Vranje – Ovaj tekst je nastavak priče koju smo objavili u subotu. Mira Cekić najradije se seća svojih radosnih dolazaka i tužnih odlazaka iz Vranja.
- Prvi put u Vranje sam došla 1949. godine, sa glumicama: Vjerom Velceh Simić, Radmilom Karamučić, Milom Brkić i Nadom Nikolić. Vuklo me je profesionalno pozorište, «Koštana» i naši kumovi, porodica popa Koste Jovanovića.
Sa njenim dolaskom obnovljena je «Koštana» u vranjskom profesionalnom pozorištu. Reditelj i tumač Mitketa bio je Miloš Rajčević.
Scenograf je bio Momčilo Antić. Ulogu Stojana dobio je Ljubiša Ružić, Hadži Tomu je igrao Miroljub Aleksić Vule Vrteškar. Koštana Mire Cekić po ocenama kritičara, na vranjskoj pozornici, nije prevaziđena do dana današnjeg.
«Ono što govori, peva i igra, ona duboko oseća. I baš to njeno veliko osećanje, izraženo kroz pesmu i igru, budilo je kod pozorišne publike ono što ih je u dubinama njihovih duša gušilo i stezalo, ono nešto toplo, neposredno, čežnjivo.
Baš to pesničko osećanje kroz koje je Cekićeva Koštana tumačila svoje pesme i igre, otkrivalo je svu lepotu neiživljenog života, sputanog farisejstvom uske čorbadžijske sredine» - pisalo je u kritikama.
Mira Cekić se vratila 1950. godine u Beograd. U vranjskom profesionalnom pozorištu igrala je u sedam predstava.
U Vranje, po drugi put, vratila se 1960. godine, kao glumac i reditelj, kada je pozoriše bilo amatersko. U toj sezoni zavesa se prvi put podigla 25. septembra, kada je prikazana obnovljena «Koštana». Izmene su bile: umesto Divne Mladenović, Koštanu je igrala Mira Cekić, kojoj je tada bilo 40 godina, Mitketa je igrao Momčilo Antić, Stojana Srboljub Tasić, a Salče Jelena Stojčević.
Mira Cekić bila je tada upamćena kao prvi reditelj i osnivač Scene lutaka. Prva predstava «Veliki cirkus» od Željka Hela, u njenoj režiji odigrana je 30. oktobra 1960. godine. Na istoj sceni režirala je i predstavu «Deda i repa - Loptica skočica», od Titelbaha i Maliha. Na Pionirskoj sceni režirala je «Kekec i Mojca» od Milana Stantea. Na Sceni za odrasle «Doživljaji Nikoletine Bursać» od Branka Ćopića i Milana Dedića.
Otišavši iz Vranja glumila je u Beogradu, a potom se skrasila u vršačkom pozorištu, gde je dočekala penziju u iznosu od oko 7.000 dinara.
Miroslava Mira Cekić se nije udavala. Bila je, kaže, zaljubljena u jednog Daneta, lepotana iz Leskovca, koji je kao Nedićev čovek ubijen posle rata. Zato je svoju ljubav usmerila ka umetnosti, ali ne samo pozorišnoj.
Po treći put vratiće se u Vranje, 1995. godine. Žal za Vranjem učinio je svoje. Živela je u sobici svojih prijatelja, Mime i Dageta. U slobodno vreme slika: kapije, kapidžike i cveće. Sa cvećem se spontano sporazumeva u duhu onih divnih reči Bore Stankovića: «Sofke, sinko, lepota i mladost za vreme su»!
Nije mogla dugo da se zadrži, starost je učinila svoje. Smestila se je zu Domu za stare osobe u Surdulici.
Kad smo se rastajali, dok joj je kičica klizila po platnu, zvonkim glasom, u 93-oj godini, zapevala je duboko, iz srca. Razlivale su se reči, dobrog boga sa ulica Senčuana, prema Šerabu i vranjskoj reci u blizini: «Za stare nema nade sad / sad nek se nada ko je mlad / zato kažem: zalud sve je / sve se gubi kao dim / mada cilj mu neznaš gde je / tamo ćemo i mi svi.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
