Prema podacima Višeg tužilaštva u Vranju, najviše krivičnih prijava za dela sa koruptivnim elementom za dvogodišnji period pre najnovije, teritorijalne reforme 2014. na području Pčinjskog okruga podneto je protiv predstavnika pravosuđa - čak devedeset jedna.

Reč je o krivičnom delu „kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika“ za koje je zaprećena zakonska kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

Protiv 91 osumnjičene osobe iz pravosuđa, međutim, u istom periodu nije podignuta nijedna optužnica, potvrđeno je Portalu OK radija u dopisu iz Višeg javnog tužilaštva. U prevodu, niko ni za šta nije odgovarao.

SUDE, SUDIJA ME MRZI

Portparolka Osnovnog suda u Vranju Aleksandra Tošić-Arsić ima objašnjenje za ovakvu statistiku.

- Stranke koje izgube proces uglavnom će vam reći da su sudije uvek krive za sve. Sudije su stalno na udaru u anketama koje se sprovode među građanima kada je reč o korupciji.

Smatram da to nije opravdano. Jer, svaku sudijsku odluku moguće kontrolisati u postupku po žalbi, na višoj instanci. Mi smo svesni da nikada nećemo imati dve zadovoljne strane u jednom postupku.

Tako da je nezadovoljna strana uvek spremna da kritikuje i da krivca za svoj neuspeh u postupku traži u sudiji, pa i da pominju kako je navodno podložan korupciji.

S tim sudije moraju da žive i to i jeste breme i težina ovog posla - kaže Tošićka i poziva građane da uvek kada smatraju da je sudija ili tužilac počinio koruptivno krivično delo podnesu krivičnu prijavu.

Vranjski advokat Dragan Stojanov blizak je Tošićkinom obrazloženju kada je reč o velikom broju krivičnih prijava protiv predstavnika okružnog pravosuđa.

- Čim stranka zaključi da se njen postupak ne rešava dovoljno brzo, a po laičkom mišljenju stranke navodno je očito kako treba da se reši, onda se smatra da ima korupcije, mita ili barem nekakve druge sudijske zloupotrebe.

A u stvari se u većini slučajeva radi o onim situacijama kao kad deca kažu „učitelj mi dao jedinicu zato što me mrzi“ – pojašnjava Stojanov.

Ovaj advokat dodaje da se za gotovo četvrt veka advokatske karijere nikada nije neposredno susreo sa korupcijom u pravosuđu.

- Imao sam samo posredna saznanja o tome, više preko onoga što se pojavljivalo u štampi. Sećam se recimo slučaja od pre više godina kada je jedan sudija Osnovnog suda u Surdulici procesuiran zbog koruptivnog krivičnog dela, jer je navodno uzimao mito i sećam se slučaja sudije Vrhovnog suda Srbije koji je osuđen zbog uzimanja mita u jednom krivičnom predmetu vezanom za organizovani kriminal - navodi Stojanov.

Ipak, pravosuđe nije baš tako puritansko, kako to na početku ovog teksta to izgleda.

Nekadašnji sudija Vrhovnog suda Srbije i poznati pravni teoretičar Zoran Ivošević kaže za Portal OK radija da u srpskom pravosuđu važi pravilo zavisništva - jednom korumpirani sudija zauvek je korumpiran.

- Ako je sudija zabrazdio u korupciju, on ne može lako da se izvuče iz toga jer ima putera po glavi. Pa ga onda oni kojima je činio podsećaju na ranije prilike kada im je izlazio u susret i on mora da nastavi da radi to isto što je radio i nekad.

Ne može sudija da se popravi sam od sebe. Naprosto, ta njegova prošlost ga opterećuje. E sad, ako su te sudije i dalje sudije u srpskom ili vranjskom pravosuđu, šta možemo očekivati od toga?

Moram da priznam da sam pesimista i ne verujem da će stanje da se popravi bez radikalnih mera i konkretnih poteza - smatra Ivošević.

PROPUŠTENA ŠANSA

Vranje, prema mišljenju Ivoševića, nije izuzetak. Slika stanja u srpskom pravosuđu, slika je stanja na lokalnom nivou. Menjaju se vlasti, ali stare navike i neki stari ljudi, čak i oni koji su kao sudije i tužioci kršili zakon na razne načine, pa i oni kojima je korupcija dokazana, i dalje ostaju tu.

Ima ih i sada, jer su gotovo svi, osim ekstremnih slučajeva, preživeli poslednju reformu time što ih je Ustavni sud vratio na posao, smatra bivši sudija Vrhovnog suda Srbije.

- Ova nova vlast imala je jednu zgodnu priliku da nakon povratka svih onih starih sudija koje ranije nisu izabrane i posle pogrešnog izbora nekih sudija, a radi se o procentu od oko deset odsto, raskrsti s takvim sudijama.

Procenat od deset odsto korumpiranih može da zagadi čitavo pravosuđe jer ti ljudi dobijaju predmete u kojima se naopako sudi i onda takva praksa metastazira.

Primera radi, setićemo se da u vreme Miloševića nije mogao svako da sudi u osetljivim političkim predmetima nego samo onaj koji je dobio predmet zato što je sklon korupciji.

Kad kažem sklon korupciji, ne mislim samo u smislu da je sklon da primi novac, nego bilo koju korist - da dobije stan, napreduje u službi, postane ministar i slično. Takve smo slučajeve imali kod nas - podseća Ivošević.

Bivši sudija Vrhovnog suda naglašava da je aktuelna srpska vlast mogla da ispravi reformske propuste iz 2000. ili 2010. godine, ali da je uradila jednu veoma lošu stvar otvarajući širok manevarski prostor za ekspanziju korupcije.

- U članu 6 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama pisalo je da Visoki savet sudstva može i po službenoj dužnosti da razreši sudiju ako naknadno ustanovi da je taj čovek izabran, a nije trebalo da bude izabran.

E, ta norma nije primenjena nijedan jedini put, ne samo u vreme prošle, već i aktuelne vlasti – otkriva Ivošević.

On pojašnjava šta je aktuelna vlast uradila.

- Oni su taj propis, tu jedinu mogućnost koju su mogli da koriste radi popravljanja stanja u sudstvu, prošle godine stavili van snage.

Prema tome, sve te sudije koje su vraćene na posao odlukom Ustavnog suda i koje su prvi put izabrane 2010, a nisu trebale da budu izabrane, sada su u sudu. Pa, prema tome, mi nismo ništa uradili – zaključuje Ivošević.

Nekadašnji sudija Vrhovnog suda smatra da je vreme za treću reformu pravosuđa.

- Ako je neko od sudija otišao u penziju, otišao je. Ali, sve ostalo je isto, dakle mi imamo isto stanje u sudu. Nismo ga pročistili, a morali smo.

Lustracije nije bilo, iako je postojao Zakon o lustraciji. Taj zakon je čuven po tome što se nije primenjivao od prvog dana. A njegov rok upotrebe je istekao, deset godna je prošlo i sada se po tom osnovu ne može ništa - podseća Ivošević.

Ključni problem za pravosuđe, smatra Ivošević, je što što u državi ubedljivo najviše korupcije ima u političkim partijama koje rukovode zakonodavnom i izvršnom vlašću.

Predstavnici te dve vlasti, pak, imaju neodoljivu potrebu da korumpiranjem sudija i tužilaca pravosuđe drži pod kontrolom.

- Ako je u političkim strankama korupcija još uvek na najvišem nivou, a jeste, šta očekivati. Sudije su sada u strahu od političke vlasti, jer politička vlast njih bira.

Prvi izbor sudija je u parlamentu, posle tri godine Visoki savet sudstva postavlja sudiju da bude na stalnoj funkciji, ali samo onog koji je dobio prvi mandat od parlamenta.

Prema tome, parlament, kao zakonodavna vlast, ima uticaj na sud i sudsku vlast. A te dve vlasti bi morale biti odvojene – ukazuje Ivošević.

NEMA PODELE VLASTI

On naglašava da je situacije po ovom pitanju kod tužilaca još grđa.

- Tužioce predlaže vlada, a bira ih parlament. A zamenike tužilaca bira Državno veće tužilaca. Tu je uticaj još veći. S druge strane, sve predsednike sudova u Srbiji bira parlament, a to je druga vlast, zakonodavna, trebalo bi da bude odvojena od sudske.

Pa, ako u zakonodavnoj vlasti ima korupcije, onda će je verovatno biti i u sudstvu jer čelni ljudi u pravosuđu dolaze na funkcije na taj način što ih postavlja neka politička vlast čiji  predstavnici vode glavnu reč u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti - objašnjava Ivošević.

Da zakonodavna i izvršna vlast mogu staviti ad acta čak i pokušaje pravosuđa da se samopročisti iznutra, dobrim primerom za Portal OK radija ilustruje vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Vranju Dragan Stefanović.

- Moram da priznam da su vođeni postupci pod sumnjom na korupciju protiv pojedinaca u pravosuđu Pčinjskog okruga još pre 2010. godine.

Čak i protiv pojedinih predsednika sudova na ovom području. Iz tadašnjeg Okružnog suda otišli su put Beograda predlozi za njihovo razrešenje koje je potvrdio Vrhovni sud Srbije, odnosno Veliko personalno veća tog suda u kome sedi sama sudijska elita.

Međutim, takva odluka doneta u okviru pravosuđa nije mogla da se realizuje zbog političke vlasti.

Naime, Odbor za pravosuđe Skupštine Srbije, koji je to trebalo da je razmatra i realizuje, nije mogao da se sastane, navodno zbog nedostatka kvoruma - kaže Stefanović.

Ako je i od političara od kojih smo već doživeli sve što se može doživeti, mnogo je. Princip podele vlasti i njihove međusobne nezavisnosti, osnov je funkcionisanja svakog demokratskog društva i služi da bi se izbegla ili bitno smanjila mogućnost zloupotrebe bilo koje od njih.

Kod nas je princip podele vlasti proklamovan na papiru, ali očito ne funkcioniše u praksi.

Time se otvara širok manevarski prostor za širenje korupcije kojoj je sudska, kao evidentno najslabija od pomenute tri vlasti u Srbiji, svakako podložna.

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji.
Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

Vrati se na kategoriju Vladavina prava

Komentari

Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.