Danijel Stanković (30) iz Romanovca, sela između Surdulice i Vranja, našem novinaru ispričao je svoju zanimljivu životnu priču, o plovidbi svim morima sveta. Pred vama je njen drugi nastavak.
Prizor sa jednog od kruzera
Stanković je u svom poslu najviše imao putnike iz Amerike, Velike Britanije i Rusije.
Putnici na brodovima na kojim radi su isključivo bogata klijentela koja može novcem puno toga da sebi priušti.
- Amerikanci su mi najprihvatljiviji, jer ne zakeraju puno i dosta su komunikativni. Oni vole da uživaju u svemu i svaki detalj im je bitan, ali bez ikakvog preterivanja i uslovaljavanja.
Vole da je konobar nasmejan. Ljubaznost osoblja izuzetno cene i to nagrađuju bakšišom. Drugo, vole da stupe u razgovor, a naša dužnost je da im izađemo u susret.
Englezi su onakvi kakvi ih svi opisuju – hladni, bez želje da se upuštaju u nepotrebnu konverzaciju, već samo onu nepohodnu. Oni ne vole ni preteranu ljubaznost, taj večiti osmeh na licu jer ne znate kako to mogu da protumače.
Imaju isključivo poslovan odnos, za njih ste konobar, ime i zemlja odakle ste ih ne intersuje. Ali, interesuje ih sve ono što dobiju na stolu od hrane i pića, što je u njihovom programu.
Pitaće vas za bilo koju sitnicu u vezi hrane i morate biti spremni da im u najkraćem roku odgovorite. Recimo, zašto je meso više pečeno, a nije srednje kako bi trebalo.
Morate naći način, u dogovoru sa kuvarom, da im objasnite da oni to prihvate ili da se eventualna greška ispravi što je brže moguće.
Dosta su zahtevni i probirljivi, morate paziti da kad odgovarate to bude koncizno, kratko i jasno. Ništa više, da ih ne biste iritirali.
Ako zatraže vaše izuzeće to je prvi “žuti karton”, poreban je potom još jedan-dva i sledi isključenje s posla.
Rusi, naša braća, su najgori putnici. Da se razumemo, putnici iz Rusije su, takođe, bogati ljudi koji krstare svetom i misle da on postoji samo radi njih.
Imam utisak da žive sa predubeđenjem da su ”centar sveta”, da su oni izabrani kao narod da budu najveći, najpametniji i najjači.
Arogantni su, nekulturni, primitivni u komunikaciji, znaju da povise ton iz obesti, da se iživaljavaju jer smatraju da su i to platitli.
Znaju da kažu da žele taj i taj sto da bude za njih u vreme obeda, pa sad vi idite dežurajte ceo dan jer nemamo zvaničnih rezervacija zbog velikog broja putnika.
Treba ih videti oko “švedskog” stola, kako ne poštuju vreme, kako se guraju, jedu i piju neumereno. Moramo se i njima prilagođavati, jer imaju isti tretman kao ostali jer plaćaju usluge.
Da se, ipak, razumemo, među tolikim putnicima ima divnih ljudi sa kojima ostajemo prijatelji preko društvenih mreža, ali generalno stvari stoje tako.
- Jevreji su najteži za uslugu, jedino mi se, ponekad, smuči posao od njih. Najzahtevniji su, a zahtevi su im u skladu za religijom, običajima i hebrejskom kulturom.
Način ishrane im je drugačiji, a u vezi toga i način obavljanja određenih rituala oko posluživanja jela. Prvo, morate da znate svako njihovo jelo kako se priprema i od kojih namirnica i začina.
Na svako postavljeno pitanje morate da znate odgovor i da objasnite neku njihovu nedoumicu.
Drugo, ne smete, ni slučajno, na bilo koji način da dotaknete njihovo jelo, bilo šta da je u pitanju.
Treće, imaju poseban pribor, plastičan, koji se na licu mesta donosi i otvara iz neraspakovane kutije. Pribor koji jednom upotrebe više ne smete da im poslužite. To se baca, a sledeći put se donosi drugi.
Od 2011. je na brodu “Rubi Princes” koji krstari Sredozemljem, od Venecije, preko grčkih ostrva do Španije.
- Sada smo sa Jelenom na dvomesečnom odmoru, a onda se vraćamo u Veneciju. Nastavljamo novo krstarenje.
Posao nije nimalo lak, radimo šest meseci bez ijednog dana odmora, a onda dva meseca smo slobodni. Radno vreme je 10 sati.
Ono što je naša satisfakcija je da se dobro zarađuje. Nameravamo da radimo još dve godine na brodovima, a onda bismo otišli put Amerike, gde bih zasnovali porodicu, a ja radio, po preporuci, kao konobar u jednom elitnom restoranu u Njujorku.
Planiramo da se zadržimo u Americi pet godina, a onda povratak u Srbiju, gde bismo otvorili restoran i nastavili u svojoj zemlji da živimo i podižemo decu.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
