U Vranju je u prethodnih 15 godina privatizovano ukupno 26 firmi, a od toga je samo 10 njih još uvek na nogama.
Vranje, prazan grad
Na čitavom jugu Srbije, od Leskovca do Preševa, privatizovano je do danas 85 preduzeća, a još oko 25 čeka na privatizaciju.
Prema podacima Regionalne privredne komore Leskovac, u poslednje dve godine ovde nije prodato ni jedno jedino preduzeće.
Kakav je trag ostavila privatizacija na jedan od nekada najindustrijalizovanijih delova Srbije pokazuje činjenica da je 101 preduzeće u stečaju, devet u restruktuiranju a 15 je likvidirano.
Agencija za privatizaciju raskinula je gotovo polovinu, 44 ugovora sa kupcima, a preko 22.000 radnika je od Miloševića na ovamo ostalo bez posla kojim se ranije bavilo.
Prema „knjigama“ Aagencije za privatizaciju, u Vranju postoji više oblika poslovanja u kojima se aktuelno davi lokalna privreda.
Tu su „prodata preduzeća“, pa ona sa kojima je „raskinut“ ugovor, tu su preduzeća u likvidaciji, pa bankrotu, pa onda oni u restruktuiranju, pa u pripremnoj fazi privatizacije, pa ona koja rade pod ingerencijom same Agencije, preko stečajnih upravnika ili poverenika.
Spisak je podugačak, a na samom početku nalazi se „Poljoprodukt“, za koga u agenciji navode da ima „nepoznat pravni status“. Ova firma je u stečaju od 2003. godine, a bankrotirala je u februaru 2005. godine. Banjske „Rasadnike“ kupilo je preduzeće „Jugotehnika“ iz Niša, u julu 2007. godine, za oko 25 miliona dinara, ali je ugovor sa Nišlijama na kraju raskinut.
Priča vezana za privatizaciju „Grota“ krajnje je kompleksa, a ovde treba navesti da je praktično u posed rudnika došla firma „Trend kompani“ iz Jagodine, ali ne po osnovu privatizacije, nego po osnovu dugovanja rudnika prema njoj. U Agenciji tvrde da je u pitanju „prekid privatizacije“. Rudnik „Grot“ u stečaju je od novembra 2005. godine, a Plan reorganizacije prihvaćen je maja 2009. godine.
Što se tiče Agencije, kod banjskih „Nematala“ nema problema, firma je prodata i sada radi kao privatna. Ona je prodata oktobra 2003. godine za 50.000 evra na šest rata, plus milion evra obavezniih investicija. Kupac je na aukciji bio Gojko Rajković iz Bečeja, koji je kasnije počinio samoubistvo. Računa se da sada postoji čak 16 firmi sa istim ili sličnim imenom, sa nepoznatim vlasnicima.
„Živinoprodukt“ je u stečaju od jula 2002., a u bankrotu od marta 2004. godine, a stečajni upravnik ponovo je bio Predrag Zlatanović. Inače, januara 2008. preduzeće je kupio „Inobel“, za 117 miliona dinara, a od 2006. do 2012. godine firma je raznim kupcima prodavana u delovima.
Fabrika hleba i mleka je juna 2005. godine prodata Miloradu Stojmenoviću iz Vranja, za 45 miliona dinara plus 3,7 miliona obaveznih investicija. Veruje se da iza ove kupvine stoji Boban Stoiljković Đura, koji se sada nalazi u pritvoru Specijalnog užilaštva kao saradnik narko bosa Darka Šarića. Firma i danas dobro radi, zaposleni primaju plate, poboljšan je asortiman proizvooda i prodajna mreža...
Uspešnom bi se mogla nazvati i privatizacija vranjskog „DIV“-a, koji je septembra 2003. godine prodat na tenderu BAT-u za 50 miliona evra, uz obavezne investicije od 24 miliona evra. DIV-BAT dobro posluje i danas, doduše sa sve manje ljudi i sve skromnijom saradnjom sa proizvođačima duvana.
I banjski TIV dobio je rešenje o zaključenju od Agencije, što znači da ga više nema ni u knjigama. Ova firma je u stečaju od oktobra 2007. godine, a u bankrotstvu od novembra 2007. godine. Firmu je marta 2008. godine kupio „Agroz“ za 16,5 miliona dinara. Kasnije, 26. januara 2009. godine ostaci firme prodati su u delovima.
Ovde se kasnije pojavljuje i novo preduzeće, TIV internacional, koje je prodato Apostolasu Mitinizisu za 5,3 miliona dinara decembra 2002. godine. Ne postoje podaci o raskidu ugovora.
Štamparija „Nova Jugoslavija“ prodata je konzorcijumu oko Gorana Markovića u julu 2003. godine za 5,9 milina dinara, uz obavezu investicije od oko 2,4 miliona dinara. Ugovor je kasnije raskinut. Stečaj je pokrenut maja, a bankrot septembra 2010. godine.
Vranjski „HIV“ prodat je „Kenda farben“-u aprila 2004. godine za 23 miliona dinara, uz minimun investicija od 7,5 miliona dinara. Privatizacija se može smatrati relativno uspešnom, jer firma još uvek radi, ali se davi u problemima i izdaje deo svog proizvodnog prostora.
PZP Vranje prodato je PZP Niš za dva milona evra, plus još toliko para obaveznih investicija juna 2005. godine. Iza posla je stajala „Nibens“ grupa, a kada je njen vlasnik Milo Đurašković uhapšen, propao je i čitav sistem putarskih preduzeća, pa i PZP. Firma je trenutno u stanju „radnog stečaja“, a na sajtu Agencije vodi se kao uspešna privatizacija.
Posebnu pažnju javnosti izazvala je privatizacija „Vodogradnje“, koja je u januaru 2007. godine za 22 miliona dinara firmi „Europa plus“ iz Beograda, ali je 2010. godine ugovor raskinut. Firma je trenutno u restruktuiranju.
Opet, „Novogradnja“ je prodavana više puta, ali uvek bezuspešno. Trenutno se prema podacima Agencije nalazi u bankrotu, od novembra 2012. godine. Stečaj je uveden novembra 2011. godine, a stečajni upravnik bio je Predrag Zlatanović. Od silne imovine firme nije ostalo gotovo ništa, a sada je obnarodovana ideja da u nekadašnjoj Upravnoj zgradi firme bude ispostava vranjske Gradske uprave.
Nekadašnji vlasnik najvažnijih lokala u gradu, „7. juli“, prodat je na aukciji septembra 2003. godine, konzorcijumu Novice Stošića za 17,1 milion dinara, uz obaveze investicije od 2,51 milion dinara. Danas je ta firma rastavljena na četiri manje, koje sve, manje-više uspešno posluju.
Vranjsko „Jedinstvo“ prodato je marta 2005. godine za 104 miliona dinara plus 81 milion obaveznih investicija, konzorcijumu oko Dragana Stojanovića, tadašnjeg direktora firme On je kasnije svoje vlasništvo prodao izraelskom „Kavimu“ koji je i danas vlasnik. Privatizacija se, po srpskim merilima, mora smatrati uspešnom.
Veterinarska stanica Vranje prodata je januara 2008. godine konzorcijumu oko Nenada Janjića za 25 miliona dinara, i investicije od 1,4 miliona. Firma i danas uspešno posluje i otplaćuje, kažu, preskupo plaćenu privatizaciju.
Dakle, ovo je ogroman spisak pre svega imovine koja je praktično otišla u bescenje, i čiji je veliki deo nepovratno izgubljen.
Da li je privatizacija uspela? Na ovo pitanje odgovora još uvek nema, ali da se slomila preko leđa generacija koje su imale čast da je dožive, u to nema sumnje.
Snovi o reindustrijalizaciji još će se sanjati, ali, čini se da je rupa u kojoj se ova zemlja nalazi preduboka da bi se iz nje videlo bilo kakvo svetlo. Sa privatizacijom ili bez nje, svejedno.
Saša Stojković
PRODATE FIRME
1. „Nemetali“, od oktobra 2003.
2. Fabrika hleba i mleka, od juna 2005.
3. DIV - septembar 2003.
4. HIV - april 2004.
5. PZP Vranje, od juna 2005. godine
6. „Izotehnika“, septembar 2003.
7. „7. juli“, septembar 2003.
8. „Jedinstvo“, mart 2005.
9. Veterinarska stanica, maj 2008.
BANKROT
1. Poljoprodukt, od februara 2005.
2. Zem. zadruga „4. juli“, od 2005.
3.“Živinoprodukt“, od marta 2004.
4. „Koštana“, februar 2005.
5. TIV, novembar 2006.
6. „Nova Jugoslavija“, štamparija - od septembra 2010.
7. „Novogradnja“, novembar 2012.
8. AIK, mart 2012.
RASKID UGOVORA
1. „Rasadnici“ Vranjska Banja, bankrotirali oktobra 2012.
2. „Slobodna reč“, od 2009.
3. „Vranje projekt“
PREKID PRIVATIIZACIJE
1. Rudnik „Grot“, trenutno radi po Planu reoorganizacije koji Agencija osporava
2. TIV Internacional
ČEKAJU NA PRIVATIZACIJU
1. „Simpo“, od novembra 2005.
2. UTP „Vranje“, od 2004.
3. RTV VRANJE, od 2005.
4. Specijalna Bolnica Vranjska Banja, od 2008.
RESTRUKTUIRANJE
1. „Jumko“ od januara 2011. godine. Trenutno u firmi, posle više krugova socijalnog programa, radi oko 1.700 ljudi.
2. SZP „Zavarivač“, zapošljava 373 radnika, a 150 je isplaćeno po osnovu socijalnog programa.
3. „Vodogradnja“
PUPS: MISLIMO NA NAŠU DECU
Šef vranjskog odbora PUPS-a Gradimir Jovanović nekoliko puta je u lokalnom parlamentu pokretao temu (ne)uspešnosti lokalne privatizacije, uz tvrdnju da to radi jer njegova stranka „misli na našu decu“.
- Koliko god to delovalo kao iluzija, PUPS ne odustaje od toga da se resursi ovog kraja potpuno iskoriste. Kome je od koristi da stečaji traju kao Otomanska imperija?
Naš je zadatak da probijemo sve barijere, odavde do Agencije za privatizaciju, i da pokrenemo zapošljavanje u njima - kaže Jovanović.
ANTIĆ: URADIĆEMO SVE ZA INDUSTRIJU
Gradonačelnik Zoran Antić kaže da je interes grada nije da recimo „Jedinstvo“ ne postoji, da se zatvori „Grot“, da nema „Rasadnika“ i mnogih drugih firmi.
- Naš interes je da političkim linijama, sa svima, omogućimo rešavanje ključnih problema. To sam rekao i premijeru u Nišu - ne trebaju državne pare da bi se neko zaposlio, time se ne rešava ništa.
Omogućite nam da imamo ono što smo imali do 2.000. godine, što je funkcionisalo više ili manje uspešno. Da to ponovo stavimo u funkciju. Pa kad dođe „Geoks“, da to bude samo nadogradnja - kaže Antić.
Prema njegovim rečima, problemi na terenu su često nepremostivi. Za hotel u Vranjskoj Banji nađen je investitor, radna mesta za 50 do sto ljudi, ali „imovinsko pravne probleme kao da je pisala Agata Kristi“. Za PZP Vranje, tvrdi Antić, takođe postoji investitor za 600 radnih mesta i nove mašine, ali tu je i „stečajni upravnik sa kojim nema razgovora“. Pa „Rasadnici“, „gde ne možemo da nađemo stečajnog upravnika“, a postoji investitor iz Holandije.
„NEMA USPELIH PRIVATIZACIJA“
Branislav Popović iz vranjskog odeljenja Privredne komore Leskovac kaže da se na kraju može oceniti da ovde nema uspelih privatizacija, iz više razloga.
- Svi su kupci imali uslov da moraju da održe isti nivo prihoda i broja zaposlenih, bar u posmatranom periodu, kao i da investiraju u proizvodnju. Praktično, nema firme koja je ispunila sve ove uslove. Bolje se na delu pokazala privatizacija iz 98., čiji je glavni nedostatak bio što nije oročena na jasan period - kaže Popović.
On takođe smatra da je veliki problem činjenica da nije donet zakon o zaštiti malih akcionara, što je bilo neophodno u procesu tranzicije.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
