Četvorogodišnja M.Z. iz Vranja dobiće prva u Srbiji veštačku podlakticu koja omogućava hvatanje i prihvatanje predmeta, vožnju bicikla ili prenošenje i pridržavanje stvari, koja je izrađena u laboratoriji Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
Majka devojčice presrećna. Foto: S.Tasić/OK Radio
Ruka je u potpunosti funkcionalna, omogućava razvijanje desne strane mozga i neuporedivo je naprednija od proteze, jer njome može da se hvata, nosi, da se kontrolišu pokreti.
Majka devojčice A.Z. priča kako joj je trudnoća sa M.Z. bila druga, kao i da je je pre nje rodila zdravog dečaka.
- Išla sam na redovne kontrole i preglede, ali lekari u Vranju na ultra zvuku nisu ništa neobično primetili.
Da jesu, drugačije bih reagovala znajući šta me čeka, psihički bih bila pripremljenija za ovaj porođaj.
Ovako, bila sam u šoku, kada su mi saopštili da se desna podlaktica mom detetu nije razvila, da je počela da raste, kao i prstići na njoj, ali da se to nije završilo kako treba - navodi A.Z.
Majka i devojčica su provodile potom dane na Institutu za majku i dete i Zavodu Rudo u Beogradu. Devojčici je ubrzo posle izlaska iz porodilišta dijagnostifikovan i hemagiom na koži, te je to bila još jedna borba za izlečenje.
- Već sa osam meseci M. je dobila protezu desne podlaktice, mi smo naučili da živimo sa činjenicom da naše dete nema deo desne ruke.
M. je sve aktivnosti svojstvene deci tog uzrasta počela da obavlja normalno, kada me je negde sa 2,5 godine upitala zašto joj ruke nisu iste.
Pitala je da li će i ova ruka da joj poraste, kao ona druga? Rekla sam da neće. I od tada me više nikada nije to pitala.
Moja majka je slučajno odgledala neki prilog na Al Džaziri, kada smo saznali za profesora Denisa Spahića sa Mašinskog fakulteta u Tuzli.
Stupili smo u kontakt sa njim, a od njih saznali da oni sarađuju sa Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu.
Krajem prošle godine smo ih kontaktirali i za ovih nekoliko meseci M. je dobila ruku, koju može da kontroliše, do koje stižu impulsi iz mozga.
Mi smo presrećni zbog svega, ali kako to stvarno izgleda biće pokazano na zvaničnoj promociji u Novom Sadu, pošto je to prvi takav slučaj u Srbiji - navodi A.Z.
Majka četvorogodišnje M. kaže da ni ona ni suprug nemaju predispozicije za ovakve anomalije, da su im rezultati genetskih ispitivanja bili dobri, kao i da zvanična medicina u Srbiji za sada nije dala odgovora zbog čega se njihova ćerka rodila sa takvim nedostatkom.
- Provodeći vreme po srpskim bolnicama, sretala sam ljude koji muče iste muke. Sve više dece se rađa sa anomalija, neki lekari su znali da prokomentarišu da to možda ima veze sa bombardovanjem.
Mi živimo na svega dva tri kilometra od Pljačkovice, koja je gađana osiromašenim uranijumom.
Pre M., rodila sam zdravog dečaka, nismo očekivali ovako nešto, ali živimo s tim, kao jedna normalna i srećna porodica.
Drugari M. prihvataju najnormalnije, mada je bilo i iščuđIvanja onih starijih koji se sa njom prvo sretnu - dodaje A.Z.
S.T.
Ovaj tekst proizveden je uz pomoć i podršku grada Vranja u okviru projekta "Živimo zajedno a ne jedni pored drugih". Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu isključiva su odgovornost OK Radija i ne izražavaju stavove i mišljenja grada Vranja.
OK RadioVrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
