Lokalni sport - Četvrtak 21.06.2012 - 10:27
„Maneken“ je bio drugačiji tip. Počeo je da gradi sprat, a u prizemlju živeo je sa porodicom i roditeljima.
Njemu smo pred familijom ponudili lovu da kupi materijal, ubrza gradnju, ali on nije hteo da čuje.
„Obećano je da napredujem i sledeće godine idem u višu ligu“.
Ubeđivali smo ga da se vara, da znamo da je određen za žrtvu na oltaru sudijskog bosa u regionu.
Na našoj strani je bila njegova porodica, nastade svađa, otac mu preti da će oterati iz kuće.
Ne vredi, pođemo kući, a pre toga parkirali smo kola nekih sto metara dalje od njegove kuće na glavnoj ulici.
Čim je pošao da nas isprati do kola, znali smo da se upecao.
Uđemo u kola, ne pozdravljamo se. Otvorim prozor, pružam ruku, on takođe. Munjevito mu tutnem dvesta maraka, i gas do daske.
Gledamo u retrovizor, stisnuo lovu i ne mrda. Naravno, na prvoj utakmici koju nam je sudio svirao je dva penala.
Od napredovanja je digao ruke jer je shvatio da ga je „žrtva“.
Proslavio se u ligi, svi su znali da kad on sudi rezultat se unapred zna. Umeo je da unovči „znanje“.
OK RADIO
Vrati se na kategoriju Lokalni sport
Komentari
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni.
Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
