Vranje - Kult Svetog Trifuna je veoma razvijen u vranskom kraju, a slave ga posebno vinogradari.
Svetog Trifuna je proslavio i Mića Stojanović, domačin i vinogradar iz Vranja, sa svojim najbližim prijateljima, u vinogradu u Bunuševcu.
- Nasledio sam vinograd od predaka. Od kako postoji Bunuševac i moja familija za nas je vinograd kult života, a vino rajsko piće koje simbolizuje zdrav i dug život – kaže za OK Radio Stojanović.
Na dan Svetog Trifuna ide se u vinograd da se izvrši obred orezivanja loze.
- Kod nas je obićaj da domaćin uđe u vinograd, prekrsti se i prvi čokot, uz molitvu “Oče naš” prelije prošlogodišnjim vinom i obreće čokot.
To se ponavlja tri puta, tako da orezane čokote povezuje nevidljiva linija u znaku krsta.
Na kraju sledi, opet, molitva “Oče naš” za rodnu godinu i povoljne vremenske prilike. Poenta je da se obrezivanjem čokotra i njihovim zalivanjem vinom povrati vinogradu malaksala snaga, posle dugog zimskog perioda, pa da počne da buja u proleće – navodi Stojanović.
Nakon toga se iznese hrana i piće da se nazdravi i dobro pojede.
- Danas je sve manje vinograda u okolini Vranja, da nije ovih naših u obližnjim selima ne bi ih ni bilo. Dobro se sećam, do 80-tih godina prošlog veka, današnji obodi Vranja: Gornji i Donji Asnabair, deo Sobine, deo ispod Goliča i Krstilovice, Ćoške, potom od Evrem bunara naniže prema Gornjoj ćaršiji, deo ispod Pržara, deo kod Ciganskog groblja, Rudina, Raška i drugi su bili pod najboljim vinogrdaima od kojih su brojne porodice imale prihode, naročito pre Drugog rata kada nije bilo veštačkog pića, a kafana je bila institucija u svakom gradu, varoši i selu – ističe Stojanović.
U drugom delu grada, na padinama ispod Krstilovice, blizu Pržara, svoj vinograd okrojio je domaćin Stanojko Stanojković Noke sa unukom Palvom i prijateljima.
Sve je bilo, po propisu, kako kaže, bilo je hrane i pića za sve dobronamerne goste koji dođu ili naiđu.
- Ovog puta čast da oreže čokote imao je moj unuk Pavle. Polili smo vinom, orezali vinogrdarskim makazama i uz tropar Svetom Trifunu završili veselo obred.
A, onda uz zečetinu i svega ostalog proslavili ovaj sveti dan – kaže za OK Radio Stanojković.
Stanojko se seća kako je nekada bilo. Dođe se i prepričavaju se priče i šale na račun domačina.
- Atmosfera je bila svečarska i vesela, kao i sad kod nas. Dešavalo se da nešto ne bude išlo kako su se ljudi nadali, rod bude slab, nema dovoljno kiše, sunca, grožđe napadne filoksera ili pepelnica i onda je za sve kriv domaćin slave jer je baksuz.
Naravno sve se to spominje u šali uz čašicu dobrog pića.
Bogami, pilo se, “crvsto i saglam”, a muzika je svečar dovodila iz vinograda kućama gde su nastavljali terevenke – ističe Stanojković.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
