Vranje - Iako nema mnogo stoke u Poljanici kod Vranja, ono što je za prodaju ide u ruke nakupcima koji svakog četvrtka kada je pijačan dan u Vlasu, ali i preko nedelje, vršljaju po planinskim selima ucenjujći ljude cenom za telad, bikove i krave.
Ilustracija
Sve se zna, ko šta ima, nakupci tačno znaju u kojoj kući se otelila krava. Većina, koja prodaje stoku namiruje dugove u prodavnicama ili dugove državi. To znaju nakupci i cena ide naniže.
- Po kućama ide grupa ljudi, otkupljuje, to su meštani, zovu ih matrapazi, teraju traktorima odmah za Bujanovac i Preševo.
Kupci su Albanci koji plaćaju punu tržišnu cenu. Po selima se telad ili bikovi otkupljuju od oka, nema merenja jer se iz iskustva zna koliko su teška i koji je kvalitet mesa.
Tele se otkupljuje u proseku od 150 do 200 evra. Na pijaci je isto, samo tehika otkupa malo drugačija, ide 2,5 evra za žensko tele, a 2 evra za muško po kilogramu.
To je mizerno, ali nema kome drugom da se proda. Ucenjuju, dođu više njih, dogovore se svi da nude istu cenu.
Nakupci su uglavnom vranjski Romi, malo je Leskovčana. Uglavnom ide prodaja u nizu: Romi Leskovačanima, a oni dalje u svoj kraj ili prema Preševu.
Ljudi su primorani siromaštvom da prodaju, mnoga deca onih koji prodaju nisu probala teleće i juneće meso, da bi se uzeo novac i podmirili dugovi za brašno i ono što im treba kao najosnovnije u kući.
Dešava se ako neko zapne i ne daje tele ili bika po ceni nakupaca da vrati stoku kući, a kada dođe na sledeći pijac nakupci ga ignorišu i namerno ne žele da kupe od njega – priča naš sagovornik koji želi da bude anoniman.
Postoje mobilne ekipe, navodi on, kada se desi da se razboli krava.
- Dešava se da se prejede, da se zadavi jabukom, ma, šta ti sve ne. Zna se, okrene se telefon, dolazi ekipa, kolje i sutradan Vranjanci u mesarama dobiju svežu junetinu ili kravetinu kako hoćete – ističe sagovornik.
Nakupci drže sve u Poljanici, od prodaje drveta i ćumura, preko stoke, pa do sira, semenki bundeva, oraha, šipuraka, naročito sušenih vrganja kojih u ovom kraju ima mnogo.
- Nema otkupne stanice, donosi se na pijacu, ljudi nakupe od dva do 10-tak džakova sušenog vrganja čija je cena poslednji put bila oko 20 evra po kilogramu.
A takve pečurke ide iz ruke u ruku i kad dođu na zapadno tržište cena je 100 i više evra po kilogramu. Nakupci dolaze iz cele Srbije – navodi sagovornik.
Semenke idu 1,8 evro po kilogramu, orasi u košticama oko 1,2, oljuštenu u jatkama oko 5 evra, pa i manje ako se otkupljuje veća količina.
To ide u Vranje i druge gradove, a cena je znatno veća, zavisi od proizvoda.
Šipuraka ovde ima na svakom koraku i cena je 0,25 evra ako se prodaje na veliko, a u okolini Vranju na otkup je oko 0,35 evra.
Sir je 2 evra kilogram, mleko kozje i kravlje otkupljuju privatne mlekare po bagatelnim cenama.
Dolaze na regionalnom putu, ljudi se spušataju sa planina sa kofama mleka i nema pogađanja, inače ode kamion put Vranja.
Ljudi sa kojima smo razgovarali na pijaci, po kućama su razočarani jer znaju da je velika muka ishraniti jednog bika od 600 kilograma ili tele od 200, znaju da to prodaju daleko ispod realne cene.
Svi smatraju, listom, da država treba da reaguje i otvara zadruge gde bi se ponuda i potražnja regulisale pravim i stabilnim cenama.
U Vranju i okolini, po planinskim selima, nema regulisanog otkupa ovaca, jagnjadi niti vune.
Zato je stada ovaca sve manje, gotovo retkost da neko ima 100 i više.
Uglavnom se svodi na 30-tak kao bi se upotpunio kućni budžet sa ostalim zardama od sitne poljoprivrede.
Jagnjad, pošto nema u dovoljnoj količini prodaju se kod kuće prodavca ili na pijaci pred praznike, posebno Vaskrs.
Ovce se prodaju u Bujanovcu ili Preševu gde su kupci Albanci. Zbog male ponude zaradi se koji evro više,. ali to je zanemarljivo jer se ne ispalti zbog suženog tržišta i nepostojanja pravih kupaca na veliko.
Svi se listom čude što se država ne uključi na pravi način i ne pomogme stočare, jer su pašnjaci prvog kvaliteta, planine bi se belele od ovaca. Ali, pored podsticaja treba rešiti i tržište i sve ostalo što ga prati.
Za sada to državu ne interesuje, a stočartstvo sa poljoprivredom treba da bude glavni zamajac razvoja i oporavka Srbije, smatraju seljaci.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
