U jednoj krađi hvata me policija i dovodi u Vranje, u stanicu. Inspektor me prepoznaje. E, moj Zoja, danas samo kradu narkomani, kaže.
Ilustracija
Kao da mi prilepljuje šamare. Pusta me, bez posledica. Ipak, počinje nešto da se lomi u meni. Da nisam otišao predaleko, pitam se. Odlučujem da se skidam sa droge.
Počinjem da apstiniram. Nastaju prve krize. Pet dana umirem od bolova. Mislim otpašće meso sa tela. Ne mogu da spavam. Oči kao u buljine.
Pokrijem se vrućina mi, otkrijem hladno. Ujutru zgužvana posteljina, voda teči iz nje. Mlađi brat me kaže: «Bato, pa ti si spavao tuširan». Ćutim.
Dođe mi da uzmem konopac i obesim se. Skoro tri meseca sam čist. Najveća greška je što sam u istom društvu. Džaba se skidaš kada ti je droga svakog dana pred nosom.
U međuvremenu, otvaram radnju za zabavne igre. Kreće posao. Lova kao pleva. Proradi crv, kažem, a što ne bih sebe častio herionom jednom mesečno.
Katastrofa, krenem i počne rokanje svakodnevno. Radnju prepustam radniku. Odlazim na svaka tri sata i sakupljam pazar.
Ako ima 500 dinara, nema srećnijeg od mene. Radnik se buni, zna da sam u govnima. Ulazim u bulu. Ne plaćam ništa. Na kraju prodajem i iznajmljeni bilijar. Prete mi.
Krijem se od uterivača dugova. Kući se ne zadržavam duže od jednog sata. Ocu se pravdam poslom, stalnim odlascima u Bugarsku.
Od majke se u startu distanciram rečima da svako od nas ima svoj život. Sa ocem nastaju stalne i žestoke svađe. Oseća da sam zabrazdio. Napustam ga i odlazim kod majke.
U to vreme dobijam poziv za vojsku i odlazim. Ponosim trodone da se nađu za početak.
Kad te hoće hoće te! U mojoj jedinici kao da su nas birali. Narkomana, 70 odsto. Naš kapetan je to odmah primetio. Kao lečeni alkoholičar znao je šta su muke.
Koja faca, mislio je isto što i mi: džoint je cigara, uskoro će biti legalizovan.
Dozvoljavao je da pušimo samo da ne pravimo pizdarije. Koja scena, brate. Ustajemo ujutru za postrojavanje. Odmah idemo kod ograde. Preko puta trafika, pravi se kafa u velikim količinama. Zarađuju na nama kao nikad.
Uz kafu zavijamo džoint. Navaljeni na žicu pušimo. Zurimo u pičku materinu. Važno, lepo nam. Komandant, faca za izbegavanje.
Za razliku od kapetana notorna pijanica. Sa nama je «na jebi si mater». Sve se poklopilo za miran narkomanski život. Kad trava ponestane kapetan je znao ko u gradu sadi u dvorištu.
Kaže mi, Zoja tamo ima kvalitet, odradi noćas. Rečeno, učinjeno. Napunim pazuhe, on me čeka, da mi sveće koje palim u kasarni i na plamenu sušim listove. Vodio me i kući.
Sačekamo da se njegova žena uspava, uključi termo peć i osušim travu.
Kad smo se prilagodili, odredili smo jednog da ide u Niš po robu. Da si to video. Uzme svesku i zapisuje, ime, roba, džoint, heroin, trodon. Uzima lovu i noću dolazi sa punom torbom.
Tada se vraćam na heroin. Bežim stalno za Vranje. Zbog devojke i kvalitetnog drogiranja. Nije znala mnogo o meni. Ostala je trudna.
Odmah sam tražio da me puste iz vojske, posle šest meseci. Nisu se mnogo dvoumili. Dolazim kući, ženim se. Vraćam se kod oca.
On oduševljen, misli fala Bogu izašao Zoja na put. Rađa se sin. Nemam neki poseban osećaj. Svi loču oko mene, ja urokan, ubačen u «šestu» dostižem visine i klizim u nirvanu.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
