Tražeći spokoj po odlasku iz vojske, Srba Đorđević iz Vranja pokazao je da kao i oružjem, isto može da rukuje i rečima koje klize na papir.
Đorđević
Nakon ratne odiseje na Kosovu i Metohiji, gde je 1998. i 1999. godine boravio u Đakovici, potpukovnik Srba Đorđević (64) je po odlasku u penziju svoj mir i spokojstvo našao u pisanju poezije na vranjskom dijalektu.
Umesto puške i cokula, uzeo je olovku i uradio “Vranjski rečovnik” ili “kadimlijski rečnik varoši Vranje”. Sakupio je i obradio oko 5.500 reči vezane isključivo za govor varoši.
Iako piše pesme unazad više godina, prvu zbirku izdao je u martu 2012. godine, pod nazivom: "Pesma za Vranje i od njega".
U 2013. godine objavio je zbirku pesama "Ete! Tekna mi tiki takoj" i kadamlijski rečnik varoši Vranje, "Vranjski Rečovnik".
- Još kao đak pisao sam u lokalnim novinama pesme koje su nagrađivane za moj uzrast. Sa odlaskom na Vojnu akademiju i služeći u JNA i VJ taj zov zavičaja i starog Vranja se negde duboko krio u meni, a po odlasku u penziju tražeći svoj duševni spokoj spontano su reči počele da klize na papir.
To su pesme na našem starom lokalnom govoru koje oslikavaju moje rano detinjstvo, mladost, sećanje na pretke, pradedu Trajka i dedu Tomu koji su stradali u proboju Solunskog fronta, ali i na sadašnjost.
Razvrstao sam ih u grupe, tako da ima onih setnih, za svoju dušu, ali i onih koji izražavaju večiti bunt u meni prema raznim lošim stvarima u društvu - kaže Đorđević.
Ma gde da ode uvek se vraća u Vranje, kaže Srba. To mu je sudbina. Nerado se seća ratnih dana, ali ne napuštaju ga jer njima svojom profesijom i dužnošću prema domovini bio sudbinski vezan.
- Po dolasku u Đakovicu odmah sam video da stvari izmiču kontroli. Neprijateljska Oslobodilačka vojska Kosova se uveliko formirala, u toku je bila masovna mobilizacija mladih Albanaca.
Njihove idejne vođe su uspele raznim "svilenim gajtanima" da unište i najmanju pojavu pacifizma.
Mobilizaciju su mogli da izbegnu najbogatiji. Znao sam sina vlasnike jedne pumpe iz Đakovice, a koji je morao da plati otkup od 150.000 maraka - opisuje događaje kojih se nerado seća.
Njegova priča je duga, isprepletena raznim događajima. Objašnjava kako mu "rat nije bio brat". Ono što mu daje snage da istrajava je porodica, gde je okružen ljubavlju i pažnjom.
Naravno i njegove pesme mezimice koje piše, sanja i čuje u snu.
Dušan Đorđević
IZ ĆOŠKU IDEM ...
(Iz zbirke pesama “Ete! Tekna mi tiki takoj”)
Iz Ćošku idem, Cigani po mene,
Sviriv mi nane Nizamski Rastanak!
S'g cel trnim, berem da s'm umreja;
Moj mi je pobratim b'š sve uzeja.
Sinoć je Mane isprosija Stanu!
Amori nane, sve sam izgubija:
Izgubija sam nane i trepke i oči;
S'g mi je život dibiduz trovija.
U mene gu nema ni snaga ni at'r,'
B'š sam siroma, dabeter siroma!
Moj život je s'ga kako jed'n mangr;
Idem na Šaprance, što ću s'g doma!?
Odim, a pod mene zemlja podava!
S'g mi je sve teško, teška mi glava:
Pobratima nemam, ostanaše rane,
A nema gu više ni moja Stana!?
Salte u groblje, u Šaprance nane,
Tam da otidnem, mene mi ostana.
Rečovi na Vranjski žargon:
Sviriv mi-sviraju mi; nane-nano (očeva majka);
Nizamski Rastanak-melodija; s'g-sad; cel-ceo, sav;
berem-bar; s'm-sam; umreja-umro; b'š-baš; uzeja-uzeo;
isprosija-isprosio; izgubija-izgubio; trpke-trepavice;
dibiduz-sasvim; trovija-rastur, šteta; at'r-pamet, um;
u mene gu nema-u meni nema; dabeter-najgori; s''ga-sad, sada;
jed'n-jedan; mangr-stari bakarni novčić; pod-ispod;
zemlja podava-ljulja se, ugiba; ostanaše-ostale su;
nema gu više-nema je više; salte-samo; Šaprance-groblje u naselju Šaprance.
OK RADIOVrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
