Naselje Sobina na zapadu Vranja smešteno je na brežuljcima ispod Borinog brda.
.jpg "deo naselja Sobina")
deo naselja Sobina
- Tu na potezu Antinog čukara i gore prema Krstilovici bili su prvi žitelji Sobine. Kada su se doseljivali, pored pritoka planinske reke bile su guste hrastove šume. Kasnije, žitelji su se spuštali naniže uz reku i pored crkve „Uspenije Svete Bogorodice“ gradili kuće. Imanje pored i uz reku bilo je vlasništvu imućnijih Vranjanaca - počinje priču o Sobini, Jovan Stefanović Vraža.
Sobina je bila čuvena i po kestenima na okolnim brdima koji štrče u vis i pojačavaju silinu huka reke. Ona će tek posle Drugog rata dobiti status naselja, inače dugo je bila selo gde su stočarstvo i sitna poljoprivreda donosili skromne prihode.
Na Sobinskoj reci nekada je bilo 12 vodenica potočara koje su bile u funkciji, a danas je čitava samo Vražina, ali ne radi.
- Vodenice su donosile prihod, radilo se naporno, posebno noću. Naša Vražina jedina je bila levakinja. Točak se kod sve okretao u desno, kod nas u levo.
Potiče iz 14. veka i jedno vreme bila je mesto čiji su kamen i voda proglašeni lekovitim. Dolazili su ljudi iz cele Srbije, dovodili nerotkinje, momke i devojke, neoženjene i neudate kako bi im se prebajalo na svetoj vodi.
Devojka koja je bila jalova prekoračila bi vadu s vodom ispred tokča levakinje koji je mleo. Neka baba bi bacila žarčiće i počela da baje: „Levakinjo čukaj da načukaš, sveta vodo odnesi vraga, podaj Bože, koliko pšenice toliko muške i ženske dečica“ – kaže Nenad Stefanović.
Vodenica je mlela pšenicu, kukuruz, raž, ječam, žiteljima naselja Sobina, Šapanca i Odžinke. Sirotinjska vremena, dovodila su ljude do očaja i nisu birali sredstva da prehrane decu.
- Kakva nekad beše sirotinja takva danas ponovo zakuca na vrata. Nekada se kralo brašno, hleb. Jednom otac za malo da uhvati lopova u vodenicu kako krade brašno. Ustvari, uhvatio ga je, onako omalen, plećat, sa rukama kao lopatama nosio ga je u zubima i hteo da baci u obližnji duboki vir, da ga udavi.
Ali, kod lopova mila duša, počeo da se koprca, zalepio se za oca kao taksena marka i nikako da se odlepi. Bila je noć i počeo je da viče radniku: „Brzo, dodaj motku, zamahni i ubi žitnu alu“. Radnik je dotrčao i svom silinom opalio motkom. „Majstor Vojo, gotov je, nema da mrda. Čekaj, bre, šta ćeš niz reku, gde bežiš?“. „Gotov sam ja, raspolovi mi glavu, a lopov pobeže“, kukao je Voja i ležao poluonesvešćen – priča Jovan.
Ponavlja, nekad se kralo da bi se preživelo, a danas u smutna vremena mnogo mu toga nije jasno – krade ko stigne i čega se dohvati.
Sobinska reka sa pritokama, bila je celim tokom čista iz koje su žitelji zahvatali vodu za piće, gotovljenje jela i pranje belog rublja. Reka je bila raj na zemlji, ističu, iz nje se vadio kamen i mnoge zgrade i kuće u Vranju sagrađene su od njega.
Brežuljci na kojima su sobinski vinogradi idealni su za uzgajanje svih sortnih vrsta grožđa, a posebno domaćih, kako oni kažu vinskih „crvenki i crnki“. Sobina je nekada bila vinogradarski kraj u kome se grožđu pridavala velika važnost.
- Običaj je da se uoči nekog velikog praznika spremi pasulj i razbaca među čokotima, zbog verovanja da će tako da nestane trava pirovina. Kad dođe Sveti Trifun, 14. februar, odlazimo u vinograde da ih zakrojimo.
Posle uz jelo, piće i muziku, nazdravljamo da godina bude rodna, podrumi puni sa vinom, a Sobinčanima preko zime da su uši kako žar vreli i da takvi misle samo na jedno – ljubav. Običaj je i da na Preobraženje, 6. avgusta, uzmemo prve zacrvenele grozdove i odnesemo ih u crkvu, da pop blagoslovi budući rod – priča Dragan Mladenović.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
