Slađan Aleksić (50), iz Golemog Sela kod Vranja, sa ocem Dragoljubom bavi se proizvodnjom prvoklasnog “poljaničkog” ćumura.
Ćumurdžije iz okoline Vranja
Bave se i sitnom poljoprivredom u svom planinskom selu, ali kako kažu “da nije ćumura ne bismo mogli da opstanemo na vekovnom ognjištu”.
- U našoj Poljanici, kraju koji obuhvata 22 sela severozapadno od Vranja, ispod planina Goč, Oblik i Kukavica, živi mahom staračko stanovništvo.
Malo je onih koji su kao mi odlučili da ostanu na kućnom ognjištu, da u domaćinstvu žive tri ili četiri generacije.
Da bismo opstali dovijali smo na sve načine, ali u poslednjih 20 godina prozvodnja ćumura je ta koja nam omogućuje da preživimo – priča Slađan.
U Poljanici ima oko 50 ćumurana, isto toliko porodica živi i opstaje, koje se bave ovim unosnim, ali teških poslom.
- Nije lako biti ćumurdžija. Posao je težak i opasan po zdravlje. Težak, jer za jednu turu treba pripremiti 15 kubnih metra najboljeg bukovog drveta.
Opasan, jer ste više sati pored dima za koji kažu da je kancerogen. Sebe ubeđujemo da nije tako i opstajemo, a do kad to sam Bog zna – dopunjuje
Slađana otac Dragoljub (74).
Oni imaju pet ćumurana napravljenih od lima, kupastog oblika, koje u visini dostižu do dva metra. Pale ih, jednoim do dva puta mesečno kada su vremenske prilike povoljne.
- Proizvodnja ćumura počinje u našoj šumi, visoko u planinama, ispod Kukavice. Tu sečemo najkvalitetnije bukovo drvo, koje u cepankama donosimo kraj ćumurana koje smo smestili pored uliva Studenske reke u Veternicu.
Drva se krate, pravi se prvo za potpalu, pa onda srednji i veći komadi za ćumur. Limena ćumurana se podigne na cigle.
Odozdo se stavi u krug ćumur od prošle proizvodnje koji služi da potpali drva. Uzmu se merdevine i penjemo se do gornjeg otvora. Polako stavaljamo u krug duža i tanja drva koja treba prva da se upale.
U sredinu ređamo srednje komade, pa krupne. Kad se to završi potpaljujemo odozdo. Čim vatra krene i potpali drva, ćumuranu skidamo sa cigli i zatrpavamo zemljom sa svih strana – priča Slađan.
Dim iz gornjeg otvora se širi okolinom, a jedna tura ćumura biće gotova za dva dana i jednu noć.
- Za vreme pravljenja ćumura obilazimo ćumurane na svaka dva do tri sata. Jedna greška i nema kvaliteta, a kad nema kvaliteta nema prodaje.
Od 15 metra kubnih bukovog drveta dobijamo 100 džakčića ćumura od po 15 kilograma.
Sami pakujemo i teramo traktorima do kupca u Vranju. Koliko smo upoznati naš ćumur, pored tržišta u Vranju i Leskovcu, najtražreniji je u Vojvodini i susednoj Grčkoj – ističe Dragoljub.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
