Vranje - Ljuba Zdravković, penzioner, rodom iz sela Vlase, vrsni je hroničar i zaljubljenik svog kraja, i voli da zapisuje ono što karakteriše posebnost Poljanice.
Kafana u Poljanici
Intresantno je kako on opisuje zborenje (govor, razgovor ili izgovor) u svom kraju.
“Zborenje u Poljanici može da znači govor, razgovor ili izgovor. Naš govor je mešavina svega i svačega, pa je valjda zato jedan moj nastavnik Đorđe Dodić, taj jezik nazvao srpskohrvatsko-cigansko-turski.
Samo još da je dodao bugarski, bilo bi sve na mestu - kaže Ljuba.
Kod nas se, priča on, zbori a ne govori. Zborenje može da bude na razne načine. Najtiše zborenje je šapkanje: dođi ovamo da ti nešto šapnem.
Onaj ko zbori polako i nerazumljivo taj mumla ili unjka, a ako zamuckuje onda je nemtur.
Ko teško izgovara glasove s, ž, š i slično, taj prefrskuje u zborenje. Glasno zborenje je navikuvanje, recimo, kad je neko na nekoga kivan, onda mu ode pred kuću i svašta mu se navika.
Ako je baš preglasno, onda je to dranje, pa se takav upozorava: “Što se, bre, dereš kao magare”! Kad neko previše zbori sve i svašta, onda taj lamoti.
Dve osobe obično zboriv u poverenje i ako to isto zna već celo selo i okolina; jedna žena ima običaj da kaže: “Nešto da ti ispričam ali ćuti si”!
Niti je molim da mi to kaže, niti imam običaj da prepričavam tračeve, ali ona tako voli. To bih nazvao ogovaračko zborenje.
Okanje je zanovetanje naročito od strane dece, pa mora da im se kaže: “Ćuti, bre, dete, nemoj više da okaš”.
Ako to isto radi odrasla osoba, još ako pređe na bezobrazan teren, za njega se kaže da šasta: “Ostarelo (ili napilo se) pa ošastalo”!
Krupno zborenje ne mora da je glasno zborenje, ali mora da se odnosi na krupne stvari; kao kad zet kaže svome tastu: “U, bre, dedo, ti kad umreš koliki golem grob će da treba”!, i tome slično.
Domaćinsko zborenje je ono što se najviše ceni, jer se tu biraju reči i strogo se vodi računa o sagovorniku i temi razgovora, obično u vezi zajedničkih poslova.
Lažno zborenje ne prepozna se baš odmah nego nešto kasnije, kad ona ili onaj o kome su izrečene laži ne udari kontru rečima: “Ma, pušti ga neka jede ....”, i spomene ono što se ne jede.
Često je neiskreno zborenje; kad vam neko uđe u kuću i ponudite ga, on kaže da neće ništa, ali uzme sve što mu prinesete.
Uvrnuto zbori neko ko neće da kaže zbog čega ti se obraća, recimo da potraži novac, nego okoliša kao mačka oko vruću kašu dok se sam ne setiš.
Na kraju, zborenje može da bude brljivo ili sramežljivo, što zavisi od onih koji zbore i o čemu zbore.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
