U Vranju je trenutno vreme pravljenja pihtija. Nekada su se mezetile, isključivo, od praznika Bogojavljanja, 19. januara, do praznika Sveta Tri Jerarha, 12. februara..
Pitije
Pravio se neparan broj, najčešće tri puta. Vodilo se računa o zdravlju, mada se nije znalo za holesterol ili trigleceride.
Stanislava Slave Kostić (84), domaćica, uživa da sprema pihtije za porodicu, a posebno za svog supruga Vladimira koji s lakoćom nosi 85 godine.
- Veliki krvni pritisak se vezivao za sekiracije, a jedino šlog za masnu hranu, pre svega za slaninu, prženicu i čvarke.
Pihtije kao poslastica bile su izuzete od bilo koje bolesti. Zato su se prve pihtije probale na Bogojavljanju, druge za Svetog Antanasa, 31. januara i treće za rastanak, za Sveta Tri Jerarha.
Bilo je to veliko uživanje u pudingu od svinjetine kako ih danas mladi nazivaju. A, od našeg pudinga ćovek prste da poliže. Moj Vlada, odjednom pojede tri tanjira u slast - kaže nana Slave
Danas, većina počinje da ih pravi od sredine oktobra i ne mari se za Božićni post, ima raznih, staklastih i belih, sa nogicama, kožicama, sa kolenicama, suvim mesom, jajima.
Prave se i bez mesa, od mešavine jaja, krastavčiča, šargarepa, šunki, sira, kačkavlja, kikirikija i tečnosti od kocki supa, nazvane „žute“ pihtije, pa čak i od riba, boba i pasulja.
Praznik Bogojavljanje, 19. januara, u Vranju i na jugu Srbije je od davnina poznato i po spremanju pihtija, kako ih narod popularno zove pudinga od svinjetine.
Najuskusnije, sa mnogo varijanti mesa, želea iz kostiju, belog luka i soli, spremaju se u Vojvodini i južnoj Srbiji.
- Ništa čudno, Vojvodina je najbogatija i tamo se od svinja bacaju samo papci. Imaju svega i ne štede na pihtijama.
U južnoj Srbiji, koja je najsiromašnija, takođe se od svinja na baca ništa, a kako se ne prave kavurma, švargla i krvavivca, materijala ima za pihtije, te se upotrebe i nogice, kožice, repovi, uši...
Vranjanci poznati po „škrtosti“ na rečima pihtije zovu pitije, slovo h je negde nestalo, verovatno pri mezetenju istih uz vruću rakiju – priča Vladimir.
Vremena su se promenila, nekada se više poštovala tradicija i verski praznici, pa su pihtije pravljene strogo u određen dan, a to je bilo na Krstovdan, 18. januara.
Dragan Kostić Kole Munja (61), majstor je u spremanju pihtija, koje naziva „čorbadžijski merak“.
- Krstovdan je posan dan, prvi po Božiću, kada se u nekrštenim danima ne posti. Sutradan na Bogojavljanje ili kako u Vranju kažemo na Vodice, nakon dolaska iz crkve sa zahvaćenom krštenom vodom, na sto se iznose pihtije i pije se vruća rakija.
Pihtije se dopunjuju i sa kiselim kupusom i duvan čvarcima. Ako nema duvan čvaraka tu je prženica, ali po mogućstvu ona „na konce“ - navodi Kole Munja.
Običaj je da se pihtije prave jednom ili triput. Može i više puta, ali mora da bude neparan broj.
- Pihtije smo pravili tri puta i jeli ih od Bogojavljanja do Sveti Tri Jerarha, 14. februara. Danas se ništa ne poštuju, počinju da ih prave od sredine oktobra po kafanama, a od novembra po kućama.
U sred Božićnjeg posta tamane se najviše, a posebno za međunarodnu Novu godinu. Nije stvar u parama, u imati ili nemati.
Nekada se sve odvijalo u krugu porodice gde je najstariji član vodio računa o tradiciji i bio poštovan.
Znalo se, kada su posti, Detinjci, Materice i Očevi, onda Badnji dan i Božić.
Nakon 40 dana posta, ujutru na Božić bi se probalo malo mesa od vrabaca propženih na svinjskoj masti. To je bilo prvo blaženje stomaka, kako smo govorili – priča Kole Munja.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
