Mnogi potomci starih familija iz Vranja koji čuvaju porodične fotografije koje su nastale posle oslobođenja od Turaka teško da znaju da su delo prvog vranjskog fotografa Alekse Đinovskog.
Djinovski, autoportret
On je bio preteča kasnije čuvenih fotografskih vranjskih ateljea “Bunuševca” i “Pepeka”.
Prema dostupnim podacima, Aleksa Đinovski živeo je i radio u Vranju u periodu od kraja 70-tih godina 19. veka pa do 1888. godine. Imao je porodičnu kuću u današnjoj ulici Vule Antića.
Potiče od makedonskog cincarskog učitelja Krste Đinovskog i majke Ekatarine, iz sela Galičnik u okolini Debra, koji je sa porodicom izbegao u Srbiju, pa u Crnu Goru.
U Podgoricu su došli 1882. godine, na poziv crnogorskoga vladike Ilariona i bili smešteni u kući u kojoj je ranije bila Čitaonica, u Džeher mahali.
Na početku gradnje Mirkove (Nove) Varoši Đinovski su sagradili nekoliko kuća.
Bili su bogata, radna i građanski vrlo ugledna porodica. Bili su i zografi i etnografi, fotografi, folkloristi, leksikografi, bankari…
Familija je bila velika, zadružna, samo su se dvojica braće naselila u Vranju: Aleksa i Panajot.
Aleksa je štampao na reversnim stranama svojih fotografija da je rodom „od Galičnik”, odakle je inače porodica Đinovski morala pobeći zbog krvne osvete.
U nazivu firme ponekad ističe da je fotograf u Makedoniji i Staroj Srbiji, bez navođenja mesta delovanja, što govori o putujućem radu ateljea.
Atelje u Vranju je bio daskama ograđen, sa tri strane u jednom od gradskih dvorišta.
Snimio je seriju fotografija iz okoline Vranja. Poznate su i njegove fotografije veduta sa juga Srbije (Predejane, Džep ...).
Pojedine fotografije (kao što je Džep) korišćene su kao predložak za razglednice drugih izdavača.
Fotografisao je i vojsku, ali i građane Vranja. Aktivno je učestvovao u društvenom životu Vranja svog doba. Među prvima u Srbiji uštampavao je godinu izrade fotografije na kartonu - podlozi.
Panajot Đinovski, kao nadareni mladić pokazao je veštinu i sposobnost za zografski zanat, pa je ubrzo stekao ugled kao vešt ikonopisac. Sa 17. godina otišao je u Bugarsku gde je neumorno radio na ukrašavanju hramova.
Ali sreća ga je ubrzo napustila. Pao je od skele i povredio je nogu i više nikad nije mogao da se zanima za zografsku umetnost.
Ipak, Panajot se nije predavao. Puno je čitao i zanimao se za skupljanje lirskih i epskih narodnih pesama i narodnih običaja..
Rukopis mu je bio prekrasan iako je bio prinuđen da piše u ležećem položaju.
Umro je relativno mlad, 1886. godine u 45. godini života i sahranjen je u Vranju, blizu Šapranačke crkve.
Posle smrtu brata i roditelja: majke Ekaterine 1887. i oca Krste 1888., porodica se odselila u Podgoricu, gde je kupila kuću u Balšićevoj ulici.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
