Grad Vranje ne odustaje od ideje o otvaranju univerziteta, kaže za OK portal gradonačelnik Zoran Antić.
Vranje, univerzitetski grad?
Ova inicijativa datira iz 2013. godine kada je odlukom Gradskog veća formirana komisija za izradu Elaborata o opravdanosti osnivanja Univerziteta u Vranju.
Antić kaže da, iako su istraživanja pokazala da bi otvaranje univerziteta bilo potpuno opravdano, ideja nije makla dalje od početka, uglavnom zbog nedostatka sluha u vrhu državne vlasti.
- Postoje dokumenti koji su još tada otišli na adrese predsednika države, kabineta premijera, ministra prosvete, ali je sve na čekanju.
Mi stalno pričamo, podsećamo državne organe na našu inicijativu, ali sve zavisi od njih. Zasad nema pozitivnih signala odozgo, ali mi ne odustajemo - navodi Antić.
Lokalni političari su univerzitetsku ideju često javno potezali, ponajviše u predizbornim ciklusima. Niko, međutim, nije podrobno objasnio kako je sve to zamišljeno i na koji način bi ta ideja mogla da se realizuje.
Javno je obećavano otvaranje filološkog fakulteta na kome bi se izučavali romski, albanski, bugarski i makedonski jezik. Neki su se zalagali za otvaranje studija medicine, mašinstva, poljoprivrede i slično. Sve je ostalo na rečima.
- Grad je prvenstveno hteo da iskoristi činjenicu da ovde funkcionišu Pedagoški fakultet i Visoka škola primenjenih strukovnih studija koja bi mogla da preraste u Tehnički fakultet.
Tada bi, recimo, uz realizaciju ideje da Škola animiranog filma preraste u Akademiju umetnosti bila ispunjena zakonska kvota za univerzitet – otkriva Antić.
Po Zakonu o visokom obrazovanju, jedan grad može postati univerzitetski centar ako osnuje akademske studijske programe u sklopu najmanje tri naučne oblasti. Potom su gradski oci prionuli na konkretniji posao.
Istraživanje i zaključci Komisije za izradu elaborata o opravdanosti formiranja univerziteta na nivou Grada Vranja bili su pionirski potezi u konkretizaciji ideje.
Članica komisije, direktorka Visoke škole primenjenih strukovnih studija Svetlana Trajković kaže da je taj dokument sačinjen na bazi relevantnih podataka sa lokala.
- Jug Srbije u mnogome zaostaje za ostatkom države, a pogotovo za Beogradom po broju mladih ljudi koji upisuju studije.
Ključni podatak je da je, na osnovu istraživanja sprovedenog na populaciji od 18 do 24 godine, obuhvat onih koji studiraju na nivou Srbije od 40 do 60 odsto u zadatom uzrastu.
U Beogradu ta brojka ide preko 70 odsto, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji preko 40, dok je kod nas u Pčinjskom okrugu poražavajuća. Na studije ode nešto preko 20 odsto đaka.
Ti podaci pokazuju da bi otvaranje univerziteta bilo potpuno opravdano, fakulteti bi bili bliži, samim tim studiranje jeftinije i dostupnije - kaže Trajkovićka.
Približavanje obrazovanja mladima, prema zamisli vranjske vlasti, trebalo bi biti podsticaj za razvoj preduzetničkog duha. Sa razvojem privrede, prema njihovoj zamisli, smanjivala bi se nezaposlenost.
Iz akademskih krugova, međutim, iskazana je još u to vreme skepsa prema jednoj ovakvoj ideji, uz obrazloženje da, najpre, za njenu realizaciju Vranju nedostaju kadrovi i novac.
Ali, što je još važnije, postoji jedno stanovište da Vranje, u aktuelnom privrednom trenutku, nema potrebu za otvaranjem fakulteta. Jer, visokoškolske ustanove obično se otvaraju samo ako postoji potreba za kadrovima u privredi ili državnoj administraciji. A mi to nemamo.
Kada na nekom području nemate takvu potrebu, kao što je slučaj sa Vranjem gde se kadrovi sve više otpuštaju, intencija je suprotna i fakulteti se zatvaraju, poručuju iz akademskih krugova.
Dejan Dimić
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
