su i korak dalje.

Izviđači oplovilo Južnu Moravu. Foto: FB Izviđači oplovilo Južnu Moravu. Foto: FB

Shodno obimnom izveštaju koji su sačinili nakon Regate i predali ga najrelevantnijim društvenim subjektima od Ministarstava zaštite životne sredine i javnih preduzeća, preko graskih i opštinskih skupština kroz koje prolazi Južna Morava,  ove godine su odradili skrining najugroženijeg dela vodotoka, onog koji prolazi kroz grad Vranje.

U tome su im podršku pružili Regionalni centar za životnu serdinu (REC) kroz svoj program CSOnnect a koji finansira Švrdska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) kao i grad Vranje koji prepoznaje potrebu sanacije vodotoka na svojoj teritoriji.

- Gornji tok Južne Morave karakterišu ogromne erozije obale, produbljivanje rečnog korita od 4 do 12 metara što utiče na nivo podzemnih voda u priobalju kao i velike količine oborenh stabala koje su preprečile reku i formirale više brana na kojima se zadržava komunalni i biološki otpad.

Zabeleženo je i mapirano čak 15 mesta na kojima je reka preprečena i plovidba njome onemogućena gde smo bili prinuđeni da vadimo čamac i zaobilazimo nastale prepreke
- navodi se u izveštaju.

S obzirom na ozbiljnost situacije pokrenuta je inicijativa za detaljno čišćenje gornjeg toka Južne Morave kojoj se priključio i Rusko - srpski humanitarni centar iz Niša koji je voljan da na raspolaganje stavi svoj deo raspoložive opreme kao i potreban broj ljudstva iz dela ruskog spasilačkog tima iz Moskve.


Kako bi sve to došlo na svoje, izviđači iz Vranja su ove godine odradili kopneni skrining obe obale od Zlatokopa do Vranjske Banje i došli do rezutata koji su još alarmantniji nego sam vodotok.

- Velika pokrivenost vegetacijom obe obale u kojoj dominira bagrem, vrba, šiblje, koprive i jako visoka trava koja otežava pristup samoj obali.

Tu su i izuzetno nestabilne obale sklone obrušavanju,

Potkopanost većeg broja stoletnih vrba i topola koje su sklone padu i mogućem prepečavanju reke.

Prisutna je i velika količina nagomilanog komunalnog i biološkog otpada tik uz obalu reke
što predstavlja opasnost da u vreme velikog vodostaja može završiti u samom vodotoku i opet izazvati njegovo zakrčenje,

Generisani odpad na ušću pritoka u Južnu Moravu jasno daje do znanja kolikika je populacija stanovništva u slivu same pritoke,

Prohodnost tj. pristušačnost desnoj obali od Ćukovca do Zlatokopa je oko 40 odsto, a od Zlatokopa do Vranjske Banje j
edva 20 odsto, dok je pristupačnost leve obale jedva 8 do 10 odsto, što predstavlja veliki problem za pristup mehanizaciji - pokazuju rezultati skrininga.

Kao zaključak neminovno se nameće pitanje, šta valja činiti, ukazuju izviđači.

Oni predlažu organizovanje dobrovoljne radne akcije .

- Iskoristiti opštu zainteresovanost srpske ekološke javnosti i organizovati široku akciju čišćenja priobalja od komunalnog i biološkog odpada, tokom leta i obuhvatiti svih 40 kilometara obale koje prolaze kroz teritoriju grada Vranja,

Nakon toga, takođe kroz volonterski rad izvršiti proredu rastinja na obe obale i otvoriti obale za nesmetani pristup ljudstva ali i mehanizacije

Uz pomoć JP „Srbija vode“ i Rusko - srpskog humanitarsnog centra iz Niša i ruskih spasilaca iz Moskve odraditi široku akciju uklanjanja svih zaostalih stabala i panjeva u samom koritu reke kako bi se obezbedila prohodnost reke i kao promocija urađenog.

Da se 2020.godine upriliči prva Južnomoravski rafting spust jer izvišđači tvrde da Južna Morava u ovom trenutku u smom gornjem toku, kod višeg vodostaja, pruža više adrenalinskog naboja nego Drina
- navode izviđači „Zvaičaja“.

Sada su na potezu državni organi da donesu adekvatne odluke i daju zeleno svatlo da se prione radovima a izviđači kao i do sada spremni ko zapeta puška da uđu u novu avanturu jer im je itekako stalo da započeti posao dovrše do kraja.

U nadi da Južna neće doveka ostati Tužna Morava i da neće sve biti crno pa čuči, pozivaju sve ekološki osvešćene građane da podrže njihovu inicijativu i mrdnu stvari sa mrtve tačke jer je nečinjenje u proteklom periodu i dovelo do ovakve situacije.

 

OK Radio

Vrati se na kategoriju U fokusu

Komentari

Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.

Ostavite komentar:

Ime:
Email:
Komentar:
Novica
19.09.2018. , 19:00
Bravo za ove ljude.Kamo srece da je vise takvih. Moje selo je na obalama Tuzne Morave. Kao deca smo se kupali, plivali, igrali se, cuvali stoku. Nazalost morao sam da napustim i selo i Moravu. Vracam joj se povremeno, s vremena na vreme. Bio sam ovih dana. Dok je radila FOPA, bila je crna, sad je jos crnja od plastike i nemara ljudi i vlasti / a ljudi ili ne-ljudi cine vlast, predstavljaju organe vlasti. Morava je imala i vise vode, bilo je mnogo riba / som, mrena, klen,..merile se kilogramima, i do deset kilograma somovi,../ Sve je to bilo u ona losa vremena, bez demokratije, ali smo imali sve. Sad imamo demokratiju, a nemamo vlast, nemamo nista. Pobegosmo i mi i nasa deca od velike ubavinje, od toga sto nam je mnogo dobro. Kazu politicari da je mnogo dobro, ali ljudi nekako ne vide i ne osecaju tu promenu na bolje. Verovatno nisu jos shvatili kolikoim je dobro / procitajte crne hronike po novina. / pogledajte film Tri karte za holivud . Kome je dobro ? Zna se ?Kad bi napisao ono sto mislim ne bi objavili komentar, a ziva istina je. Nije samo FOPA bila zagadjivac, i mnogo drugih zagadjivaca je bilo a sad ih nema ili slabo rade a stanje jos gore. Morace Morava da potrazi drugi narod, druge ljude, ovi nisu dostojni nje,..