„Kupite jugo“, stajalo je donedavno na ulaznim vratima Doma zdravlja u Vranju. Ova poruka opomena je ovdašnjim bolesnicima da je neophodno da sami kupe jednu od varijanti penicilina, ako im je to neophodno u lečenju.
rukovodstvo ZC Vranje
Ovo je injekcija sa pozitivne liste, ali nje u vranjskom zdravstvu jednostavno nema. A nema ni sanitetskog materijala, gaze, zavoja, vodice za injekcije, ljudi sami kupuju tablete, špriceve, fatice...
Nema ni ozbiljnih lekova, kao što su kortiko steroidi ili citostatici. Kako je do ovoga došlo, i ko je kriv za nastalu situaciju?
Po jednima, nema para, po drugima, one se nenamenski troše.
Novi direktor Doma Zdravlja Nenad Mladenović kaže da se ovde lekari oni snalaze onako kako mogu, da probleme rešavaju u hodu.
- Nama ovo nije prvi put da se suočavamo sa nestašicom, i to smo rešili pozajmicom iz gradske Apoteke. Oni su nam izašli u susret, određenim količinama penicilina i sanitetskog materijala, što čuvamo gotovo isključivo za Dečiji dispanzer.
Vratićemo kada se stanje, nadam se uskoro, normalizuje - kaže direktor Mladenović.
Prema njegovim rečima, nestašica nije preterano jaka, a glavni problem su penicilini, akva, gaze, zavoji i urbazon.
Začudo, smatra se da pacijenti ovom nestašicom nisu preterano oštećeni, bar oni koji imaju para za kombinovanje sa lekovima. Naime, kada neko kupi lek sa pozitivne liste, mora da sačuva fiskalni račun.
Iza toga, uz potvrdu iz ZC-a da tog leka stvarno nema u Vranju, pacijent odmah može da refundira pare na blagajni. Ovim čelnici ZC-a hoće da pokažu kako para za lekove ima, a da su problemi na nekom drugom mestu. No, da li je baš tako?
Najodgovorniji u čitavoj priči je direktor ZC-a Uroš Trajković, koji pak sa svoje strane opominje da ima više razloga zbog kojih lekova trenutno nema.
Kao prvo, on navodi nisku tržišnu cenu pojedinih lekova, kao što je citostatik „petroracil“, zbog čega se „jednostavno ne isplati da se on prodaje u Srbiji, pa ga pacijenti nabavljaju u okruženju“.
- Tu su i finansijske teškoće veledrogerija koje snabdevaju ZC. Zastoj nastaje kada nas neka veledrogerija obavesti da nije u mogućnosti da više radi sa nama.
Tada nam treba vremena, najmanje oko mesec dana, za raspisivanje novog tendera, i u tom periodu dolazi do nestašica - kaže Trajković.
Prema njegovim rečima, pacijenti na kraju ipak nisu oštećeni, jer troškove za svaki lek koji kupe, a imaju fiskalni račun i potvrdu bolničke Apoteke da su morali da ga kupe, mogu naplatiti na blagajni ZC.
Kao i obično, problem je u nedostatku novca, Trajković tvrdi da je ZC-u samo u ovoj godini Fond za zdravstvo zakinuo čak tri tranše novca koji inače redovno prebacuje za normalan rad vranjskog zdravstva.
- Ako pričamo o potrebama ZC, one su mnogo veće nego što je to uopšte sagledano. Ali, nije nam prvi put da se snalazimo pomoću štapa i kanapa, da bi obezbedili adekvatno lečenje građanima.
Imamo dakle dnevne probleme sa likvidnošću, ali i stalne probleme sa položajem zdravstva - objašnjava Trajković.
Prema njegovim rečima, optužbe za nenamensko trošenje para su „delimično tačne“.
- Ako ne bi bilo lekara van same zgrade Doma zdravlja, a nekome se nešto desi, bilo bi krivo rukovodstvo ZC. Bilo je tragičnih ishoda i u prisustvu po pet lekara, a možete zamisliti kada ne bi bilo lekara, recimo, u Hitnoj?
Tu postoji latentno nerazumevanje Fonda i Ministarstva zdravlja. Kada tu nema dogovora, ne može ga biti i na lokalu, širom Srbije - kaže Trajković, opominjući da zbog te situacije u zdravstvu u Srbiji radi čak 25.000 „neugovorenih“ radnika.
- Eto, ode lekar na specijalizaciju, ko će pokrivati njegovih 1.500 pacijenata? Ili da vratimo te ljude kućama, ili da nenamenski trošimo sredstva, sa tom dilemom suočava se čitava Srbija.
Ali, mi moramo da pružimo ljudima adekvatnu zdravstvenu zaštitu, tako da dileme zapravo i nema - kaže Trajković.
I tako se ponovo dolazi na teren nenamenskog trošenja para, koje i sam Trajković nevoljno priznaje. Da se sredstva za lekove nenamenski troše potvrđuje i direktor vranjske filaijale Fonda za zdravstveno osiguranje (Fond), Dragoslav Nedeljković.
Prema njegovim rečima, takva situacija traje već tri godine. Na primer, od sto odsto sredstava namenjenih kupovini lekova u ZC, u tom periodu je čak 40 odsto trošeno na neugovorene radnike.
Finansijska rupa koja je tako nastala, a koja je prema nekim informacijama iz sindikalnih organizacija ZC duboka oko 200 miliona dinara, sada je prevaljena na javni dug. Za toliko je para, naime, ZC u minusu prema dobavljačima lekova.
- Zato se javlja problem da određeni dobavljač jednostavno ne mogu više da rade bez novca. Ali, sa druge strane, ZC je dobio do dinara novac koji je predviđen za nabavku lekova i sanitetskog materijala.
Čak dve kontrole su jasno ustanovile nenamensko trošenje sredstava, ali to više nije posao za Fond - kaže Nedeljković, uz tvrdnju da ustanova na čijem je čelu nikakvu krivičnu prijavu protiv Trajkovića nije podnela.
- ZC kao ustanova nema pravo da se sama zadužuje. Revizor je ustanovio određene prekršaje, ima još krivičnih prijava, i videćemo kako će se čitava stvar okončati - kaže Nedeljković.
E sad, povodom ovakvih situacija neminovno je došlo do otvorenog sukoba između Nedeljkovića i Trajkovića, koji je, priča se, uz pomoć posrednika nekako prevaziđen, pa sada oba direktora zajedno rade na traženju izlaza iz čitave situacije. Problem je malo širi, i leži u činjenici da se dešava u zemlji Srbiji.
Možda bi se stvar nekako i razrešila, verovatno pravljenjem novih dugova i daljim produbljivanjem krize, uz nadu da država neće pustiiti da zdravstvo propadne. No, za sada se na tom planu ništa ne dešava, pa ova situacija mogla bi da ima i dalekosežne posledice.
Naime, doktor Goran Popović iz Novog sindikata Doma zdravlja kaže da je pitanje dugova, a naročito dugova po pitanju neugovorenih radnika, jedno od ključnih u procesu odvajanja Doma zdravlja i Bolnice.
- Naravno da je nestašica lekova povezana sa plaćanjem neugovorenih radnika. Njihov broj je zaista veliki, i možda prelazi 10 odsto ukupno zaposlenih.
Ko će sada, kada se odvojimo, da preuzme te radnike i te dugove koji su zbog njih napravljeni? - pita se Popović, uz napomenu da je situacija problematična i na Stomatologiji, i sa lekovima, i sa sanitetskim materijalom.
No, sve će verovatno biti bolje već posle potpisivanja ugovora sa novim dobavljačima. Trenutno. Idila će trajati samo dok se i novim dobavljačima ne ispije sva zdrava krv, a onda Jovo nanovo.
Ovo nije izmišljotina ni Uroša Trajkovića, ni ovog vremena. Od kada ovde postoji zdravstvo, ono služi kao vrlo ozbiljan socijalni ventil. Da li će tako i ostati pokazaće vreme, ali već sada je sigurno da je u pitanju stvar prevelika da bi se prepustila propadanju.
Zato ne treba previše očekivati ni od krivičnih priijava. Čak i da je kriv, Uroš nikakvo nije sam u tome. A ti, krivlji od njega, nikada neće dopustiti da neko o toj krivici raspravlja.
Pa vi posle „kupujte jugo“ do mile volje.
NEUGOVORENI
Pojam „neugovoreni radnik“ nije nov, i sa njim se stalno spekuliše u političkim obračunima. Naime, Fond za zdravstvo prenosi ZC-u pare za plate oko 1.600 radnika koji su, na taj način, „ugovoreni“. Čim Trajković zaposli nekog novog, na određeno ili za stalno, on je „neugovoren“, dakle Fond za njega neće preneti nikakve pare, nego ZC mora sam da zaradi tu novu platu. Za prosečnu platu od 50.000 dinara potrebno je mesečno još najmanje toliko, što će reći da je godišnja suma potrebna za održavanje „neugovorenog“ radnika najmanje oko 1,2 miliona dinara. Naravno, upola manje za čistače i upola više za spcijaliste. Računa se da trenutno u ZC radi oko 120 „neugovorenih“ radnika, na raznim poslovima, najviše sa nižim stepenom stručne spreme. Plus zaposleni na Stomatologiji, od kojih je polovina „neugovorenih“, i koji primaju tek decembarsku platu za prošlu godinu.
Saša Stojković
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
