Jedan od izuzetnih hroničara Poljanice je i Dragan Jovanović Pilištar, koji živi u Beogradu, ali je dolazi u Vranje i selo čim mu se ukaže prilika.
Mijovce
- U Mijovcu, pa i u ostalim selima Poljanice kuće su bile male, ali pune ljudi, staraca, žena i dece.
Znalo se ko je domaćin kuće i to su ostali ukućani morali da poštuju. Što su kasnije kuće postajale veće i luksuznije bile su praznije – počinje kazivanje Jovanović.
S tim u vezi, ima jednu zanimljivu priču starog Mirka Pilistara, učesnika 1. svetskog rata koji je u njemu bio ranjen, pa nakon toga tri godine lečen u Francuskoj, ali je ranjavanje ipak ostavilo posledice.
- Slave su bile posebne svektovine na koje se rado išlo i rado primali gosti.
Svi ukućani su posle završetka radova, uveče odlazili na slave, podju zajedno a onda se dele ko će koju kuću da poseti.
Prilikom jednog takvog odlaska, dok su se okupljali starac ih postroji da bi ih izbrojao. Izbroji on devetnest pa reče: "Ej, ej, sve ovo od patravoga Mirka".
Koliko je moralo da bude srce u tog starca da bi primilo radost ovozemaljskog života – kaže Jovanović.
Tada je u kući Pilištaraca bilo 20, a danas nema toliko celo selo o kome ovde govori Jovanović, kompletno Mijovce sa leve strane reke, pa onaj sa desne, od Dupljanaca do Šumanaca, pa gornja polovina proplanka Mijovca koja se vidi od asvaltnog puta.
Mijovce je stočarski kraj. Oni su stoku pored zadovoljenja svojih potreba čuvali i za prodaju. Prodavali su je u Vranju i Leskovcu, a preko dželepa, izvozilo se i za Grčku, pa čak i za Tursku.
- Šta se od stoke čuvalo, a da je bilo vezano za reku. Koze dok nisu bile zabranjene, ovce, svinje, goveda.
Svaki dobar domaćin je držao volove za vuču, a oni siromašniji krave koje su im služile za vuču, mleko i telad. Normalno, svaki domaćin je držao bar po jednog konja, kojim se putovalo do Golemog Sela i Vlasa a i dalje do Vranja i Leskovca.
Konji su imali posebno mesto, jahali su ih samo glavni domaćini, ostali su morali da šipče pešice.
Preneću vam ovde jednu zanimljivu priču koju sam čuo a vezana je za konja. Otišao domaćin do Vranja (verovatno je prodavao stoku), posle uspešnog posla otišao da se malo opusti u jednu od vranjanskih kafana.
Zapio se on i posle malo većeg broja tura pošao kući. Tek kod Drenovca, verovatno su maligani malo isparili, setio se on da je sa sobom imao i konja.
Normalno, morao je da se vrati natrag po konja. I tada se za volan (sedlo) nije smelo sedati u pijanom stanju – priča Jovanović..
Stoke se čuvalo puno. Čuvala su je deca i starci koji nisu bili sposobni za poljske radove.
- Samo u srednjem delu Mijovske reke, od onog dela gde je seče put za Oruglicu, pa po koji kilometar uzvodno i nizvodno, bilo je oko 200 koza, 800-900 ovaca, preko 250 komada svinja i više od 100 goveda.
Samo Dupljanska i Pilistarska familija je držala više od 250 grla što sitne, što krupne stoke – kaže Jovanović.
Sva stoka koja je pasla, kako po proplancima pored reke tako i na samoj reci, pogotovu u letnjem periodu doterivana je na pojilo na reci. Slična situacija je bila i u gornjem i donjem toku reke, Dupeljevo, Donja Oruglica, Melovo je isto doterivala stoku na Mijovčanku.
Sve ukupno, oko 2500-3000 grla stoke se pojilo na reci.
- Zamislimo situaciju da se danas na pijaci u Vlasu izvede tolika stoka. Možemo samo zamišljati, verujem da kada bi se pokupila sva stoka u Poljanici ne bi je bilo ni četvrti deo od toga koji se samo ovde gajio – ističe Jovanović.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
