Domaćica Stojanka Stojković (72) iz sela Gornje Kusce kod Gnjilana, od proleća pa do kasne jeseni, pored svih drugih obaveza ne napušta običaj i navike da bere lekovito bilje u okolini manastira Draganac, na svega nekoliko kilometara, severno od mesta gde živi.
Stojanka Stojković sa svojim biljkama. Foto: S.Tasić/OK Radio
U kući Stojkovića, ovaj svojevrsan običaj prenosi se s kolena na koleno, po ženskoj liniji, decenijama unazada.
Manastir se nalazi u istoimenom selu Draganac, u netaknutoj prirodi. U rodnom selu, kao i u samoj šumi, Stojanka bere biljke, koje suši za čaj i meleme.
- Ima ovde svega. Tu je hajdučka trava, majčina dušica, kantarion, zova, lipa, sve nabrano na livadama i u šumama okolo Draganca.
Manastir Draganac zadužbina je kneza Lazara, koji je ovu svetinju sagradio u spomen na svoju prerano preminulu ćerku Draganu, koja je imala svega 16 godina kada se upokojila.
Knez Lazar podigao je glavnu manastirsku crkvu posvećenu arhangelima Mihailu i Gavrilu.
Ovo je velika svetinja, kao i sve što je u njenoj okolini. Tako je i sa biljkama koje ovde rastu.
Mi verujemo da imaju posebna lekovita svojsta, upravo zato što su iznikle na podneblju koje je sveto, koje toliko vekova svedoči o veri, pravoslavlju i životu Srba u ovim krajevima - priča Stojanka dok prebira po kutiji u kojoj je osušeno bilje koje je sakupljala tokom leta i jeseni u okolini Draganca.
Rođena je u Dragancu i priča kako je od malena učila od svoje majke, a potom i svekrve koje se biljke za šta koriste, kad se beru i kako ih treba sušiti, kako bi sačuvale sva lekovita svojstva.
- Najbolje je da se travke i ostale lekovite biljke beru od Ivanjdana. Od tog datuma pa nadalje, kažu naši stari imaju najveću lekovitu moć.
Kada god nešto uberem i donesem kući, stavim da se suši na promaji, u hladovini. Evo kako se pravi kantarionovo ulje, koje je veoma lekovito za zarastnje rana i za kožu uopšte.
Cvetovi kantariona potope se u ulju u nekoj flaši i tako na suncu stoje mesec ipo dana. Ulje dobije svetlocrvenz boju, specifičnog mirisa. Pored korišćenja za zarastanje rana, veoma je dobro i da se stavlja na lice, kako bi koža bila meka, a ten čist - otkriva Stojanka.
Ona iz jednog zavežljaja vadi vosak, star nekoliko decenija, koji je nasledila od svoje svekrve. Kaže da je veoma lekovit, jer je iz košnica koje su u okolini Draganca.
U njenom dvorištu ima ima dosta lekovitih biljaka koje sama sadi i neguje, ali i mnogo toga još.
- Sve je ovde prožeto verom i pravoslaljem, izniklo na svetoj srpskoj zemlji, otuda i ta lekovitost za dušu i telo - pojašnjava Stojanka.
Nedaleko od šume, u kojoj se nalazi selo i istoimeni manastir Draganac,još uvek odolevaju i ostaci srednjovekovnog grada Prilepca, na jednoj od visokih stena. Tu se prema raspoloživim istorijskim podacima 1329. godine rodio knez Lazar.
Stojanka kaže da u kutiji ima preko 30 - ak različitih biljaka “za svaku boljku”.Ipak najbolji lek za to kad boli duša, kaže, je u manastiru Draganac.
S.T.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
