Vranje - Popularnost aktuelnog lidera Srbije Aleksandra Vučića iz dana u dan je veća, ako je verovati medijima, pretežno pod njegovom kontrolom.
Vučić i Milošević: mogu li se upoređivati
Eto, po nekim javno objavljenim istraživanjima, da su sutra izbori, SNS bi dobila čak 52 odsto glasova, dok je lični rejting Vučića još veći - dobro mišljenje o njemu ima 60 odsto ispitanika, dok su na skali između 35 i 37 odsto Tomislav Nikolić i Ivica Dačić.
Ovakva popularnost ovde odavno nije zabeležena, praktično od početka devedesetih i dolaska Slobodana Miloševića na vlast.
Poređenja se postavlja neminovno i samo od sebe - da li je Milošević bio kod naroda popularniji tada, ili je to Vučić sada?
I tad se pitao narod, pa se Miško pojavljivao kao neki mitski junak („Slobodane sad se narod pita ko će nama da zameni Tita“). Posle se pokazalo da to baš i nema mnogo veze sa mozgom, jer su Srbija i njen narod prošli kroz najteže poniženje u svojoj ukupnoj istoriji, i to baš prevođeni sopstvenim izborom, Titovim zamenikom, koji je na kraju tragično završio u Hagu.
Pesme ne fali ni danas („On je Vučić Aleksandar, naša prevashodnost“), a krajnji rezultat je bar onoliko neizvestan koliko je to bio i na početku devedesetih.
Nekako, Vučić je i povezan sa Mioševićem, čak i više nego što se misli - Dačić mu je pred NATO borbardovanje bio samo portparol, dok je Vučić bio ministar informisanja u ratnoj srpskoj vladi, u vreme kada je ubijen Slavko Ćuruvija, kada je ministarstvo danima ćutalo o tome.
No, posle svega, pitanje je manje političko a više sociološko - budući da čak 63 odsto Srba sanja vođu koji bi zemljom upravljao čvrstom rukom, po modelu Vladimira Putina, opravdano se postavlja pitanje koga je narod više idealizovao, Miloševića ili Vučića.
Od odgovora zavisi i način razmišljanja o budućnosti, večitom kruženju istog.
- Da je danas živ i da ga kandidujemo na izborima, Milošević bi opet ladno pobedio - smatra gensek SPS-a Branimir Stojančić. On smatra da je svako poređenje dva lidera daleko od realnog, jer je Srbija, u novijoj istoriji imala samo tri lidera, Miloševića, Đinćića i Šešelja, „uz sve moguće ograde vezane za nijhovo političko delovanje“.
- Prvo, ne verujem da je popularnost Vučića tolika kolikom se predstavlja. Miloševiću i Đinđiću narod je verovao i želeo da ide za njihovom vizijom. Vučić je ipak samo bleda kopija toga - smatra Stojančić.
Situaciju dobro poznaje i Krsta Janjić, sadašnji direktor „Vodovoda“, koji je u vreme najveće Miloševićeve slave bio predsednik Okružnog odbora SPS-a. On kaže da je vremenska distanca velika i da je danas nezahvalno davati takve procene.
- Tada je to bio takav period, sada je drugačije. Ono je bilo u sankcijama, a ovo je u približavanju Evropi... Razllka je to ogromna - smatra Janjić.
Opet, ma koliko različiti, oba lidera mogu se karakterisati sličnim ponašanjem, koje se u Slobino doba zvalo diktatura, a danas se zove „lakše autokratsko delovanje“.
Ovu politiku karakteriše ideja da je bogom dana, te da su svi koji su protiv nje državni neprijatelji, strani plaćenici, politika je to ista, koja želi punu kontrolu medija, institucija, samog života.
Razlika leži u činjenici da je Srbija nekada tome pružala snažan otpor, dok danas otpora ima sporadično, u napuštenim bunkerima iz kojih još po neki slobodan strelac neselektivno bije okolo, nadajući se da će imati i sledeći metak.
Sa ovakvom slikom se ne slaže advokat Aleksadar Stojković, i sam učesnik borbe protiv Miloševića od prvog njenog dana, uveren da je teško praviti ovakva poređenja.
- I jedan i drugi su autokrate, uz pomoć svojih koji ih slušaju bespogovorno. No, u vreme Miloševića bilo je i mnogo ubistava i lične tiranije, što sada nije slučaj.
Vučić rafiniranije čuva vlast, pomoću pritisaka na javno mnjenje preko pune kontrole medija. I ovo je ljudima prihvatljivo, pogotovo u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji. Opet, takva politika ne bi bila moguća da javni prostor nije zagađen na razne načine - kaže Stojković.
I Novica Mitić, sindikalac, bio je u prvim redovima borbe protiv Miloševića. On smatra da je Miško bio daleko popularniji, ali i opasniji rival svojim protivnicima.
- A mnogo toga im je slično, od stalnog izmišljanja neprijatelja, stalnog montiranja napada do zaštiite premijera oružjem. Nekada, nije bilo kuće koja nema Miloševićevu sliku kao ikonu, a danas je sve to samo na TV. Opet, i tada je bilo, a i sada je reč o zavaravanju naroda - kaže Mitić.
Najdirektniji Miloševićev protivnik iz tih davnih dana je Radoslav Lale Mojsilović, jedan od lokalnih predstavnika „Otpora“, organizacije bez čijeg delovanja ne bi bilo moguće srušiti Miloševića.
- Jadna je zemlja čiji narod voli i jednog i drugog - kaže Mojsilović.
Na kraju i predstavnik aktuelne lokalne vlasti, većnik Pera Janković, potpredsednik DS-a, ne veruje da je Vučićev rejting baš toliki kolikim se predstavlja.
- Ljubav prema vođi izgeda je najveća samo u anketama. A Milošević je nažalost imao i preko 70 odsto podrške. Vučić ne da nema toliko, nego ima 50 odsto od 50 odsto izašlih birača, što znači da vlada sa 25 odsto podrške naroda.
Pa i to nije realno, jer se zna kako SNS dolazi do tih glasova, često i silom. Zato i treba da bude izbora, jer za ovoliku bedu neko ipak mora da plati cenu - jasan je Janković.
I tako, opozicija kao opozicija, ona ne voli vlast pa to ti je, i to je čudno izgleda samo aktuelnoj vlasti. Ali, šta o svemu misle ono koji u sudbinski vezani za Vučića, njegovi fanovi?
Recimo, Dejan Denzi Stanojević je studirao u vreme pada Miloševića, učestvovao u protestima, svašta radio, a danas je član SNS-a i moguća budućnost te stranke.
Začudo, on nije raspoložen da specijalno govori o ovoj temi, ali kaže da je Vučić političar sasvim suprotan od Miloševića, i da se njihove politike, pa ni njihovi rezultati, ne mogu upoređivati.
Narodni poslanik SNS-a Dragan Nikolić nekada je bio uz Miloševića, kao prvi pčinjski radikal, a potom mu je okrenuo leđa, kad je video da je đavo odneo šalu. Danas, i on smatra da je dve politike neuputno upoređivati.
- To je neuporedivo, mešanje baba i žaba. Vučićeva popularnost je ogromna, čak dramatično veća od SNS-a. On povlači razumne i dalekovide poteze, posebno sa stanovišta oslanjanja na Nemačku i poveziivanja sa Rusijom i Kinom, bez konfrontacije sa bilo kim.
Vodi politiku u pozitivnom smeru, sasvim suprotno od Miloševićeve politike svađe sa čitavim svetom - kaže Nikolić.
I na kraju aktuelni predsednik GrO SNS-a Slaviša Bulatović, poslovično smireno analizira situaciju.
Bez namere da upoređuje lidere, on kaže da je Srbija u Vučiću prepoznala pravog lidera sposobnog da posle 20 godina zaustavi propadanje ove zemlje.
- I ljudi primećuju da se Vučić ne bavi svojom strankom, nego njihovim problemima. I on i njegova Vlada posvećeni su boljitku ove zemlje, koji se već oseća, i narod to prepoznaje.
O njegovoj rastućoj popularnosti dovoljno govori i to što ona nije padala, naprotiv, čak i kada je preduzeo najnepopularniji potez, smanjivanje plata i penzija - kaže Bulatović.
I tako, svako si brani svoga, ali činjenice ostaju neumoljive, a one pokazuju da Milošević u zamislivom vremenu jednostavno neće imati pandan u popularnosti, što zbog njega lično, što zbog specifičnosti vremena u kome je živeo i koje je u najvećoj mogućoj meri kreirao.
Vučić danas živi doba koje od Miloševićevih problema ima samo patrljke, i ne stiče se utisak da ga posebno kreira, ne računajući stupidarije tipa Dragan J. Vučićević i državni udari.
No, da pokazuje tendencije da vlada čvrstom rukom, tu dileme nema.
Samo, ona prethodna srpska zaljubljenost oduzela nam je 20 godina i ponizila nas do neverovatnih, gotovo nerazumnih granica. Šta li nas čeka ovog puta?
Saša Stojković
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
