Vranje, nekada sinonim uspešne industrijalizacije jedne ruralne sredine, čak i u bivšoj SFRJ, danas je, privrede što se tiče, pustpoljina.
Ilustracija
Nije naravno tome doprinela samo privatizacija koja je ovde ostavila neizbrisiv trag, nego i raniji, pa i kasniji radovi svih onih koji su se na neki način mešali u ovdašnji privredni život.
Zanimljivo, u procesu privatizacije ovde su kupovali pre svega ljudi sa strane, dok se samo dva ili tri Vranjanca javljaju kao vlasnici kupljene imovine.
No, sada, posle svega, ispada da se niko nije naročito ovajdio od propasti lokalne privrede.
Oni koji jesu, trenutno su u zatvoru, oni koji nisu tamo strahuju da bi se tamo mogli naći, a ostali su propali i proklinju dan kada su, recimo, za „Vranjeturs“ izdvojili pola miliona evra sopstvenih para.
Ima i nekoliko uspešnih privatizacija, ali, sve u svemu, jad i čemer, ostaci ostataka.
U narednih nekoliko dana OK Radio donosi najupečatljivije primere propasti vranjske industrije.
Prvi nastavak posvećen je propasti i uništavanju TIV-a - Tekstilne industrije iz Vranjske Banje.
Reč je o primeru koji direktno pokazuje kako je ovde, inače, tekao proces privatizacije.
Ovu firmu je na kraju kupio „Agroz“ iz Zaječara, preduzeće koje se bavi trgovinom stokom i poljoprivrednim sirovinama, sa samo jednim zaposlenim, za 16,5 miliona dinara, u martu 2009. godine.
Taj jedan je direktor Prvoslav Drobnjak, ispostaviće se, važan lik ne samo za TIV, nego za čitavu privredu Vranjske Banje.
Poreska policija je protiv njega podnela u junu 2010. godine krivičnu prijavu zbog sumnje da je utajom poreza oštetio državu za 113,6 miliona dinara.
Kako je sve to u Banji odigrano, da bi se došlo u situaciju da od tamošnje privrede, koja je nekada cvala i vukla radnike iz Vranja, ne ostane ni kamen na kamenu?
TIV je 2003. godine regularno od Agencije kupio grčki državljanin Apostolas Mitilinzis. Oko 80 odsto firme koju je Grk kupio dobija ime TIV internacional, a manji deo ostaje društvena imovina pod imenom DP TIV.
No, kako država ne ume da posluje, taj novi TIV pada u stečaj, da bi kasnije bio prodat „Agrozu“ i Drobnjaku.
E sad, posao Grku nikako nije išao, pa je stvar došla do suda, a zbog poreskog duga od oko 16 miliona dinara.
Tu u priču, kao važan činilac, ulazi vranjska firma „Etigraf“, o kojoj će tek biti reči. U julu 2007. održana je licitacija imovine TIV Internacionala, a sve 64 mašine firme, procenjene na 7,4 miliona, kupuje „Etigraf“ za 5,4 miliona dinara.
Negde u to vreme u priču se uključuju još dve firme registrovane u Beogradu – „ABC Company“ i „ABC Printpak“, obe povezane sa dnevnim listom „Kurir“, tada u vlasništvu Raje Rodića, koji se više puta pominje u spornim vranjskim privatizacijama.
Direktor obe ABC firme je Stevan Banković, uz još jednu koja je registrovana na adresi „Kurira“.
Da sve bude jasnije, ta treća Bankovićeva firma pod čudnim nazivom „„Društvo za pružanje intelektualnih usluga – pravni i ekonomski institut“ vlasnik je i „Agroza“ iz Zaječara, zvaničnog kupca manjeg dela TIV-a.
Banković je kasnije i direktor vranjskog „Etigrafa“!
Na kraju, TIV internacional završio je u stečaju. Ovde se vidi princip privatizacije, onako kako je ovašnji biznismeni vide. „ABC kompani“, čiji je direktor bio Vukadin Rodić, prvo je zaključila ugovor o otkupu potraživanje banke od TIV internacionala, a onda preuzela i prodala imovinu te firme.
Čitav posao odrađen je tako što je Vojvođanska banka dala kredit TIV internacionalu, koji je kao garanciju stavio pod hipoteku 26 objekata vrednih 700.000 evra, po proceni Agencije, a sedam miliona po tržišnoj vrednosti.
Vojvođanska banka je po ugovoru o ustupanju potraživanja kredita 300.000 evra prebacila Rodićevoj “ABC kompani”, koji se obavezao da će kredit sa kamatama, oko 423.000 evra, isplatiti banci u 11 mesečnih rata.
Međutim, on je uplatio samo jednu ratu, a preuzeo je nekretnine koje je TIV internacional položio kao hipoteku.
Te nekretnine, Rodić je prodao firmi „Agroz“ Predraga Drobnjaka.
Prema tadašnjem pisanju štampe, ove dve firme posluju u okviru iste kompanije, pravno su povezana lica, i sumnjalo se da je reč o fiktivnim ugovorima zbog kojih je kasnije TIV I otišao u stečaj.
No, čini se da je sve izvedeno u okviru zakona, ili blizu toga. ABC je preuzimanjem dugova TIV-a (koje je sam napravio?) postao poverilac firme, i imovinu firme prodao u skladu sa zakonom o hipoteci.
Od TIV-a je danas ostalo samo ime, i to u sečanima zaposlenih. Što se tiče Agencije za privatizaciju, ona je donela Rešenje o zaključenju. što znači da je fascikla sa dosijeom nekada nauspešnnijeg banjskog preduzeća zatvorena.
Jednom za uvek.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
