OK radio donosi nastavak istinite, i zato još šokantnije priče štićenice jednog Doma za nezbrinutu decu, negde u Srbiji. Stojanka M. iz OK radio donosi nastavak istinite, i zato još šokantnije priče štićenice jednog Doma za nezbrinutu decu, negde u Srbiji. Stojanka M. iz Vranja danas ima oko 30 godina, srećnu porodicu, ali ožiljci na njenoj duši, kaže, nikada neće zarasti.ranja danas ima oko 30 godina, srećnu porodicu, ali ožiljci na njenoj duši, kaže, nikada neće zarasti.
Ilustracija
- Došlo je proleće. Negde pred praznik, osmi mart, direktor je odlučio da ide kombijem za Novi Pazar. Tereo je neku robu.
Vlasnik butika je zamolio da u povratku dotera teksas robu od njegovih poslovnih partnera. Zamolio da svima nama kupi po par farmerica i dao mu novac.
Tada je, odjednom, direktor predložio da jedna od nas pođe sa njim, da pravi društvo. «Evo, neka pođe Stojanka.» - rekao je.
Nisam htela.
Svi su me ubeđivali da idem. Butikaš je garantovao da se ničega ne bojim. Direktor je, u jednom terenutku, raširio ruke: «Sine, pa valjda se ne bojiš»! Ubedili su me. Sutradan smo krenuli - priča Stojanka.
Do Pazara sve je bilo u radu. Stojanka je kupila farmerice za sve. Direktor je svima kupio i neke sitnice.
- Bila sam presrećna. Nikad do tada nisam obukla «leviske». U povratku, bila je noć, uz muziku zaspala sam u kombiju.
Negde oko četiri časova ujutru probudio me direktor. «Pokvario se kombi. Tu smo na Kosovu. Moramo da svratimo u motel i prespavamo. Ujutru moram da nađem majstora. Ne brini ništa» - saopštio je.
Prohladna noć, prst se pred očima nije video. Stojanka nastavlja svoju tužnu priču od ulaska u motel.
- Uzeo je sobu. Legli da spavamo, svako u svoj krevet. Ne znam koliko sam dugo spavala. Probudila me direkorova ruka koja je klizila niz butine.
Skočila sam prestrašena. «Šta je. Šta glumiš. Kao da ti je prvi put. Šta misliš poveo sam te zbog društva ili ukras u kombiju da budeš. Skidaj se»!
Počela sam da plačem, cvilim, govorila da sam nevina, «nisam kurva», preklinjala. «Nevina si u uši, sad ću da ti pokažem...» - skočio je.
Onaj strah koji me je od rođenja pratio učinio je svoje. Pokušala sam da se odbranim, ali nevešto.
Vezao mi ruke čaršavom za krevet. Stavio maramicu u usta i poklopio rukom. Pocepao pantalone, gaćice, otkopčao šlic i navalio divljački.
Izbezumila sam se. Doživela nervni slom. Drugom rukom čupao mi kosu. Stenjala sam. Molila očajnički: «Čiko, nemoj, čikice, nemoooj, mili čikice!..»
Silovao me krvinički. Otišao u kupatilo, istuširao se, seo u fotelju i pušio cigaretu za cigaretom. «Stvarno si bila nevina, kopile jedno»! - procedio je.
Onda me savetovao da postoje dva rešenja. Ili da sve zaboravim ili će me uništiti potpuno.
«Znaš ko sam, uhapsiće tebe milicija umesto mene. Nećeš izaći iz zatvora»! - pretio je. Bila sam pometena, uplašena.
Držao me čitav dan u sobi dok nije pao mrak. Naredio da obučem farmerice.
Kad je pala noć krenuli smo. Brzo smo stigli. Istovario me pred kafanom. Čekalo je celo društvo. Bili su uznemireni što nas nema.
Od vrata sam počela da plačem. Nisu mogli da me zaustave. Kad sam se pribrala ispričala sam sve.
Butikaš je pobesneo. «Ubiću ga»! - izleteo je. Vratio se crven, modar u licu.
Odjednom, počelo je ubeđivanje. «Ne možemo ništa. Direktor je, pokriven je svuda. Nadrljaćeš, a pući će i bruka. Mlada si, prebolećeš»! - govorio je.
Sedela sam u ćošku i ćutala. Ubedio je celo društvo, a oni mene.
«Ćuti, ćuti, ćuti...!» - vrtelo se u glavi. Butikaš je pozvao jednog starijeg čoveka i kolima me odveli u Dom.
Pre toga su telefonom pričali sa direktorom. «Ne brini, sve je sređeno»! U Domu me niko nije pitao gde sam bila dva dana.
Dugo nisam izlazila. Jedini izlazak bio je do bolnice. Palo mi je teško. Mislila sam, umreću. Tada sam upoznala doktora veoma cenjenog i poznatog u Vranju. On me lečio. Bio je pažljiv.
Zaljubila sam se. Ne u doktora, ne u čoveka, već u oca zaštitnika. Tri godine smo bili u vezi. Sve dok nije saznala njegova žena i zapretila mu razvodom.
Mnogo je vremena trebalo da prođe da uđem u normalnu vezu. To je bio moj sadašnji suprug.
Slučajno smo se sreli. Nisam krila prošlost. I on je imao teško detinjstvo.
Razumeo me i predložio da se venčamo. Napravili smo svadbu, u njegovom mestu, daleko od ukletog Vranja. Tek tada, shvatila sam da vredi živeti.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
