Vranje - Malen, suv i podgrbavljen, dečjeg lica, deluje blaženo. Iznutra, eruptivni bivši legionar, sa malo preostalih živaca, spreman na poslednji obračun.
Ilustracija
- Kao svilena bombona sam, sa apetitom je sisaju, a kad požele da je progutaju zastane im u grlu - kaže za sebe Mauzer, pod tim imenom poznat među divljim arheolozima.
Hiljadu puta je iskopao «Rimljane», «Kelte», «Dardane» «Tračane», «Derone», imao u rukama skoro sve što se na jugu moglo naći od 6. veka p.n.e., pa nadalje.
Dve hiljade puta je zavrnut, kaže, prevaren, viče, ostavljen strvinarima iz murije, sikti. Zato je odlučio da otvori srce i dušu.
Pored njega nervoznim pokretima ruku, pali cigaretu od cigarete, njegov brat «iz iskopina», poznat kao Rovac.
- Ako Mauzer zasenili, tu sam da ga prekinem i dopunim. Moram, jer me ova jesenja studen uličnog prodavca bugarskih dečjih igračaka primorava.
A, držao sam u rukama i po milion maraka. Za vrednost sam saznavao prekasno - kaže Rovac, krupan, crvenomodrog alkoholičarskog lica, na kome još oči igraju i čudno svetle.
Do novca se nije lako dolazilo, priznaju sagovornici. Bilo je uhodanih, sigurnih puteva, gde se tačno znala tarifa, ali kada bi proradio crv koji nije davao mira iz razloga da se «solo» može mnogo više zaraditi tada bi nastajale nevolje.
- Kada pronađemo blago: zlatan ili srebrni novac, figurice, grobnicu sa oružjem i nakitom pokojnika, zavisno od vrednosti, stupamo u kontakt.
Uvek smo radili u grupi od šest do osam ljudi, ali sam ja, kao vođa grupe, odlučivao o prodaji – kaže Mauzer.
Operisali su na jugu Srbije, severu Makedonije, u Bugarskoj, oko Ćustendila i Trna, na Kosovu i Metohiji.
- Oko Morave pronašli smo nekoliko grobnica. Zidane od kamena, spajane nečim nalik na lepak gde su korišćena sveža jaja. Jedva smo ih otvarali.
Unutra su bile kosti vojskovođa, ponekad i njihovih žena. Vredno bi uzimali, ostalo bacali u Moravu - priča Rovac.
Na jednom mestu, na potezu od Mazaraća do Prevalca našli su grobnicu sa nakitom, oružjem.
- To može da vredi, u «poslednjoj ruci» od milion do deset miliona evra, zavisno koji je vladar i šta se nađe. Tada se «roba» prosleđuje jedinim sigurnim putem, a to je diplomatski - ističe Mauzer.
U svakoj ambasadi postoje ljudi, pričaju sagovornici, zaduženi za vredna i retka arheološka otkrića. Između njih i arheologa postoje ljudi «za vezu».
- Prodavali smo im rimski novac, posebno zlatan, razne figurice, jedan kratki mač, sa ugraviranim inicijalima tadašnjeg rimskog imperatora.
Posao smo obavljali u motelu «Vranje». Iznajmili bi sobu za dnevni boravak, mušterija bi stizala diplomatskim kolima i sve bi bilo završeno za pet minuta.
Oni su kasnije «robu» iznosili kao diplomate i prosleđivali je uglavnom na Londonskoj berzi, koja je najpoznatija u Evropi - kaže Mauzer.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
