Milan Vlajinac rodio se 23. novembra 1877. godine u Vranju, gde je proveo dane rane mladosti. Bio je iz poznate vranjske familije Vlajinci koju je u 19. veku obležio čuveni trgovac Janja Vlajinac.
Vlajinac sa unukom
Milan je bio unuk Janjin, od sina Zafira koji se oženio Marijom i sa njom imao i sina Stojana.
Janja je prepoznao kod njega talenat za školu i ulagao je u školovanje svog najomiljenijeg unuka sve do njegovog doktoriranja.
Još u ranoj mladosti zainteresovao ga je život naroda i njegovi običaji jer je u gimnazijskim danima počeo da beleži običaje i verovanja iz Vranja.
Školovao se u Beogradu, a posle studija na Tehničkoj velikoj školi odlučio se za studije poljoprivrede u Nemačkoj.
U Nemačkoj je izučavao poljoprivredne nauke nameravajući da kao inženjer pomogne najzastupljenijoj privrednoj grani u Srbiji. Tamo je, 1902. godine., odbranio doktorsku disertaciju „Agrarno-pravni odnosi u srednjovekovnoj Srbiji”.
Diplomirao je nekoliko dana pred smrt svog dede Janje i time mu priredio najveće zadovoljstvo i ispunio amanet.
S titulom doktora, u Srbiji je dobio posao pisara Ministarstva narodne privrede u Poljoprivrednom odeljenju.
Nakon samo tri meseca premešten je na novo, važnije zaduženje, da bi u takvom uzlaznom pravcu nastavio i narednih godina.
Gotovo uvek je postavljan na mesto gde je postojao zadatak koji je trebalo rešiti: kriza nastala zbog Carinskog rata između Austrougarske i Srbije 1906. godine prevaziđena je zahvaljujući i rešenjima koja je ponudio Vlajinac u referatu o govedarstvu i svinjarstvu.
Topčiderska ekonomija počela je da zarađuje otkako je on postavljen za upravnika, a od tog novca započeto je pošumljavanje Košutnjaka. U Pirotskom okrugu spasao je tamošnju poljoprivredu.
Tokom Prvog svetskog rata država se pridržavala njegovih Pravila o izvođenju poljoprivrednih poslova za vreme rata.
Imenovan je za upravnika Državnog stočarskog zavoda ne bi li ispravio greške prethodne uprave.
Godine 1915. preduzeo je da preko Kruševca i Prizrena put Skadra evakuiše i Zavod i stoku pred neprijateljskom vojskom.
Zatim je dobio zadatak da kao poljoprivredni referent u privrednoj delegaciji srpske vlade u Marselju pomogne mladim stručnjacima izbeglim iz Srbije zbog rata da se školuju u Francuskoj kako bi po okončanju rata zemlja imala ljude spremne da je što pre oslobode siromaštva.
Posle toga je premešten u London da kao poljoprivredni stručnjak srpske privredne delegacije radi na dobijanju savezničke pomoći za poljoprivrednu obnovu Srbije.
Kad je nakon završetka Prvog svetskog rata osnovan Poljoprivredno-šumarski fakultet, Vlajinac je izabran prvo za profesora, 1920. godine, a zatim i za dekana ovog fakulteta.
Bile su to godine spokojnijeg života u zemlji, koje su mu dozvolile da se posveti pisanju.
Tada su nastala neka od njegovih najboljih dela: „Istorija proizvodnje pamuka u našim krajevima”, „Moba i pozajmica. Narodni običaji udruženog rada”, pa i knjiga poslovica o poljoprivredi, „Poljske privrede u narodnim poslovicama”.
U noći 4. novembra 1941. godine nemački vojnici odveli su ga u logor na Banjici s grupom uglednih Beograđana. Narušenog zdravlja, pušten je nakon tri meseca.
Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se istorijskim i etnografskim istraživanjima i pisanju kapitalnog dela, četvorotomnog „Rečnika naših starih mera u toku vekova”. Umro je 4. aprila 1964. godine u Beogradu.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
