Zivot i stil - Subota 26.09.2020 - 12:38
Pored njega, ovoj „zlatnoj petorci" kako su je povremeno nazivali filmski kritičari, pripadaju Lordan Zafranović, Srđan Karanović, Goran Marković i Rajko Grlić.
Goran Paskaljević, jedan od najznačajnijih predstavnika srpske kinematografije FOTO: Screenshot
Reditelj Goran Paskaljević, jedan od najznačajnijih predstavnika srpske kinematografije, umro je u 74. godini u Parizu.
Paskaljević je bio deo „Praške škole" - grupe talentovanih jugoslovenskih režisera koji su završili studije na čuvenoj praškoj filmskoj školi FAMU,
Pored njega, ovoj „zlatnoj petorci" kako su je povremeno nazivali filmski kritičari, pripadaju Lordan Zafranović, Srđan Karanović, Goran Marković i Rajko Grlić.
Paskaljević je režirao kultna ostvarenja Poseban tretman, Varljivo leto '68, Bure baruta, Čuvar plaže u zimskom periodu i Tango Argentino.
„Imao je osobine koje niko od nas nije posedovao - staloženost i upornost. Ono što je zajedničko Paskaljevićevim filmovima je da su po pravilu držali stranu slabim, obespravljenim ljudima sa periferije života i veličali snagu malog čoveka", rekao je Goran Marković za televiziju Nova.
Ko je bio Goran Paskaljević?
Rođen je u 22. aprila 1947. u Beogradu.
Studirao je na čuvenoj praškoj filmskoj školi FAMU, a posle prvog igranog filma Čuvar plaže u zimskom periodu (1976), snimio je više od 30 dokumentarnih i igranih ostvarenja širom sveta.
Reditelj je kultnih ostvarenja Poseban tretman, Varljivo leto '68, Bure baruta i Tango Argentino.
Uloga u filmu Poseban tretman donela je Mileni Dravić nagradu za sporednu glumicu na Kanskom festivalu.
Snimajući film Kako je Hari postao drvo, Paskaljević je sarađivao sa čuvenim irskim glumcima Kolmom Minijem (serija Zvezdane staze: Sledeća generacija), Kilijanom Merfijem (serija Birmingemska banda)
Režirao je i prvi film u indijsko-srpskoj koprodukciji U zemlji bogova. Prošle godine premijerno je prikazan njegov novi film Uprkos magli.
Muzej moderne umetnosti u Njujorku - MoMA i Britanski filmski institut u Londonu - priredili su retrospektivu njegovih igranih filmova, a časopis Varajeti ga je svrstao 2001. među u pet najboljih režisera godine.
Pored Paskaljevića, te godine u ovom probranom društvu bili su Laslo Halstrom, Nil Džordan, Stiven Soderberg i Edvard Jang.
Paskaljević je napravio više od 30 dokumentarnih i 13 igranih filmova.
Dobitnik je mnogih prestižnih nagrada među kojima je Nagrada kritičara za najbolji evropski film 1998. za Bure baruta, kao i Nagrada kritičara u San Sebastijanu 1990. za film Vreme čuda.
U novembru 2007. Paskaljević je odlikovan francuskim Ordenom umetnosti i književnosti.
Slavna „Praška škola"
Paskaljević je bio deo „Praške škole" - grupe talentovanih jugoslovenskih režisera koji su završili studije na Akademiji u Pragu.
Pored Paskaljevića, ovoj grupi pripadali su Lordan Zafranović, Srđan Karanović, Goran Marković i Rajko Grlić.
Druga polovina sedamdesetih godina prošlog veka donela je slavu članovima grupe, a termin Praška škola kritičari su skovali nakon uspeha na nekoliko jugoslovenskih i međunarodnih filmskih festivala.
Ipak, sami članovi ove grupe, često su znali da se protive korišćenju ovog izraza.
„Marković, Paskaljević, Karanović, Grlić i ja smo išli samo u istu zgradu takozvane Praške škole. Bili smo izraziti individualci i nikada nismo delili zajedničke estetske norme i doživljaj filma. Svako od nas je bio škola za sebe", rekao je Zafranović prošle godine u Beogradu.
„Pogrešno su nas strpali u tu 'Prašku školu' sa idejom da je to neka umetnička zajednica koja izbacuje filmove. U tom kontekstu, Praška škola ne postoji. Naši filmovi su jako različiti i sva petorica pripadamo različitim teritorijama i kulturama", dodao je on.
Slično je govorio i Srđan Karanović koji je priznao da je taj izraz verovatno „dosadio i bogu i ljudima".
„Ne mogu poreći da sam studirao u Pragu, i da sam tamo mnogo (ali ne i sve) naučio, i da sam se družio i družim se sa svojim kolegama iz naših krajeva koji su tamo studirali u slično vreme", kazao je za nedeljnik Vreme.
„Ipak, mislim da smo svi mi vrlo različiti i da se samo u nekim našim filmovima, tu i tamo, prevashodno u naznakama, mogu prepoznati uticaju češkog filma iz šezdesetih godina".
U junu 2019. godine, Paskaljević, Zafranović, Marković, Karanović i Grlić dobili su Zlatni pečat, najveće priznanje Jugoslovenske kinoteke.
Vest o smrti odjeknula u regionu
Neke od najznačanijih filmova u karijeri Paskaljević je stvorio u vreme bivše Jugoslavija i otuda ne čudi što je vest o njegovoj smrti zauzela značajno mesto i u regionalnom medijima.
Splitska Slobodna Dalmacija, kao i zagrebački Jutarnji list podsetili su na njegova kultna ostvarenja - Varljivo leto i Bure baruta, dok je portal Indeks istakao da se radi o proslavljenom režiseru i članu Praške škole.
Informacija o Paskaljeviću našla je mesto i na naslovnoj strani internet portala podgoričkih Vijesti, bosanskog Kliksa, kao i slovenečkog lista Delo.
U tekstu na sajtu bosanskog lista Dnevni avaz navodi se da je „otišla legenda jugoslovenskog filma" i podseća na to kako je o Sarajevu govorio kao o „multikulturalnoj sredini".
BBC News, OK Radio
Vrati se na kategoriju Zivot i stil
