Najčuveniji železnički inžinjer svoga doba u Srbiji, Petar Milenković iz Vranja, imao je samo jedan životni ideal - izgradnja i usavršavanje železničke mreže u našoj zemlji.
Doček prvog voza u Nišu
Odmah po završetku izgradnje prve trase, železničke pruge od Beograda do Niša, započeli su radovi na deonicama od Niša ka bugarskoj granici i prema jugu, koje su povezivale prvu srpsku prugu sa prugama koje je izgradila Otomanska imperija.
Godine 1903. Petar Milenković postavljen je za podižinjera u odeljenju za građenje železnica, pri beogradskoj direkciji železnica.
Potom je prešao na izgradnju državnih železnica: trasirao je prugu Stalać-Užice-Šargan-Vardište, kao i Paraćin-Zaječar.
Za vreme od 1908. do 1912. bio je šef sekcije na ovim putevima i na tunelu Obradove stolice.
Za vreme balkanskih ratova 1912/13. bio je šef sekcije za održavanje pruge Niš-Jagodina i šef stanice za građenje pruge Niš-Prokuplje-Kuršumlija-Merdare.
Do 1914. godine u Srbiji je izgrađeno 700 kilometara pruge normalnog koloseka, i oko 600 kilometara pruge uzanog koloseka, širine 0,76 metara.
Sa glavnom trasom povezani su Valjevo, Užice i Smederevo, a nezavisni segment pruge normalnog koloseka funkcionisao je u Negotinskoj krajini, na relaciji Knjaževac-Zaječar-Negotin.
Inženjer Milenković aktivno je učestvovao u izgradnji svih tih pruga, a posebno se istakao u radu nakon završetka Prvog svetskog rata.
U prvom svetskom ratu bio je u kombinovanoj diviziji, a gradio je i prugu Niš-Knjaževac sa ratnim zarobljenicima. Na solunskom frontu bio je komandant odreda na pruzi Vertekop-Subotsko.
Posle razaranja koje je doneo rat, Kraljevina SHS je odmah pristupila obnovi železničke mreže, kao najefikasnijeg načina za prevoz ljudi i robe, tako da su do 1921. godine obnovljene skoro sve trase i objekti.
Vlada nove zajedničke države odmah je započela kapitalne projekte na obnovi postojeće i izgradnji nove železničke mreže koja će povezivati sve delove zemlje i tako pospešiti njihov razvoj.
Petar Milenković, početkom 1918. godine radi na održavanju pruge Veles-Stalać.
Početkom 1919. postavljen je na u direkciji za građenje novih železničkih linija. Godine 1924. postaje predsednik odbora za građenje železnice Veles-Štip.
Do 1945. godine sagrađeno je još preko 2500 kilometara trasa svih tipova.
Pruge, tuneli, mostovi, železničke stanice, građeni su u svim delovima zemlje, a nove tehnologije izgradnje omogućile su savlađivanje do tada nepremostivih prepreka.
U svemu tome veliki udeo dao je inženjer Petar Milenković.
Petar Milenković sarađivao je u brojnim stručnim časopisima. Svi njegovi objavljeni naučni radovi, studije i članci, posebno knjige, obrađuju razne probleme vezane za naše železničke linije.
Svi oni koji se bave i u budućnosti nameravaju da se bave problematikom železničkog saobraćaja u Srbiji neće moći da mimoiđu njegovo delo “Istorija građenja železnica i železnička politika kod nas (1850-1935)“, objavljeno 1936. godine, koje je kapitalno delo iz te oblasti.
Petar Milenković umro je posle Drugog svetskog rata.
Dušan Đorđević
GENERACIJA ZA PRIMER
Petar Milenković pripadao je generaciji gimnazijalaca koja je završila sedam razreda u Vranju. Školske 1894/95. u sedmom razredu bilo je svega 11 učenika.
Svi oni, kasnije, završili su fakultete i postali ugledni građani naše zemlje.
Toj generaciji pored Milenkovića pripadakli su: Milan Vlajinac, Rista T. Nikolić, Borisav Stanković, Milan Stajić i drugi.
Direktor toj generaciji bio je Milivoje Simić, poznati botaničar i vrsni pedagog.
Milenković je najviše drugovao sa Borom Stankovićem i njihovo prijateljstvo i druženje bilo je intezivno i u Beogradu, sve do smrti poznatog književnika.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
