U Vranje dođe sa sinom Manasijem iz okoline Kruševca. „Od Niša naniže smrdi na loj. Ako tamo ne pronađemo tvoju majku, moju ljubu, onda nigde nećemo“.
Familija Ćašini
Tri godine je tražio prelepu ženu koju mu u polju ukrao neki beg i pobegao u Tursku. A, Turska beše i preševska kaza i pročulo se vremenom da u Preševu živi beg i u haremu poseduje kaurku, crnooku lepoticu.
Kako se u familiji pripovedalo beg je pustio kad je čuo da je traži muž sa sinom. Pustio je jer se raspametila od tuge sa svojim najdražim.
„Ne vraćam se gore, ko da trpi poglede komšija, rodbine, ostaćemo u Vranju“, odluči i sagradi kuću od slame pored reke Odžinke.
Posle godinu dana njegova žena presvisnu od tuge, zureći u čađav plafon.
„Reč ne prozbori, samo ćuti, uzdiše. Leže u krevet, tri puta pisnu tiho, kao da cvili i ispusti dušu. Samo joj se suza zaledi u oku“, pričao je Manasije svojim potomcima.
Njegov otac, nije mogao da se odrekne nekih osobenosti u govoru koje je poneo iz kruševačkog kraja. Uzrečica mu beše: „Đaše (treba) će da bude“.
Vranjanci jedva dočekaše da mu nadenu nadimak i postade Ćaša, a po njemu familija Ćašini.
Manasije Stamenković je izučio užarski zanat i iza kuće sagradio ćeranu. U njoj je izrađivao kvalitetne pokrovce, zobnice, džakove i razvio trgovinu do Bitolja, Soluna u i Carigrada.
Imao je sinove Nikolu, kojeg Bugari zaklaše, i Relju Solunca, ratnika, koji zarobi trešnjev top i postade poznat u varoši.
Nastavio je da se bavi užarskim zanatom, oženio se Persom Rakovkom čiji otac takođe beše užar. Imali su devetoro dece, ali varoš upamti Milicu Micu i Jelku.
Jelka Đašina udala se za Apostola Vlajkovića, činovnika u opštini, čiji poočim Dragutin Vlajković dođe u Vranje posle Prvog rata i otvori advokaturu, a sa suprugom Leposavom ćerkom trgovca svinjama u Ćupriji živeše u kući preko puta Gradske crkve.
Dragutin je bio potomak poznate beogradske familije, poznate po zadužbinarstvu, i po njima ulica u centru Beograda dobi naziv Vlajkovićeva.
Kuću svog tasta u centru Ćuprije poklonio je vranjskoj Gimnaziji. Umro je 1936. godine, a Leposava 1945. godine kad dođoše na vlast komunisti i sve im oduzoše – kuću, belu sobu, plišane zavese, srebrne escejge...
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
