Da li je Vranje bezbedan grad, pitanje je koje je stotinama puta postavljeno poslednjih godina na razne adrese.
ilustracija
Slučajevi koji su najčešće bili povod da se govori o nebezbednosti su paljevine automobila ili nepokretne imovine građana, a posebno gradskog teatra, jer je po njima Vranje postalo poznatije nego po lagarijama, kruškama i drškama.
Suđenje trinaestorici Vranjanaca za seriju paljevina automobila i objekata u Vranju tokom 2011. i 2012. godine još uvek traje.
Podsećanja radi, petog januara 2013. godine otvorena je istraga, a u martu prošle godine usledila je optužnica po kojoj i danas traje sudski proces.
Svi optuženi brane se sa slobode. Kako je od nekih paljevina proteklo više od dve godine, a nije dokazano ni koji su ljudi kresnuli palidrvce, a kamoli ko je sve osmislio i organizovao, nameće se pitanje - ima li pravosuđe prave krivce i dokaze i, ako ih ima, kad će kraj procesa i konačna presuda?
Jer, od toga u mnogome zavisi da li će Vranje biti barem malo bezbednije nego dosad.
Podsećanja radi, u jednoj od paljevina gde je meta bila diskoteka „Paladijum“ u centru Vranja 2. jula 2012. godine izgorelo je vranjsko gradsko pozorište „Bora Stanković“.
Sto dvadeset godina života na daskama pretvoreno je u prah i pepeo za samo nekoliko minuta. Priča se, kao kolateralna šteta obračuna momaka koji vode biznis u ugostiteljstvu sa motivom uklanjanja konkurencije.
U jednoj od paljevina gde je meta bila diskoteka „Paladijum“ u centru Vranja 2. jula 2012. godine izgorelo je vranjsko gradsko pozorište „Bora Stanković“.
BENZIN I PALIDRVCE
Pravno uređene države aktivirale bi sve policijske i pravosudne resurse da u okviru zakona i razumnih rokova razotkriju i kazne one koji stoje iza tog čina neviđene bahatosti i bezumlja.
U Srbiji to ide malo drugačije. Za koji mesec proteći će dve godine od procesuiranja navodnih počinilaca za više slučajeva paljevina, a godinu i po kako im se sudi.
Organizatori i nalogodavci nisu poznati, niti je neko za „kreiranje“ procesuiran. Čak i da je potpuno normalno da postupak protiv navodnih neposrednih izvršilaca toliko traje, javnosti je to previše vremena jer je reč o delima čija je društvena opasnost popriličnog intenziteta.
Podsećanja radi, prema optužnom predlogu Osnovnog tužilaštva K.br.453/13 za neposredno izvršenje ovih teških dela na optužnici su momci starosti od 21 do 33 godine.
Oni su optuženi za „teško delo protiv opšte sigurnosti“. To su Nikola Trajković zv. Čuta, Božidar Stojanović zv. Karadnik, Miloš Anđelković zv. Anđelko, Velimir Vukoslavović zv. Velja, Miloš Mladenović zv. Žaba, Miloš Popović zv. Pakman, Miloš Cvetković zv. Banjurac, Sava Stanisavljević, Dejan Nikolić zv. Kantar (sva osmorica uhapšeni 28. decmbra 2012. godine u spektakularnoj akciji „Žandarmerije“ u Vranju), kao i Srđan Stojilković, Denis Duraković, Martin Milosavljević i Ognjen Stošić.
Na početku optužnice u u trinaest tačaka navedeni su detalji u vezi paljevine diskoteke „Paladijum“ i gradskog teatra za koju su pod optužbom Trajković i Stojanović.
Njih dvojica i Miloš Cvetković navodno su u noći između 7. i 8. novembra 2011. godine „kao pripadnici kriminalne grupe koja ima za cilj vršenje krivičnih dela“, sa umišljajem i u stanju uračunljivosti zapalili teretno vozilo mercedes Vranjanca Zorana Stojanovića.
Na lice mesta, u Ulicu Vukovarski kongres, pod okriljem noći dovezli su se navodno neregistrovanom „opel mantom“, polili haubu benzinom i zapalili auto.
Po sličnom scenariju dešavale su se i ostale paljevine. Miloš Anđelković Anđelko optužen je da je u noći između 12. i 13. novembra 2012. godine zapalio „mercedes“ lokalnog preduzetnika Slađana Bogatinovića.
Savu Stanisavljevića tužilaštvo optužuje da je 8. oktobra 2012. godine, na nagovor takođe optuženog Vukoslavovića, učestvovao u paljevini Vukoslavovićeve kuće u Ulici Južnomorvskoj, sa naplatom novca od osiguranja kao krajnjim motivom za ovu paljevinu.
Prema navodima tužilaštva, Miloš Popović Pakman navodno je u noći između 29. i 30. juna 2011. godine zapalio „pasata“ aktuelnog šefa SPS i gradonačelnika Vranja Zorana Antića.
Sa lica mesta, posle paljevine odvezao ga je, stoji u optužnom aktu, Dejan Nikolić Kantar.
Kod Popovića je policija prilikom pretresa 28. decembra 2012. godine pronašla automatsku pušku sa dva okvira i određenu količinu municije.
Stojanović i Duraković su, pak, navodno u noći između 9. i 10. jula 2012. godine zapalili „porše kajen“ makedonskog biznismena Trifuna Dokovskog, direktora firme Progresiv u Vranju.
Cvetković i Stojilković terete se za paljevinu automobila „fiat doblo“ vlasnika restorana „Tron“ Nenada Mitića u noći između 28. februara i 1. marta 2011. godine, a Cvetković i njegov imenjak Miloš Mladenović Žaba da su u noći između 2. i 3. marta 2011. zapalili „mercedes“ komandanta Vatrogasnog bataljona za Vranje Vedrana Taškovića i džip „kia sorento“ aktuelnog predsednika Sportskog saveza i kikboksera Igora Mladenovića.
Prema optužnom predlogu Osnovnog tužilaštva K.br.453/13 za neposredno izvršenje ovih teških dela na optužnici su momci starosti od 21 do 33 godine.
Miloš Mladenović optužen je i da je “sa više NN lica“ 11. novembra 2011. godine zapalio „pežoa“ gradskog sekretara SPS Branimira Stojančića, a njegov imenjak Cvetković za paljevinu dva automobila u istoj noći 10. novembra 2011 - džipa „grand čiroki“ privatnika Vuka Marjanovića i „golfa“ Milana Jovanovića Milte.
PREVIŠE ODLAGANJA
Kakav je aktuelni trenutak u ovom osetljivom predmetu i da li je pravosuđe ažurno u postupanju pitanje je za dublju analizu? Neki podaci i datumi možda ponešto i govore. Do kraja 2013. godine, pre odlaska u Bujanovac posle uvođenja nove mreže sudova, proces je vodila sudija Vesna Zlatković.
U tom periodu održano je nekoliko ročišta, što potvrđuje portparolka Osnovnog suda Aleksandra Tošić-Arsić.
- Sudija Zlatković održala je glavni pretres 29. maja prošle godine i nastavila isti 30. i 31. maja kada su optuženi dali svoje odbrane. Saslušani su oštećeni i svedoci, kao i veštak.
Tada je glavni pretres odložen za 14. jun, nakon čega su spisi predmeta dostavljeni nadležnom institutu radi veštačenja. U nastavku je saslušan još jedan manji broj oštećenih - kaže Tošićka.
Nastavak procesa bio je zakazan za 6. septembar 2013, ali je odložen zbog neispunjenja uslova za njegovo održavanje.
Novo odlaganje usledilo je u septembru za 31. oktobar i onda opet oktobra za 15. januar ove godine. Tada je predmet preuzeo novi sudija Svetislav Đorđević, ali došlo je do novih odlaganja, navodi Tošićka.
- Sudija Đorđević je glavni pretres odložio za 24. mart ove godine, jer u januaru nisu bili ispunjeni uslovi za njegovo održavanje zbog nedolaska branioca, imajući u vidu da se radi o obaveznoj odbrani.
U martu opet nisu bile ispunjene pretpostavke za držanje glavnog pretresa zbog nepristupanja sudu jednog optuženog i oštećenih i tada je pretres odložen za 11. jun ove godine.
Treba imati u vidu da zbog promene postupajućeg sudije pretres mora početi iznova i svi dokazi se moraju ponovo izvoditi - skreće pažnju Tošićka.
Neko će reći, pa ovde je previše odlaganja sudskih ročišta. Ima li kraja?
Vranjski advokat Slobodan Nešić, koji brani šestoricu okrivljenih, međutim kaže da se ovaj proces odvija u normalnim okvirima i uobičajenom dinamikom.
- Sa procesnog aspekta, postupak traje potpuno normalno. Imajući u vidu da je u ovom postupku optuženo trinaest osoba za šesnaest krivičnih dela, mislim da godinu i po dana trajanja nije mnogo, a pogotovo što se sada može reći da je postupak u završnoj fazi.
Mislim da se čak može oceniti da se stvari odvijaju izuzetno brzo - mišljenja je Nešić.
Ovaj advokat se slaže da javnost u ovom i nekim sličnim osetljivim predmetima treba da bude upoznata sa izvesnim činjenicama, međutim, naglašava da prekomerno interesovanje medija za određeni postupak stvara preveliki pritisak na rad postupajućeg sudije.
- Na taj način se unosi nesigurnost u rad sudije, jer on nikad ne može da proceni da li dovoljno brzo postupa u postupku, koja je to brzina za javnost u kojoj bi on trebao da završi posao, da li treba odrediti pritvor ili ne, koliko treba da traje pritvor da bi javnost i mediji bili zadovoljni.
Na drugoj strani, vrši se ozbiljan pritisak na tzv. slobodno sudijsko uverenje o nečijoj krivici, otežava se procena da li dokazi ukazuju na to da neko treba biti osuđen ili oslobođen.
Češća je pojava da se u ovakvim slučajevima vrši pitisak na sudiju da okrivljni budu osuđeni, pa se dešava da pod tim pritiskom sudija popusti i napravi određene greške - smatra Nešić.
DNK I TELEFONSKI LISTINZI
Iz Policijske uprave su redakciji OK radija koja je uredno dostavila pitanja za načelnika Slađana Velinovića odgovorili da ne mogu dati bilo kakvu izjavu o tome koliko su kvalitetne dokaze prikupili za tužilaštvo i sud u ovom postupku i uputili redakciju na tužilaštvo čiji predstavnici, logično, nisu radi da se izjašnjavaju o bilo čemu dok traje sudski proces.
Uglavnom, obrazloženje optužnice protiv trinaestorice Vranjanaca najzanimljiviji je njen deo, jer se tu nude navodni dokazi. Protiv grupe osumnjičene za paljevine navodno postoje kako DNK dokazi (slučajevi paljevine pozorišta, kuće Velje Vukoslavovića, automobila biznismena Bogatinovića i genseka SPS Stojančića) kao i listinzi mobilnih telefona koji govore o hiljadama međusobnih kontakata optuženih u kritično vreme.
Petog januara 2013. godine otvorena je istraga, a u martu prošle godine usledila je optužnica po kojoj i danas traje sudski proces.
Takođe i lokacijske potvrde o njihovom kretanju u vreme izvršenja krivičnih dela sa baznih stanice mobilne telefonije.
Za neke slučajeve, kažu, postoje video snimci sigurnosnih kamera kao dokazi, a navodno je bilo i reakcija laganja pojedinaca na poligrafskom ispitivanju.
Advokat Nešić nije želeo da komentariše detalje iz optužnice i postupka, ali je naglasio da mediji i javnost moraju biti uzdržaniji kada je reč o sudskim postupcima u interesu njihovog zakonitog vođenja.
- Treba naći meru između interesovanja medija i činjenica koje bi trebale da se čuju tokom postupka.
Lično smatram da je kod izveštavanja medija dovoljno da se objavi da postupak počinje i na kraju kakav je ishod, a ne da se reportažno izveštava tokom celog trajanja postupka - navodi Nešić.
Koliko ima istine u onome što tužilaštvo tvrdi da ima protiv optuženih, videće se na kraju postupka. O tome koliko su ti dokazi relevantni za ishod postupka, odlučiće sudska vlast. Jer, ne sudi ni ulica, ni policija, ni tužilaštvo, već konačnu reč ipak daje sud.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
OK RadioVrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
