Juna prošle godine Vranje je osvanulo izlepljeno plakatima na kojima je lik Stalne radne grupe za bezbednost novinara Verana Matića, koji je kao član tog tela pre toga boravio u Vranju i zajedno sa drugim članovima Radne grupe osudio pritiske na rad OK radija i kafića No comment”.
Foto: G.Mitić/OK Radio
Od početka slučaja koji se u Vranju vodi protiv Dejana Nikolića – Kantara koji je zazidao prozor OK radija i uništio inventar u kafiću, pretio vlasnici i zaposlenoj zbog čega je i osuđen, Veran Matić je „stalni gost“ na suđenjima Nikoliću, o čemu je govorio u intervjuu koji je dao za vranjski portal VOM, koji prenosimo.
O ovom procesu, položaju medija i medijskih radnika, (ne)solidarnosti kolega i njegovoj ulozi, razgovarali smo sa Veranom Matićem.
VOM: Pre više od godinu dana kada su se pojavili plakati na ulicama Vranja sa Vašim likom, rekli ste da Vas to nije uplašilo, već motivisalo i dokazalo da činite pravu stvar. Kako iz ove perspektive gledate na događaje koji su usledili?
VERAN MATIĆ׃ Počelo je kao komunalni problem sa zaziđivanjem dela OK radija bez i jedne dozvole od strane lokalnog moćnika sa kriminalnim dosijeom, a slučaj je prerastao u nasilje preko No comment kafea koji radi u sklopu radija i u pretnje vlasnici i zaposlenima.
Bilo je normalno da kao predstavnik Stalne radne grupe za bezbednost novinara, pozovem članove koji su iz svih relevatnih udruženja i asocijacija da dođemo u Vranje i uverimo se u nasilje u koje je teško poverovati ako gledamo sa strane.
Obavili smo sastanke u opštini, gradskoj upravi, tužilaštvu i policiji (oni su članovi Stalne radne grupe…), informisali se i zaključili da je problem ozbiljniji nego što smo mislili, jer je istog dana kada smo se vratili u Beograd, Nikolić bahato došao u ovaj prostor, što je takođe svojevrsna pretnja.
Ono što nismo znali, a što nas je zapanjilo, jeste da on sve to čini tokom izdržavanja kazne zatvora koja je bila preblaga i koja mu nije ništa menjala u dinamici života. Bio je slobodniji nego njegove žrtve. Takođe, kada smo shvatili da izdržava kaznu za ilegalno organizovanje igara na sreću, a ima licencu za kladionice i kockarnice, što je bilo očigledno kršenje zakona, shvatili smo da je problem mnogo veći i složeniji nego što je prvobitno izgledalo.
Zbog toga sam organizovao i novu posetu i organizovanje šire akcije zaštite, ali i insistirao na rušenju objekta, to jest ispunjavanju obaveze gradske uprave. Tada se pojavila pretnja upućena meni preko plakata kojima je oblepljen grad.
Nikolić je očigledno mislio da i ovaj slučaj može da reši svoji metodama, uz pomoć pretnji, prisile, nasilja, korupcije… Zbog toga je bila veoma važna odluka svih nas u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara da se posvetimo ovom slučaju i kroz lično prisustvo i aktivno praćenje.
VOM: Stalna radna grupa za bezbednost novinara, ne samo da je osudila pretnje i pritiske, već je uzela na sebe ozbiljan zadatak da zaštiti dve žene koje su se našle na meti pretnji Nikolića, šta je Vas motivisalo da se aktivno uključite i pružite podršku?
VERAN MATIĆ׃ U Beogradu i Novom Sadu ima više pretnji i napada na novinare, ali su ti slučajevi vidljiviji, svi smo tu bliži institucijama i jednostavnije je organizovati akcije solidarnosti. Zbog toga smo odlučili da se više posvetimo lokalnim slučajevima, i to i svojim prisustvom i svojevrsnim zasedanjima Stalne radne grupe u mestima u kojima se dešavaju pretnje i napadi.
Vranje je bio prvi grad u koji smo došli, razgovarali sa ugroženima, ali i celom medijskom zajednicom Pčinjskog okruga… Shvatili smo da ako ne budemo stalno prisutni da će slučaj biti zataškan.
I sâm Nikolić je rekao na suđenju da bi on to sve sredio da nije došao Veran Matić u Vranje. Slučaj smo izneli na nacionalni nivo, a potom i internacionalizovali. Sa nama je uvek bio i predstavnik Misije OEBS-a a u Beogadu, kao i sâm ambasador Jan Bratu, uključila se Kancelarija za slobodu medija OEBS-a iz Beča, kao i Tereza Ribeiro, Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava iz Strazbura, predstavnici Evropske komisije iz Brisela, a posebno međunarodna udruženja Reporteri bez granica iz Pariza, Komitet za zaštitu novinara iz Njujorka, Institut za slobodu medija iz Beča, Međunarodna i Evropska federacija novinara, Artikl 19 iz Londona.
Svi su želeli da pomognu, da pruže zaštitu. Nikolić je za to vreme nastavio sa svojim nasilnim stilom i od jednog procesa došli smo do pet suđenja koji su u vezi sa ovim slučajem. Tako da smo i mi čvršće povezivani.
Pored toga što sam bio posmatrač suđenja, u drugom procesu sam bio oštećeni, a u trećem svedok. Paralelno se vode dva sudska procesa za odgovorno lice kladionice Koloseum, za bespravno zaziđavanje OK radija. Svi u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara smo svesni koliko je važna naša podrška i naš rad na terenu, i slučaj OK radija je sada postao deo naše strategije rada: sa direktnim intervencijama na terenu u bilo kojem mestu, kada su ugroženi novinari i mediji, jer su oni sve slabiji da bi se sami borili.
VOM: Da li ste propustili neko suđenje i da li ste brojali koliko ste puta poslednjih godinu dana boravili u Vranju?
VERAN MATIĆ׃ Mislim da nisam propustio nijedno suđenje. Više puta sam dola1zio da bih se odmah i vraćao jer su ročišta odlagana zbog opstrukcije. Nisam brojao koliko 1sam puta bio u Vranju. Žao mi je što nisam dolazio drugim povodima.
Za mene je Vranje uvek bilo vezano za veliko kulturno naslađe, jedan od najrazvijenih gradova Srbije i Jugoslavije. I osećam neizmernu tugu kada vidim koliko 1je destruirano. Mislim da bi vrlo lako neka bolja, pozitivna energija mogla da se probudi i da grad oživi na način da bude neka vrsta grada kulture…
VOM: Razgovarali ste sa rukovodstvom grada, sa predstavnicima tužilaštva, kakvo je Vaše mišljenje, da li postoji dobra volja da se stane na put lokalnom „kontraverznom biznismenu“?
VERAN MATIĆ׃ Mislim da se nismo pojavili u Vranju da bi sve prošlo kao i do sada: Nikolić bi se izvukao, pa evo još uvek nije srušen objekat više od godinu dana, Nikolić je uspeo da zadrži kladionice tako što je prebacio formalno vlasništvo na nekog iz porodice, Upravni sud iz Niša je poništio rešenje Ministarstva finansija kojim se zatvaraju objekti, neki advokati su se pojavljivali po televizijama Pink i Happy kako bi pokušali da me kompromituju, ispred sudnice su organizovane demonstracije građana Vranja, uniformisane u majice sa likom Aleksandra Vučića, „Sloboda za Kantara, Vučiću pomozi“…
Taj skup je bio zabranjen jer nije bio prijavljen po propisima, a ipak je održan. Mislim da u svakom segmentu društva vlada veliki strah od Nikolića i njegove ekipe. Dobijao sam puno poruka iz Vranja koje dokumentuju nasilje koje se odvija u ovom gradu.
Jedna od žrtava poslala mi je svoje lice sa iskopanim očima. Ovaj napad nije istražen i nije bilo ni sudskog epiloga. Brojna paljenja automobila i kuća, pozorišta. Neki od aktera na početku procesa su odlazili da osiguraju svoju imovinu.
Uprava grada je pala na ispitu jer nije realizovala rešenje sopstvene inspekcije kada je reč o nelegalnom objektu. U međuvremenu sam dobio i pritužbe za potpunu izmenu koja je bez dozvole napravljena u Hilandarskoj ulici, i tu nije bilo nikakve ozbiljnije reakcije, ni u gradu, ni u tužilaštvu.
Najviše me je ohrabrio pravosudni deo koji se tiče angažmana tužilaštva i suda. Sutkinja Jelena Dimitrijević ni u jednom trenutku se nije uplašila od bahatog, pretećeg nastupa Nikolića, uz hor nekoliko stotina demonstranata koje je doveo kao svoju podršku ispred suda. Ovo efikasno suđenje je rezultiralo ubedljivom presudom i brzom potvrdom na Višem sudu, a potom i na Kasacionom sudu, što je veliko priznanje za sud.
Na tom glavnom pretresu, Nikolić je izgovorio nove pretnje, što ne bi bilo ni primećeno da polovinu publike nisu činili novinari čije su uši osetljive na pretnje i koji su u nekoliko Nikolićevih gestova i iskaza prepoznali kao jasne pretnje, kao i oštećene Svetlana Ivanov i Olivera Vladković.
I to drugo suđenje je bilo efikasno, i prvostepena presuda od 18 meseci zatvora dobro odmerena. U slučaju plakata sa mojim likom, zakazao je istražni postupak: policijski službenici koji su otkrili počinioce, u prvom razgovoru sa četiri građanina albanske nacionalnosti, saznali su ko je nalogodavac i tim istražnim putem i drugim istražnim radnjama, došli bi do nalogodavca, ali nisu dokumentovali te iskaze, a kasnije kada su se sreli sa advokatom, dobili su instrukcije da ne znaju srpski i dobili su narativ da su tobože mislili da sam ja neki pevač…
Nije se dogodilo ništa od onoga što je zamenik Republičkog javnog tužioca govorio na sednici Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara, kada je rekao da je bačena rukavica u lice državi i država mora da odgovori. Nije se dogodio angažman Tužilaštva za organizovani kriminal, inspektora policije za organizovani kriminal, iako je svima jasno da se sa ovom hobotnicom može obračunati jedino akcijom koordiniranom sa nacionalnog nivoa i zajedničkim radom svih institucija, jer je napad na OK radio i ono što se događalo, samo jedan mali deo aktivnosti koje zahtevaju reakciju institucija. Na ispitu je pala pravna država u Srbiji i gradska uprava Vranja.
VOM: Stiče se utisak da su veću solidarnost sa kolegama pokazali predstavnici medijskih kuća iz Beograda nego sa lokala, da li mislite da je u pitanju strah, nezainteresovanost, interes ili nešto drugo?
VERAN MATIĆ׃ Da, to jeste fenomen, naročito zbog toga što u ovom slučaju nije reč o priči sa jakom političkom pozadinom. Ovo nije slučaj koji je deo duboke polarizacije društva. Dakle u odbrani i solidarnosti bi mogli da se pronađu svi, jer je u pitanju napad na imovinu, i bezbednost medija od strane osobe sa kriminalnim dosjeom. Svakako treba temeljnije analizirati šta se dogodilo.
Na prvi pogled je jasno da je medijska scena oslabila, da je sve manje novinara, da se mediji suočavaju sa egzistencijalnim problemima, pa „im ne treba još jedna muka, još jedan problem“.
To je bio razlog i zbog čega sam napisao toliko tekstova o ovim slučajevima. Želeo sam da, sa jedne strane, kompenzujem nedostatak tekstova na lokalu, a u isto vreme, da stvorim materijal za prenošenje na lokalu, ako ne postoji dovoljno kapaciteta ili je u pitanju strah.
Međutim, ni to se nije dogodilo u nekom zadovoljavajućem obimu. Za to vreme, koleginica Ljiljana Stojanović iz Jugpressa iz Leskovca, bila je pod policijskom zaštitom, kao što su i danas OK radio, Olivera Vladković i Svetlana Ivanov.
Dobio sam utisak da je ceo grad u strahu. Pozvao sam građane Hilandarske ulice da dođu na jedan sastanak, koji smo uvek obavljali posle suđenja u No comment kafeu. Rekli su da nisu došli iz straha. Dakle, i oni koji su direktno oštećeni ne usuđuju se da potraže pomoć direktno.
Na tribinu koju je organizovalo Vreme, sa učešćem predstavnika NDNV, UNS-a, NUNS-a itd… došao je samo jedan građanin koji je oštećen od strane Nikolićeve firme, još jedno zaziđavanje. Izgradnja nelegalnog objekta iznad žile kucavice kojom se grad snabdeva vodom, čime se ugrožava bezbednost snabdevanja grada vodom, takođe nije stvorila otpor i neku otvorenu diskusiju. U svakom slučaju, mislim da je sada svima jasnije da se jedino kroz snažne akcije solidarnosti možemo kao profesija preživeti i razviti svoje aktivnosti, prvenstveno kada je reč o objektivnom i kritičkom informisanju građana.
Svakako je konstantno potrebna podrška i InfoVranjskim novinama koje su vrlo često meta targetiranja koje se lako može pretvoriti u direktno ugrožavanje bezbednosti.
VOM: Protiv Nikolića se vode još dva procesa u Vranju, da li ćete i dalje pratiti sudske procese ili je presuda koja je doneta na poslednjem ročištu za Vas tačka na slučaj „Kantar“?
VERAN MATIĆ׃ Nije tačka, jer ovo još nije pravosnažna presuda, takođe, postoji još nekoliko vezanih sudskih procesa. Imamo dva suđenja za nelegalnu gradnju zaziđivanja koja se vodi protiv odgovornog lica. To ću svakako pratiti i dalje, ne znam da li ću i lično dolaziti. Pratiću i tri sudska procesa u kojima je optužen Nikolić Kantar jer imaju, na neki način, vezu sa slučajevima koje sam pratio: sudi mu se za napad na načelnika Policijske uprave Vranje, posle čega je pobegao iz zemlje, pa je uhapšen i vraćen, a da evo još uvek nije završeno suđenje, u najvećoj meri, zbog opstrukcije. To je napad, direktni, na predstavnika institucije koja je zadužena za borbu protiv nasilja i kriminala. To je simbol Nikolićeve bahatosti koja se društveno i politički ne sankcioniše.
Drugi slučaj je za nasilje prema ženi koja je bila u partnerskom odnosu sa Nikolićem, koja je prijavila tužilaštvu i policiji, a slala je molbu za pomoć i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Prema svedočenju to je veliko nasilje prema ženi, a znamo koji su trendovi, i koliko su žene ugrožene, samo u ovoj godini 22 zabeležena ubistva su femicidi. I treći slučaj je suđenje za pretnje službeniku Centralnog zatvora u Beogradu, dan posle suđenja u Vranju, kada je, kako piše u optužnici, rekao׃ „Ubiću ti decu, šta je za mene da dam za tebe i tvoju porodicu 30.000 evra da vas nema“.
VOM:Na kraju, sve su češće spekulacije, da ste i Vi kao OK radio vlasnici objekata koji su bili u vlasništvu kompanije ČIK iz Kumanova, da li u tome ima istine?
VERAN MATIĆ׃ Nemam nikakvo vlasništvo u OK radiju i Vranju. Vrlo često se susrećem sa tim pitanjem šta je moj interes i u drugim slučajevima: ako prikupimo 600.000 i kupimo prvi digitalni pokretni mamograf kako bismo radili skrining žena na rak dojke, čime je spasen veliki broj žena kojima je otkriven rak u ranoj fazi, uvek je pitanje zašto se toliko angažuješ, da li imaš nekoga ko ima rak dojke.
Kada sam pokrenuo Bitku za bebe i kada smo prikupili sredstva za preko 240 inkubatora za porodilišta (od toga, tri su stigla u Vranje), pitali su da li imam neko prevremeno rođeno dete.
Kada smo gradili Sigurne kuće u kampanji protiv nasilja nad ženama, pitali su me da li imam nekog u porodici koji je prošao kroz ovu vrstu nasilja. Na isti način kao i u slučaju OK radija, pratio sam slučaj paljenja kuće i pokušaj ubistva kolege Milana Jovanovića i njegove supruge.
I u tom slučaju sam bio prisutan na skoro svim suđenjima, koja traju već pet godina, a organizovao sam, kao i za OK radio, akciju prikupljanja sredstava kako bi se obnovila kuća…. Kao i u slučaju suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije, koje traje skoro deset godina…
I u svakom slučaju, isključivi motiv za moj angažman je potreba da pomognem najnemoćnijim i najugroženijim. OK radio je od svog osnivanja članica ANEM-a, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, koju vodim.
Osnivač ovog radija, naš prijatelj Goran Vladković, prerano je preminuo. Njegova supruga je preuzela brigu o radiju. Sa njom se nisam poznavao dok nije usledio napad Dejana Nikolića Kantara.
Normalan impuls je bio da je neophodno da zaštitimo vlasnicu i zaposlene. U ovom slučaju, nisam pokazivao solidarnost samo u slučaju OK radija. U proteklih godinu dana u Vranju nisam se samo bavio ovim slučajevima.
I sâm sam učestvovao ličnim prilozima u vrlo plemenitim akcijama Ženskog solidarnog fronta iz Vranja, kada je reč o prikupljanju novca za lečenje za žena kojima je ta podrška potrebna. Lično sam kupovao i hranu za najstarije i najnemoćnije u Vranju, u akciji iste organizacije. Srpski filantropski forum koji vodim je, takođe, prikupljao hranu za akciju Ženskog solidarnog fronta. Izuzetno mi je drago da i Ženski solidarni front, razvija tradiciju dobročinstva.
Jedan od najvećih dobrotvora Srbije Džon Frotingam je upravo u Vranju učinio najviše za srpske siročiće iz Velikog rata i drago mi je da ima i ulicu u Vranju a nadam se da će se uskoro formirati i legat-muzej posvećen ovom velikom čoveku, jer bi njegova porodica u tom slučaju donirala sve njegove radove, fotografije, dokumenta, ordenje, priznanja, knjige i sve ono što su sačuvali od svog velikog pretka za čija dobročinstva malo ljudi zna. Na osnovu tog nasleđa verujem da bi se i humanost, empatija i dobročinstvo i solidarnost, još bolje prihvatali, i usvajali kao najpoželjniji oblik življenja.
Veran Matić, biografija
Veran Matić je predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, ANEM Član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Bezbedni novinari. Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Vlade Republike Srbije. Koordinator SOS telefona za prijavljivanje ugrozavanja bezbednosti novinara, Sigurna linija 0800 100115 Bezbedni novinari. Izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma. Predsednik Fonda B92. Kopredsednik Saveta za filantropiju. Specijalni izaslanik predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih u Hrvatskoj. Jedan od najnagrađivanjih novinara iz Srbije u svetu i sa domaćim priznanjima. Jedini koji ima odlikovanja Francuske, orden Legije časti, Nemačke, orden predsednika i srpski Sretenjiski orden…
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
