Iako bi direktori javnih preduzeća svuda, pa i u Vranju trebalo da budu imenovani na četiri godine posle sprovedenog javnog konkursa, prilikom poslednje promene sastava vladajuće koalicije na lokalu, ova procedura praktično je izvrgnuta ruglu.
ilustracija
Direktori koji su bili postavljeni od strane odlazećih naprednjaka naterani su da podnesu ostavke, a Gradska skupština je potom imenovala vršioce dužnosti iz redova Demokratske stranke, koja je ušla u vlast.
Tako su nove rukovodioce dobili Direkcija, Novi dom, Istorijski arhiv i Pozorište.
PREUZIMANJE ODGOVORNOSTI
Vladavina prava se najbolje ogleda u poštovanju propisanih procedura, koje omogućavaju ravnopravan tretman učesnicima i sprečavaju samovoljno ponašanje partijskih funkcionera.
U Vranju, međutim, ne samo da se primena zakona izbegava na sve moguće načine, nego se lokalni političari više i ne trude da prikriju partokratsko ponašanje.
Štaviše, tvrde da je rešenje u uvođenju novih pravila, iako je Zakon o javnim preduzećima, koji reguliše način na koji se imenuju biraju direktori, donet pre samo godinu i po dana.
Pravdajući smene u pomenutim javnim institucijama, jedan od lokalnih lidera demokrata Goran Stefanović kaže da je imenovanje novih direktora valjalo hitno obaviti jer je stanje u pojedinim preduzećima bilo alarmantno.
Sve i da je tako kada se radi o “Direkciji” i Novom domu, ostaje pitanje zašto je bilo potrebno hitno menjati direktorke Pozorišta i Istorijskog arhiva.
- Tu nije bilo ništa hitno. Kako da vam kažem, politička je praksa da kada preuzmete odgovornost i uđete u vlast postavite svoje ljude.
Svi oni su postavljeni kao vršioci dužnosti. A, konkus mora da bude, da bi se javili, ako se jave, oni koji su eventualno bolji od tih koji su vršioci dužnosti.
E sad, ovo je Srbija, i oni neće da ulaze u tu trku znajući verovatno unapred da ne mogu da prođu jer nemaju podršku stranaka u Skupštini – objašnjava Stefanović.
On obećava da će konkursi uskoro biti raspisani, ali je pitanje ima li ta procedura u ovakvim uslovima bilo kakvog smisla kada nezavisni stručnjaci znaju da nemaju šanse u trci u kojoj se meri stranačka pripadnost, a ne znanje i iskustvo?
Kakvo upravljanje javnim sektorom dobijamo ako nema konkurencije prilikom izbora direktora?
Stefanović smatra da niko ne može da garantuje za kvalitet kadrova, ali da su stranke te koje snose odgovornost za ljude koje postavljaju na rukovodeće funkcije.
- Kao pojedinac sam spreman da se založim za onoga ko je najbolji, ali opet dolazimo do tog začaranog kruga: taj čovek mora da dobije podršku u okviru Demokratske stranke, jer njeni odbornici će da podignu ruku za njega.
Taj neko ko se javi za direktora trebalo bi da bude zaista autoritet, dobar i kvalitetan stručnjak i da ulije poverenje u stranku, jer ona jedina izlazi pred sud javnosti – kaže Stefanović.
Lokalni politički lideri često se zaklanjaju iza volje stranačkih odbora i članstva, ali je Vranjancima odavno poznato da su oni ti koji o svemu odlučuju u uskom krugu saradnika i prijatelja.
Onaj ko se njima zameri, nema nikakve šanse da bude postavljen na neko rukovodeće mesto, ma kakve da su mu kvalifikacije i ma kakva da je konkurencija. Zakon je ionako za protivnike, što bi rekao Baja Pašić.
NAJBOLJI, A NAJGORI
Zašto je konkurs toliko neomiljena procedura među lokalnim političarima, pokazuje ono što se dešavalo sredinom pošle godine, nakon donošenja Zakona o javnim preduzećima.
Tada je na lokalu raspisan konkurs za direktore osam javnih preduzeća i ustanova, ali se ispostavilo da nema mnogo kadrova koji ispunjavaju postavljene uslove i uopšte žele da se prijave.
U većini slučajeva radilo se o jednom kandidatu, a najviše, njih četvorica, javilo se za mesto direktora Novog doma, od kojih je, prema oceni gradske komisije, najbolji bio Goran Petrović, čovek koji u to vreme bio omražen među političarima, posebno u rukovodstvu DS, sa kojim je bio u žestokom ličnom sukobu.
- Na osnovu konkursa koji je objavljen u “Službenom glasniku” konkurisao sam uredno, sa potpunom dokumentacoiijom.
Komisija koju je formirao Grad Vranje je pregledala da li je potpuna, a nakon toga brzo su pozvali kandidate da brane programe.
Od strane te komisije ocenjen sam sa 4,35, a maksimalna ocena je bila 5. I ostalo je sve na tome - priseća se Petrović.
Loš imidž koji je on imao nadvladao je činjenicu da je dobio najviše ocene među prijavljenim kandidatima, pa je konkurs poništen. Raspisan je novi, ali Petrović kaže da na njega nije želeo da se javlja.
- Nikad nisam dobio obrazloženje zašto Skupština grada nije odlučivala, odnosno zašto moja kandidatura nije bila na dnevnom redu. Možda odbornici ne bi glasali za mene.
Kasnije se videlo da je to sve politika, a ja sam shvatio to i povukao se. Dokumentacija mi je vraćena, imao sam 15 dana da utužim, ali time nisam želeo da se bavim – kaže Petrović.
ŠTA AKO SE ODMETNU
Da lokalni političari ne obraćaju pažnju na pravila, pokazuje još jedna činjenica. Prema slovu Zakona, pored direktora, organ upravljanja u javnim preduzećima je i nadzorni odbor, sastavljen od tri člana, koje imenuje osnivač, odnosno lokalna samouprava.
To telo, pored ostalog, utvrđuje poslovnu strategiju i nadzire rad direktora, ali gradonačelnik Vranja Zorana Antića tvrdi da to nije dovoljno.
- Konkurs štiti direktora. Nema mehanizma kako možemo da ga promenimo ako on svesno čini štetu društvu. Zakonodavac je to malo glupo smislio, iskren da budem – objašnjava Antić.
Pravdajući partokratsko upravljanje, on zastupa tezu da lokalna samouprava ne može da kontroliše direktore ukoliko se oni, kako kaže, otrgnu kontroli, te da je zbog toga potrebno da Vlada stvori nove mehanizme.
- Ako mi nekoga imenujemo i stavimo ga na određenu funkciju, od njega očekujemo da u skladu sa politikom Grada izvršava skupštinske odluke, planove, programe i sve ostalo.
Ako se dotični otrgne i počne da donosi štetne odluke, ne postoji način kako može to da se reši. Mora da postoji mehanizam lokalne samouprave, kao što Vlada želi da stvori svoj mehanizam, za praćenje rada lokalnih preduzeća i ustanova – tvrdi Antić.
Naravno, glede partijskog izbora direktora, niko normalan na lokalu ne veruje u priče o “odmetnicima”, brizi za javna preduzeća i zaštiti interesa građana, jer sve izdaleka zaudara na golu korupciju kao vid zloupotrebe javnih ovlašćenja radi privatne (partijske) koristi.
Dakle, zašto stranke toliko čvrsto drže pod kontrolom izbor direktora javnih institucija?
HIDRA
Odgovarajući na pitanje uoči kampanje za lokalne izbore 2012. da li direktori imaju obavezu da odvajaju deo plate za potrebe stranke, većina lokalnih političara nije to negirala, tvrdeći da se radi o pomoći koja se daje na dobrovljnoj bazi.
U DS, recimo, stranački “reket” tada je iznosio pet odsto od plate, a svojim prilozima posebno su se isticali funkcioneri SPS.
- Postoji preporuka našeg Glavnog odbora da se određeni procenti izdvajaju, ali ne postoji pritisak.
Javno ću reći, ljudi koji su dobili poverenje SPS-a da obavljaju javne funkcije na neki način finansijski moraju da pomognu partiji, polazeći od mene, koji sam na izborni račun SPS-a uplaćivao određene svote novca – rekao je tada Antić.
Šta reći o udomljavanju aktivista svih partijskih boja koji su se valjda istakli lepljenjem predizbornih plakata?
Setimo se samo razobručenog zapošljavanja u Zdravstvenom centru, gde je tadašnji direktor i lokalni lider URS Uroš Trajković, bez saglasnosti Ministarstva zdravlja, uspeo da zaposli 200 ljudi, uglavnom članova te stranke.
Ni naprednjaci nisu ostali kusi, jer su u Direkciji i Novom domu za svega godinu i po dana zaposlili najmanje 20 ljudi.
O zbrinjavanju uže i šire famillije, školskih drugova i sumnjama da običan čovek do radnog mesta dolazi sa nekoliko hiljada evra avansa da i ne govorimo.
Tako se hrani stoglava hidra, koja će nas sve, na kraju, pojesti.
NENADIĆ: NEMA RAZLOGA ZA OPTIMIZAM
Lokalni političari listom podržavaju najave republičke vlade o profesionalizaciji upravljanja javnim preduzećima, željno iščekujući da vide šta će premijer Aleksandar Vučić konkretno da uradi tim povodom.
Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić, međutim, kaže da se tokom predizborne kampanje 2012. mnogo pričalo o departizaciji, da je ubrzo nakon toga donet Zakon o javnim preduzecima, ali da pomaka nije bilo.
- Ponovo smo imali izbornu kampanju i formiranje vlade koja promoviše neke dobre principe.
Mogli smo da čujemo iz ekspozea premijera da će biti bitnih promena, da neće biti partijskog zapošljavanja, da će stručni ljudi rukovoditi javnim preduzećima, ali, eto, ostali smo uskraćeni za odgovor šta je to Vladu sprečavalo u proteklih godinu i po dana da poštuje rokove i zakone koje je sama predložila i donela – kaže Nenadić.
On smatra da nova republička vlast ima šansu da promeni navike i depolitizuje javni sektor, ali da iskustva iz poslednjih godinu i po dana ne ulivaju optimizam.
- Sada, makar na republičkom nivou, ne postoji neki ucenjivački kapacitet koji bi vodio ka tome da se u podeli kolača i javna preduzeća moraju “uzeti” kao deo plena.
Dakle, ukoliko bude bilo političke volje, postoji šansa da se nešto promeni, ali po dosadašnjim naznakama nemamo mnogo razloga da budemo optimisti, jer smo vrlo često mogli da čujemo da će partije same smenjivati svoje loše direktore, a u praksi nismo videli mnogo primera da se ohrabruju stručnjaci i da su birani najbolji, bez obzira na to da li imaju ili nemaju vezu sa političkim donosiocima odluka – navodi Nenadić.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
OK RadioVrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
