Vranje - Nekadašnji borci Vojske Republike Srpske, njih osmorica, stigavši u petak u Vladičin Han, prešli su polovinu puta, na hodočašću humanitarnog karaktera, na koje su krenuli iz Istočnog Sarajeva do krajnjeg odradišta, Hilandara.
Gosti iz Istočnog Sarajeva na bombardovanom mostu u Vladičinom Hanu. Foto: S.Tasić/OK Radio
Iako ratni vojni invalidi, oni na Svetu Goru idu pešice, što predstavlja svojevrsan podvig, s obzirom da su među njima i ljudi koji su izgubili noge ili vid usled ranjavanja.
Na put su pre dvadeset dana pošli Srđan Jeremić (51), Ostoja Medić (63), Goran Elez (32), Aleksandar Pajić (46), Slavko Furtula (45), Igor Vukašinović (49), Novica Pejić (59) i Jovica Goreta (48).
Pored podviga za koji je potrebna fizička snaga i kondicija, ovo hodočašće, istovremeno je još jedna žrtva Hristovih vojnika modernog doba, kako mnogi doživljavaju njihove korake na putu do poluostrva Atos, za koju je potrebna „samo“ ljubav.
Žrtva za drugog, onih koji slede Hristov put, izraz je i svedočenje upravo ljubavi, u njihovom slučaju prema otadžbini, pravoslavlju, narodu Republike Srpske, ali pre svega prema deci kojoj žele da pomognu i kojoj, kako kažu, u amanet ostavljaju ono za šta su se u ratu tokom 90 - ih borili.
Takođe, pešačenje od oko 1.000 kilometara, ili milion ipo koraka po proizvoljnoj računici, izraz je poštovanja i prema poginulim saborcima, naglašava Srđan Jeremić, nezvanični vođa puta.
- Dnevno prelazimo i oko tridesetak kilometara, svejedno da li je kiša ili sunce. Ovo je moj peti odlazak u Hilandar, ali pešice.
Kako je planirano, iza nas će jedna grupa hodočasnika krenuti biciklima i nas 16 ući će u manastir zajedno 11. jula.
Ovo nije avantura, kako je možda neki doživljavaju. Ovo hodočašće ima i humanitarni kartakter zahvaljujući kompaniji “M:tel” koja je omogućila humanitarni telefonski broj 1412 čijim će pozivom građani Republike Srpske i BiH kupovati korake koje pređu hodočasnici, a prikupljena sredstva biće donirana udruženjima u Republici Srpskoj koja vode brigu o deci - navodi Jeremić.
Kaže da su očekivali da će u Srbiji naići na gostoprimstvo, ali su ljudi koje su usput sretali, prevazišli njihove početne predstave o srdačnosti i ljubaznosti sunarodnika sa desne strane Drine.
Gosti iz Istočnog Sarajeva kažu da se u Srbiji bukvalno otimaju ko će ih više ugostiti, pružiti im prenoćište ili obrok.
Nekadašnji borici iz Republike Srpske, u Vladičin Han ušli su magistralnim putem, iskoristivši priliku da na neki način odaju poštu stradalima tokom bombardovanja Novog mosta u ovom mestu 1999. godine.
Pored fotografisanja na tom mostu, usledilo je i ono sa mostom “Vrala “ u pozadini, najvećim i najvišim na Koridoru 10, ali i hvatanje takvih kadrova da se vidi i Hram Svetog Kneza Lazara i svih srpskih mučenika i novomučenika.
Najstariji hodočasnik na ovom putu Ostoja Medić, muku muči sa žuljevima, ali ne odustaje od puta i drži korak sa ostalima.
Stopala su mu u ranama, ali energija i volja da se stigne do zacrtanog cilja na veoma zavidnom nivou.
- Malo ljudi se usudi da ide vozilom a ne peške na tako dalek put, ali mi smo se odlučili na takav korak. Već nam je tradicionalan postao i odlazak pod Ostrog i to svake godine.
Mi koji smo se u prošlosti borili za Republiku Srpsku sada želimo da omogućimo našim potomcima da žive zdravi i sretni u Srpskoj - kaže Medić.
U poslednjih nekoliko dana, temperatura asfalta na putu dostiže i do 45 stepeni, a vazduha oko 35. Ni to nije prepreka za humane hodočasnike.
Posle pređenih tridesetak kilometara puta, oni su svratili na konačište u manastir Svetog Proroka Ilije u selu Kacapun, negde na pola puta između Vladičinog Hana i Vranja.
Ova svetinja sagrađena je u 13. veku i mesto je svedočenja žive vere Hristove. Sva lepota pravoslavlja stala je u nekoliko kvadratnik metara omalene crkvice, čijom unutrašnjošću dominira lik Majke Božije, oslikan na istočnoj strani hrama.
U jednom delu crkve smeštene su ikone koje su preživele prošlogodišnji požar u konaku ovog manastira, kada je vatra goto čitavu zgradu pretvorila u pepeo, ali ikone sa likovima Hrista, Bogorodice i Svetog Jovana, nisu izgorele. O ovom čudu pisala je čak i engleska štampa.
Otac Srafim, u manastiru u Kacapunu, ugostio je hodočasnike iz Istočnog Sarajeva. Oniće se ovde okrepiti, previti žuljeve na stopalima i nastaviti dalje put Vranja i manastira Svetog Prohora na samoj granici sa Makedonijom.
Dalje, putevi će ih voditi kroz Makedoniju i Grčku, te do Hilandara, krajnjeg odredišta na Halkidikiju.
Osmorica boraca iz Republike Srpske, na Hilandar nose poruke, darove i želje onih za čije zdravlje i spasenje će se sa tamošnjim monaštvom zajedno moliti.
S.T.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
