Veliki broj novinarki i novinara ima potrebu za nekakvim mehanizmima pomoći i podrške u suočavanju sa posledicama stresa direktno u vezi sa profesijom, te je razvoj takvih mehanizama i njihovo stavljanje novinarkama i novinarima na raspolaganje veoma hitno, pokazalo je istraživanje OEBS -a.
Foto: G. Mitić/OK Radio
- Broj osoba kojima je pomoć potrebna već sada se meri stotinama, a onih kojima će, ako se sa njima ne bude radilo na tome, tek biti potrebna, još je i veći - pokazalo je istraživanje OEBS - a “Analiza mentalno zdravlje novinara“, koje su uradili Jovana Gligorijević, Tamara Džamonja Ignjatović, Branko Čečen, Veran Matić i Miroslav Janković.
Analiza je pokazala da od dijagnostikovanih mentalnih smetnji novinara, najčešće su bili prisutni anksiozni poremećaji, čak 71.6 odsto, zatim depresivni (41.8 odsto), kao i napadi panike u 34.3 odsto od ukupnog broja anketiranih.
Gotovo petina novinara (19.4 odsto) pati od posttraumatskog stresnog poremećaja, što direkno ukazuje na specifične rizike ove profesije, jer premašuje gotovo 20 puta rasprostranjenost ovog poremećaja u populaciji koja iznosi oko 1 odsto.
Polovina novinarki i novinara (47 odsto) ima psihološke posledice mobinga.
Novinari stradaju od nasilja, a neki od teskoba i bolesti koje nastaju kao posledica profesionalnog i doslednog bavljenja ovim poslom.
Upitani da ocene nivo stresa pod kojim se trenutno nalaze, novinarke i novinari koji osećaju umeren do visok nivo stresa, javljaju se u procentu od 79,9 odsto, a njih 14,6% procenjuje da trpi čak veoma visok stepen stresa.
Kod izveštavanja o traumatičnim događajima prepliću se izveštavanje o ratnim zločinima, o ratnim silovanjima, odnosno o seksualnom nasilju, kao i izveštavanje o teškim i neizlečivim bolestima koje se prepliću sa izveštavanjem o smrti dece…
U poslednje vreme je došlo do porasta napada na novinare i to u veoma velikom procentu. Eksplozija društvenih mreža, onlajn komunikacija i prebacivanje novinarstva u digitalnu sferu stvorilo je neslućene mogućnosti za, najčešće, anonimne pretnje, vređanja, uznemiravanja i psovanja.
Sa povećanim brojem slučajeva, ta vrsta komunikacije se drastično brutalizuje pa i uobičajeno vređanje može imati izuzetno uznemirujuće efekte. U Analizi se navodi da svake godine NUNS registruje preko 100 različitih slučajeva pretnji i pritisaka. To su samo prijavljeni slučajevi. Teško je pretpostaviti koliko ostaje nevidljivo iz najrazličitijih razloga.
Iako većina ispitanih novinara nema mentalne smetnje (67.7 odsto), ipak skoro patina njih ima dijagnostikovan mentalni poremećaj (19.5 odsto).
Ako se ima u vidu da još dodatnih 12.8 odsto ima subjektivni doživljaj prisustva ove vrste tegoba, a da se nisu obraćali za pomoć, to ukupno čini trećinu ispitivanog uzorka (32.3 odsto) što i više nego duplo prevazilazi procenat zastupljenosti mentalnih poremećaja u populaciji.
Rezultati su pokazali da prosečan skor depresivnosti u uzorku novinara odgovara blago izraženoj depresivnosti, dok su anksioznost i stres umerenog nivoa.
Blizu 40 odsto anketiranih novinara povremeno doživljava veoma visoku anksioznost, odnosno samo jedna trećina ne oseća ovakve smetnje (31.7 odsto).
Sve ovo ukazuje da se novinarstvo kao profesija, suočava sa velikim pritiscima i da ishodi često znaju da budu i tragični.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je sredstvima iz budžeta grada Vranja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
