Vranje - Ako idete “Šarganskom osmicom”, prugom preko planine Šargan dugom oko osam kilometara, jednom od najvećih turističkih atrakcija Srbije, znajte da se vozite graditeljskim remek delom.
Železnička stanicu u Vranju, nekada
A tu deonicu i prugu Stalać-Užice-Šargan-Vardište trasirao je Vranjanac, inženjer Petar Milenković još daleke 1908. godine.
Godine 1927. Milenković je postavljen na dužnost načelnika odeljenja građenja železnica SHS-a, a iduće godine za pomoćnika direktora direkcije za građenje železnica, gde ga zatiče Drugi svetski rat.
Petar Milenković rodio se u Vranju 1876. godine gde je završio peti razred osnovne škole i sedmi gimnazije.
Školske 1895/96. svršio je osmi razred gimnazije sa višim tečajnim ispitom u Nišu, a 1900. završio je Tehnički fakultet na beogradskoj Velikoj školi.
Rista Simonović, publicista iz Vranja, u svom delu «Ljudi i dela» piše da je udaljenost pruge od varoši Vranje mučila i inženjera Milenkovića od samog početka njegove karijere.
«Kao dobar praktičar i poznavalac svih stvari vezanih za izgradnju železnice u našoj zemlji, Milenković je počeo da razmišlja o tome kako da se oduži svome rodnom mestu, kako da Vranje oživi i da učini za njega sve što su njegovi prethodnici propustili.
I on kao i mnogi drugi našao je da je za sve kriva udaljenost stanice od grada i nepostojanje industrije u gradu.
U vreme kada su ovi problemi morili Milenkovića, nije bilo drugog saobraćaja, put do stanice nije bio napavljen, nije bilo nikakvog prevoznog sredstva, pa je za ljude koji su sa sobom nosili stvari bio veliki problem kako da dođu do grada ili od grada do železničke stanice, posebno noću kada na putu nije bilo nikakve svetlosti.
Bilo je slučajeva da su putnici na ovom putu noću bili napadnuti od nepoznatih ljudi radi pljačke», piše Simonović.
U svojoj knjizi «Železnice u okrugu vranjskom», objavljene 1926. godine, Milenković navodi da bi Vranje oživelo potrebno je približavanje stanice gradu.
Smatrao je da železničku stanicu treba podići kod Monopola, ali da pre toga kolosek treba da se dovede do grada. Da bi se to uradilo trebalo je savladati uspon od postojeće stanice do grada, koji je bio preko 40 metara, pa tek onda doći do Vranja.
Glavno pitanje, za Milenkovića, bilo je odakle početi i gde stati. Znao je da je grad bio ekonomski slab, a takođe i država koja je živela od kredita kod francuskih banaka.
Nije video način da se pronađu pare za premeštanje pruge i železničke stanice. Zato je bio primoran da napusti ideju o savlađivanju uspona i došao je na novu ideju da napravi plan za novu prugu.
Trasa je bila sledeća: Sofija-Ćustendil-Bosilegrad-Vranjska Banja-Vranje-Bujanovac-Gnjilane-Uroševac-Prizren-Skadar-Bar, kojom bi prilikom Vranje dobilo železničku stanicu kod Monopola.
«Ova linija uvek bi bila puna ljudi i robe, kako u unutrašnjem tako i međunarodnom saobraćaju», pisao je Milenković.
Za ovu železničku trasu trebalo je još više para i zajednički dogovor između Srbije i Bugraske, a u tom trenutku, opšteg siromaštva i zategnutih međudržavnih odnosa zbog Makedonije, to je bilo neizvodljivo.
Tako je Vranje ostalo bez stanice kod Monopola.
Dušan Đorđević
NESREĆA KOD KORBEVCA
Inženjer Milenković je dobro znao Vranje i železničku prugu u ovom kraju. Često je obilzaio treren i znao da je na pojedinim mestima prugu trebalo podići metar i više.
To je javno signalizirao u svojoj knjizi “Železnice u okrugu vranjskom”. Na strani 9, napisao je sledeće reči: “Potrebno je tako isto izdići prugu kod Korbevačkog mosta bar za jedan metar, da bi se na tom delu zaštitila pruga od poplava.
To podizanje ima da počne od Moravskog mosta kod Priboja i da se završi kod železničke stanice Vranjska Banja”.
Koliko su odgovorni čelnici stare i nove Jugoslavije bili nodgovorni prema prema Milenkovićevom upozorenju govori i železnička nesreća koja se dogodila 1975. godine kod Korbevačkog mosta.
Zbog nizine pruge i tesnoće mosta, a usled nailaska velike kiše voda je sve odnela i most i prugu.
U toku večeri naišao je voz i survao se u reku. Tada je poginulo oko 20 ljudi, a više njih je povređeno.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
