Ako je neko bio sinonim za narodnog doktora, onda je to sigurno doktor Jovan Aćimović iz Vranja.
Aćimović sa muzikantima u nekadašnjem centru Vranja
Omiljen i poštovan u narodu imao je razumevanja i lepu reč za svakog pacijnta. I kada je obilazio bolesnike po kućama u gradu i onda kada bi se uputio u neko zabito planinsko selo.
Po okončanju drugog svetskog rata kada je vladala velika oskudica u lekovima oslanjao se na alternativnu medicinu i primenu narodnih lekova.
Odlično je poznavao patologiju vranjskog kraja, mentalitet ljudi i znao da snagom autoriteta i lekarskog znanja pacijente izleči i stekne prijatelje koji su ga oslovljavali: „naš doktor“.
Bio je vrcavog duha, voleo je šalu i koristio je svo svoje umeće kada je odlazio u pčinjska sela i savetovao bolesnicima dobru higijensku negu.
Jednom prilikom pričao je u društvu, u kafani kod Save Talimata, gde je obožavao da sedi i uživa u ćevapima, kako je jednog starijeg planinca naterao da se kupa jednom nedeljno, u subotu.
- Odem u selo, stariji čovek leži bolestan, pregledam ga ne uočim ništa osim neku vrstu depresije ili kako mi je rekao: „Ne mi se više živi“. Vidim ga zapušten, ruke crne, korave, miriše otužno, ko zna kada ga je voda prošla, a kamoli sapun.
Pozovem njegove sinove i snaje i pitam da li se kupa redovno. Oni me čudno gledaju: „Mi se ne banjamo, ne pa on. Ne li vidiš dokore da je star čovek, ako se rakisne će otegne papci odma“.
„Imate li svinjski sapun“?, pitam. „Imamo, da oprememo gaće, veš“. „Da ga okupate, dobro izđustrite, kožu da istanjite, ako otegne papci ja odgovaram. Doći ću za mesec dana. Dakle, svaku subotu, uveče, kupanje, a u nedelju u crkvu da zapali sveću“, kažem i krenem.
Oni opet kao da me nešto pitaju, a ja jednoj od snaški šapnem: „More i ako otegne papci će se kurtališete“. Ona se nasmeje, meraklijski. Znao sam da će biti kupanja.
Odem po dogovoru, posle mesec dana, starac me dočekuje na vrata, imam utisak da će da poleti. Preporodio se čovek. Čist, svež, trči, vadi flašu sa rakijom.
„Doktore, vidiš, nesam znaja da dobra reč može ubav lek da bidne“. Posedim malo, vidim ona snaška sa kojom sam prošli put razgovarao stoji kao na klinci.
Hoće nešto da mi kaže i na rastanku priđe mi i šapnu: „Doktore, fala vi, kad dođe subota odma traži banjanje, ama što toj traži neje strašno, nego počna da traži da se ženi. Opravi ne ti“ – pričao je doktor Aćimović.
U tim teškim vremenima poznavao je sve strarije žene koje su „obične“ bolesti, poput upale krajnika ili gnojave angine, umesto injekcijama kojih nije bilo, lečile prahom nišadora koji se kroz tanku cevčicu od drveta jednim potezom uduvavao bolesniku na bolno mesto.
„Idi kod Zorke u Odžinku ona to uspešno leči. Biće kao rukom odneto“ - savetovao je. Kada je 1953. godine Poliklinika gde je radio stala na noge i kada je bilo dovoljno lekova doktor Aćimović je nastavio sa uspešnim radom u novim uslovima.
Doktor Jordan Aćimović rođen je u Vranju, 25. decembra 1897. godine u bogatoj trgovačoj porodici Taksidaredivih. Taksidar je bila reč persijskog porekla u prevodu na srpskom poreznik.
Njegov otac Lazar bio je veoma uticajan čovek u varoši početkom 20. veka. U njihovoj kući okupljali su se vodeći ljudi iz čaršije: Arsa Stojanović Buta, Rista i Jova Goločevac, Tasa Stajić, Nikola Cupara, Rista Janaćkov, Aleksa, Sima i Zaka Avramac, Apostol piljar, Milan furundžija, Dane Palikuća, Atanas Rakovac, Mana Milenković, Žika Ružić, Ariton Čaplja, Karanfil trgovac, Đoka Prizrenac...
Čuvena bugarska zverstva nisu mimoišla ni njegovu familuju kada je iz kuće odveden i pogubljen u Surdulici, Uroš Aćimović jedan od najuglednijih Vranjanaca u to vreme.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
