Priče i anegdote sportista Vranje deluju ponekad dosta uverljivo, pa se čini da se na njih ne odnosi ona poznata maksima: „U Vranje nema laganje“.
Krava kao deo derbija
Dragan Stojanović Firga, jedinstven je lik jer sa 56 godine života još uvek aktivno nastupa za svoj FK Pavlovac. Svojevremeno, u ligi je vladala parola: „snađi se“, a Firga je bio i više nego snalažljiv.
- Trebalo je da odigramo utakmicu u Pavlovcu, a gosti dođu sa belim dresovima, kakve smo i mi imali.
Po propisu domaćin je dužan da promeni dresove i mora da ima rezervnu boju – počinje priču Firga.
Pošto nisu imali rezervne dresove, pretila je mogućnost da se utakmica ne odigra i Pavlovac izgubi službenim rezultatom, na scenu je stupila Firgina snalažljivost i prava odluka delegata i sudija.
- Naredio sam prijatelju u selu da pod hitno nabavi crn, deblji flomaster. Nije se mnogo čekalo, doneo je ono šta sam tražio.
Naredim igračima da skinu dresove i viknem: „Naređajte se od broj jedan do jedanaest“!; oni se naređaju. „Okreći se“!; oni se svi okrenu.
Priđem i svakom na leđa napišem broj, dobro ga udebljam da se odmah od znoja ne izbriše, već da izdrži makar jedno poluvreme – kaže Firga.
Utrakmica je odigrana, Pavlovac pobedio, pa svi srećni otišli na pivo u obližnju prodavnicu, domaći i gostujući igrači, delegat i sudije.
Jedan od igrača Dinama ili Jumka, ne sećamo se više, nakon uspešnih igara dobio je ponudu da pređe u Radnički iz Niša koji se te godine takmičio u Kupu UEFA.
Kad je polazio, otac ga ispratio rečima: „Nemoj da nas ponašanjem obrukaš. Da budeš fin i dobar“!
Izborio on mesto među 18 najboljih i bio na spisku za međunarodnu utkmicu na koju se putovalo avionom. Jeste da ga je bilo strah, prvi put u avionu, ali morao je da to prikrije.
Uđe on i smesti se, ne zna da se veže, vezali ga saigrači i videli o čemu se radi, posebno najvispreniji, onaj Miloš Drizić Driza, što je bio glavni u klubu, posle igrao za Zvezdu.
Leti avion, naš fudbaler ćuti, skoro da ne diše, kad ga iz tog turobnog raspoloženja trgnu Driza: „Vranjanac, daj molim te, otvori malo taj prozor, taj do tebe, mnogo je zagušljivo“?
Ovaj da bude fin, setio se upozorenja oca, poče da mlatara rukama oko prozora na avionu, vuče, seca, al' ne biva.
Onako, sa graškama znoja na čelu, obrtio se Drizi: „Bata Drizo, ne mogu da nađem nigde ručku, ne znam kako da ga otvorim“?
„Ma, ostavi, drugi put ćemo i ja ne znam kako se otvara“, odgovara mu lukavo, a u avionu smeh do suza.
Važno da se naš fudbaler fino poneo prema saigraču i da ga je kulturno oslovio sa „bato“, iako je ovaj bio mlađi od njega.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
