U fokusu - Subota 08.12.2012 - 12:20
Novica Stanković (57), iz planinskog sela Sekirje, u podnožju planine Oblik, 20-tak kilometara udaljenog od Vranja, poslednji je vodeničar u tom kraju.
Stanković
Porodična vodenica na plahovitom Sekirskom potoku nosi naziv Cokina, što govori da je nekada pripadala dalekom pretku Coki.
Stankovići su generacijski bili vodeničari, a prvi je taj niz hteo da prekine Novica.
- Otvaranje novih fabrika po Vranju bilo je primamljivo za sve, pa i za mene. Vreme je bilo sirotinjsko, do sela nije bilo puta, struje, mnogo toga.
Svako ko je mogao da ode otišao je. Zaposlio sam se u trgovinskoj firmi “Vema”, kao običan transportni radnik i radio u magacinu.
Vikendom sam odlazio u selo da sa ocem Stankom radim na vodenici – kaže Novica.
U Vranju je stekao porodicu, suprugu Slavicu, sina Negovana i ćerku Violetu i sagradio kuću.
Vreme tranzicije dovelo je Novicu i njegovu porodicu na ivici egzistencije. Sa malom platom, od 150 evra, nije mogao da opstane i rešio je da se vrati u Sekirje i nastavi porodičnu tradiciju.
- Otac Stanko je, u međuvremenu, umro, majka Cveta je ostala sama.
Kada bih otišao da je posetim govorila je: “Sinko, zapustela nam vodenica. To neće da donese dobro ni tebi ni tvojoj deci”.
Dao sam otkaz u firmi i vratio sam se 2005. godine, da ponovo budem vodeničar i sitni poljoprivrednik. Nisam se pokajao.
Vodenica radi punom, čuvamo krave i proizvodimo sira, koji rasprodamo u Vranju, na pijaci. Imamo hrane u izobilju, kane i koja para, te ima i za nas i za decu – priča Novica.
Mušterija ima uvek, melje se pšenica, kukuruz, ali i ječam, ovas, raž…
- Donose iz Sekirja, okolnih sela, pa i iz okoline Vladičinog Hana, iz sela sa druge starne planine Oblik.
Donose traktorima, kad padne kiša konjima. Radimo tokom cele godine, mali problem je leti kad nivo vode u Sekirskom potoku padne, ali tu je bazen gde uvek ima vode u rezervi – ističe Novica.
Sada je, na porodičnom ognjištu, sretan. Jedva čeka vikend kada im dolazi sin i ćerka sa zetom i dvoje unučadi.
Tada se za doručak pravi proja od čistog kukuruznog brašna i služi sir odlegao između paprika, kao i kiselo mleko koje se nožem seče.
- Za ručak se zakolje petao, od svega što se zatekne se pristavi. Imamo falu Bogu, a za malo je falilo u Vranju za hleb da prosimo.
Ide zima, imamo svinje za klanje, pa tu je tele… Ma, svega imamo, a najviše životne ljubavi i radosti – ističe Novica.
OK RADIO
Vrati se na kategoriju U fokusu
