U trećem delu serijala OK Radija o propaliim privatizacijama donosimo priču o prodaji i kasniijem urušavanju PZP Vranje, jednog od nekada najmoćnijih lokalnih preduzeća.
Ilustracija
Ovu firmu za oko dva miliona evra kupio je PZP Niš u decembru 2004. godine.
Priča ima predistoriju kojom se sada intenzivno bavi policija, u pokušaju da razreši sve enigme vezane za poslovanje Miroslava Miškovića „Delte“ i Mila Đuraškovića „Nibensa“, koji je izgleda i najodgovorniji za urušavanje vranjskog PZP-a.
Prema zvaničnim podacima Agencije za privatizaciju, u februaru 2003. godine Milo Đurašković kupuje za 5,6 milion evra PZP Niš.
Stvaranje „Nibens“ grupe počelo je juna 2005. godine, kada je PZP Niš kupio PZP Vranje za oko dva miliona evra.
Agencija je ovu privatizaciju po zakonu pratila do juna 2010. godine, što znači da je direktno bila upoznata sa svime što se tu radilo.
A radilo se svašta. Odmah po kupovini PZP-a iz Vranja, novi vlasnik, PZP Niš stavio je hipoteku na imovinu vranjske firme po osnovu sopstvenih dugovanja „Delta banci“ od 10 miliona evra.
Širenje se nastavlja, pa PZP Niš, ovoga puta kao partner „Delta M“ i „Emissio brokera“, kupuje PZP Beograd za 18,8 miliona evra.
Odmah po kupovini firme na imovinu PZP Beograd se stavlja hipoteka za obezbeđivanje kredita PZP Niš kod „Delta banke“ u iznosu od 10 miliona evra.
E sad, da li je to onaj isti kredit koji je pokrila imovina PZP Vranja, ili je reč o novom zaduživanju, utvrdiće policija.
Ono što je nesporno je da u junu 2006. godine PZP Vranje kupuje „Budućnost“ iz Preševa za 23 miliona dinara. Prema izveštaju Agencije za privatizaciju, PZP Niš nije od nje tražio odobrenje da stavi hipoteku na imovinu PZP Vranje, pa je ta hipoteka brisana.
Ali, hipoteka stavljena na imovinu „Budućnosti“ je ostala, jer su na teret te firme 2009. i 2010. godine upisane hipoteke po kreditima koje je sve odreda AIK banka odobrila trećim licima.
Među njima, i vranjskom PZP-u, i to oko 400 miliona dinara. Sve i da je htela, država na ovo više nije mogla da ćuti, pa je u maju 2011. godine uhapšen direktor PZP-a Srđan Filipović.
Ukratko, on je osumnjičen da je sa kruševačkom Fabrikom maziva, (FAM) za račun Đuraškovića, praktično prao novac preko PZP-a. Naime, oba ova preduzeća su iz sastava „Nibens grupe“, i kao takva su se zaduživala kod banaka na račun FAM-a.
Tako dobijen novac FAM je prebacivao na račun „Šer korporacije“, koja je takođe u Đuraškovićevom vlasništvu. Ova firma je, zatim, uzimala robu od FAM-a, prodavala je a novac zadržavala za sebe.
Deo dugovanja bio je prebacivan na PZP Vranje prema ugovorima koje su sklapali Filipović i Ljiljana Kostić, predsednica UO FAM-a. Čitava priča se i dalje istražuje.
Danas, Đurašković je u zatvoru, a PZP pod stečajem. Do kraja aprila 2013. godine sud nije doneo konačnu odluku o sudbini firme, a sindikalci smatraju da je stečajni upravnik Branko Mitić gura ili u bankrot, ili u sumnjivu reorganizaciju.
Naravno, sve ove priče slične su, ali više nisu čak ni poučne. Pitanje je da li bi situacija bila bolja i da nije bilo privatizacije, jer su mnoge od pomenutih firmi jedva živele i pre nego što su prodate. No, to je hipotetički.
Stvarnost je surova - Vranje više nema privredu, nema industriju, i teško da će je u dogledno vreme i dobiti. Šanse za to, bez radne snage pri 10.000 nezaposlenih, bez znanja, prakse i tradicije, gotovo su ravne nuli.
Ali, u tom slučaju, gde je izlaz?
Mnogo kažu: ili ga nema, ili propasti ne možemo, pa će sve i dalje da se valja kao do sada.
I kao što je bilo oduvek. (KRAJ SERIJALA)
Saša Stojković
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
