Vranje - U Gornjoj čaršiji ima više starih familija, srpskih i romskih. Jedna od najstarijih je Žabinska.
Familija Žabinci na jednoj od proslava
Doselili su se Vranje u prvoj polovini 19. veka iz Gornjeg Stajevca. Daleki predak Stanojko pobegao je od turske osvete i skrasio se u kućici koju je sagradio u današnjoj Ohridskoj ulici.
Mnogobrojna familija kasnije je odlazila iz zaduge i gradila kuće po varoši.
- Deda Mladen je bio baštovandžija, proizvodeći zeleniš, krompir i kukuruz prehranjivao je porodicu.
Otac Pera i majka Olga kuću u Deligradsku ulicu kupili su 1933. godine od Dobrija Milenkovića, poznatog kovača.
Otac Petar je izučio kovački zanat, izrađivao je isključivo potkovice za konje, a za vreme Drugog rata da bi se preživelo silom prilika postao je mesar.
Izranio je i izveo na put devetoro dece: Dragicu, učesnicu NOR-a, Dragomira Mireta mesara, Branka stolara, Đoku obućara, Gordanu radnicu Monopola, Vladanku, radnicu Koštane, Petra i Velimira mesare – pričao je Velimir Stanojković Velja Žaba.
Njegovu familijarnu priču dopunjavao je Petar Stanojković Pera Žaba.
- Mučili smo se kao Isusi. U četiri sat sabajle svi u duvan. Dete sam bio, odem sa magare, sakrijem se u brazdu i spijem.
Vratimo se dom, majka Olga vika: “Deca, sedajte na zemlju, svi u krug”.
Donese provaru nadrobljenu sa bajat leb. Provara je bila kozje mleko, prvo posle kozenje.
Daju nam kašike, uzmu golem čaršav, pokriju ga i viču: “Ajde, sad jedite, ko što do dokači».
Samo se čuje gde tropav kašike, a kad se podigne čaršav stomačiki se naduli, puni i siti – kaže Pera.
Kad su odrasli morali su da rade sve poslove, zahvaljujući ocu Miretu i njegovi sinovi, Velja i Pera, postali su poznati mesari.
Svi su majstori za spremanje raznih đakonija od mesa, ali Pera je čuven po pravljenju kobasica.
- Na nikoga ne kažem recept sve do kraja. Možda i kažem, ali uhvatio sam ruku i možev mnogi da ih prave, ali moje su najslatke.
Koristim svinjsko, teleće meso, slaninu i malo kozje za ukus. Koristim domaća creva i razne začine – ističe Pera.
Nadimak su dobili po ocu Peri. Kad je bio učenik prvog razreda u O.Š. “Vuk Karadžić”, sedeo je pored zgrade i nogama opkoračio potočić.
Naišao je učitelj i viknuo: “Pero, što si se tu raščepio kao neka žaba”. Čula su deca i Pera je dobio nadimak Žaba.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
