Vranje - Iako je stranačko zapošljavanje nedavno formalno stopirano odlukom republičke vlade, nema nikakve sumnje da odabrani kadrovi „političkim prečicama“ još uvek stižu do posla u javnim preduzećima i ustanovama.
ilustracija
Najveću zebnju, međutim, izaziva činjenica da na takvu praksu nevoljno pristaje sve više građana Srbije: učlanjenje u stranku postalo je dobro utabana staza do posla i redovne plate.
Priča da će koza najbolje da čuva kupus je izmišljotina. Stranke će poslednje odustati od podele plena u ovako teškoj situaciji.
Jedina šansa da se nešto promeni je pritisak javnosti, medija, stručne zajednice, udruženja i saznanje da su političari probali i da više ne mogu da vladaju na taj način – kaže profesor na Fakultetu političkih nauka i član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković, odgovarajući na pitanje da li će se stranke odreći partijskog zapošljavanja i time praktično iseći granu na kojoj sede više od dve decenije.
U čemu je, dakle, osnovni problem? U tome što partijsko zapošljavanje predstavlja klasičnu korupciju, odnosno zloupotrebu javnih ovlašćenja radi privatne koristi.
Ovde odavno kolaju glasine da zaposlenje u javnom sektoru košta više hiljada evra, u zavisnosti od toga na koje se radno mesto tačno cilja. Korist najčešće izvlače partijski funkcioneri (tj. direktori) kao pojedinci, ali se priča tu ne završava.
KAKO SPREČITI PARTIJSKI JURIŠ
Profesor na Fakultetu političkih nauka i član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković smatra da se juriš partijskih aktivista na javne institucije može sprečiti promenom izbornog zakonodavstva i jačanjem finansijske kontrole.
- Valja promeniti izborno zakonodavstvo da bi se birao čovek sa biografijom, onaj za koga će se znati šta je prethodno radio, gde se obrazovao, da li je diplomu stekao pošto je već bio funkcioner, da li negde ima upravljačka i vlasnička prava, gde je sedeo po upravnim odborima.
Prosto, da se vidi sa kim imamo posla. Drugi korak je da se eksternom i internom revizijom kontrolišu troškovi poslovanja javnih institucija, uključujući i racionalnost povećavanja broja zaposlenih i radnih mesta – smatra Stojiljković.
Prema mišljenju zamenika glavnog i odgovornog urednika „Vranjskih“ Nikole Lazića, partijsko zapošljavanje je mehanizam pomoću kojeg stranke prave svoju vojsku, jer siguran glas na izborima ne dolazi samo od onog ko je dobio posao, nego i od članova njegove porodice.
Lazić zato smatra da odgovornost ne leži isključivo na strankama, već i na poslušnički nastrojenim pojedincima, kojih je, na žalost, iz godine u godinu sve više.
- Onaj ko je preko stranke dobio posao svestan je da nije kvalifikovan i da na drugi način ne bi mogao da se zaposli. Taj čovek je zato spreman da uradi sve, ako je potrebno i da „pogine“ za stranku.
Na drugoj strani, političarima odgovaraju ljudi koji su poslušni jer su potkupljeni. Svi su tu, dakle, u nekom umreženom odnosu, i zato važi zakon ćutanja.
To je klasična korupcija, koja uništava ovu zemlju godinama – objašnjava Lazić.
Novinarska istraživanja pokazuju da se broj zaposlenih u lokalnim javnim preduzećima i ustanovama drastično povećao u poslednjih desetak godina.
Gradska uprava je nekada imala manje od 200 zaposlenih, a danas tamo radi blizu 300 ljudi.
U Predškolskoj ustanovi se broj zaposlenih poslednjih godina povećao za 60, u Direkciji za 50, Vodovodu i Komradu za po 30.
U nekim javnim institucijama broj zaposlenih se čak učetvorostručio, pa tako Turistička organizacija umesto tri zaposlena, koliko ih je nekada bilo, sada ima 12.
Valja napomenuti i da su broj zaposlenih u javnom sektoru na lokalu povećala i novoformirana javna preduzeća poput Skijališta i Industrijske zone.
Naravno, sumornoj statistici nikad kraja, pa je pitanje kuda to vodi srpsko društvo?
Najupečatljiviji odgovor može se pronaći u Zdravstvenom centru, koji drži rekord po broju onih koji su do radnog mesta došli zahvaljujući partijskoj knjižici.
Prethodni direktor i lokalni lider URS-a Uroš Trajković je, bez saglasnosti Ministartsva zdravlja, za vreme trajanja njegovog mandata tamo zaposlio 200 ljudi, od čega na neodređeno vreme preko 100.
BISERI RASUTI
Najpoznatiji primer partijskog zapošljavanja u Vranju svakako je slučaj “menjam ženu”, odnosno pokušaj nekadašnjih direktora Direkcije i Novog doma Dragana Stojkovića i Gorana Petrovića (obojica su tada bili članovi DS) da svoje supruge zaposle u preduzećima kojima rukovode.
Braneći se od reakcija javnosti, njihov odgovor je bio: “One li ne treba nigde da rade zato što su naše žene”? Za utehu je to što je DS, pod pritiskom javnosti, obustavio ovu “razmenu”.
Petrović, međutim, nije odustao, pa je bračnu saputnicu ipak zaposlio, ali u Predškolskoj ustanovi, uz pomoć SPS.
Problem sa zaposlenjem bliže familije imao je i nekadašnji direktor Vodovoda Stojan Dimčić (član SPS). Suprugu je uspeo da zaposli u Gradskoj upravi, nakon što je uzela otpremninu u preduzeću u kojem je prethodno radila.
Sina je zaposlio na Brani Prvonek, a kada su ga novinari pitali da li je to tačno, on je odgovorio: “Šta se to vas tiče”.
Zanimljiv je i slučaj Nebojše Nikolića (SNS), rođenog brata narodnog poslanika Dragana Nikolića, koji je u Direkciju doveden za direktora.
On je odmah zaposlio šofera i sekretaricu, pod obrazloženjem da nema dovoljno poverenja u ljude koji su te poslove obavljali za njegovog prethodnika.
Ubrzo nakon toga je podneo ostavku na funkciju, ali je ostao na visokoj poziciji u Direkciji.
Njegovo direktorovanje (kao i njegovih partijskih kolega u drugim javnim preduzećima), poboljšalo je rezultat URS na lokalnim izborima za 4.000 glasova, ali je najznačajniju lokalnu zdravstvenu instituciju dovelo do finansijskog kolapsa.
Lekarima tamo sada manjkaju rukavice, gaza, zavoji, špricevi i ostala osnovna sredstva za pregled pacijenata.
Štaviše, upravnik Doma zdravlja Nenad Mladenović kaže da Zdravstveni centar duguje znatan novac Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, i da više ne može da daje plate prekobrojnima.
- Jedino u Vranju su davana rešenja na neodređeno vreme, a te ljude je Zdravstveni centar morao da plaća iz sopstvenih izvora.
U nekim trenutcima bilo je zaposleno i 200 neugovorenih radnika. Sve je to plaćano, ali uglavnom nenamenski.
Čim je na dužnost stupio novi generalni direktor, on je rekao da više ne želi nenamenski da troši novac i ta priča stoji i danas. Tih 100 radnika ne primaju novac od Nove godine – kaže Mladenović.
U ovoj priči posebno je zanimljivo to što niko od predstavnika stranaka na lokalu ne negira postojanje bujice koja preti da potopi Srbiju, jedino se izgovori donekle razlikuju.
Recimo, nekadašnji zamenik gradonačelnika i lokalni lider Nove demokratske stranke Igor Andonov kaže da nije bilo jasnih kriterijuma za zapošljavanje u javnim instutucijama, te da bi promena pravila u tom smislu mogla da bude brana partijskom zapošljavanju.
- Nigde ne piše ko ima prednost prilikom zapošljavanja. Kriterijumi apsolutno nisu uvedeni nigde, to odgovorno tvrdim.
Na primer, nigde ne piše, ni u jednom pravilniku, da prednost ima onaj ko je završio u roku, sa većim prosekom, u odnosu na onoga ko ima manji prosek i nije završio u roku.
Mogu se napraviti pravilnici po kojima će se zapošljavati ljudi, sa jasnim kriterijumima koje će propisati upravni odbori, pa će onda isplivati kvalitet, a ne partijska podobnost – tvrdi Andonov.
Političari su godinama unazad obećavali da će sprečiti stranačko zapošljavanje, smanjiti i profesionalizovati javni sektor.
Setimo se, recimo, kampanje DOS-a iz 2000. ili onoga što je nudio URS i Mlađan Dinkić pred izbore 2012.
Danas vidimo da od toga nije bilo ništa, i da javne institucije polako propadaju pod teretom gomile nestručnih i nesavesnih partijskih kadrova. Zato je pitanje da li je stabilna većina u republičkoj skupštini koju sada ima Srpska napredna stranka garancija da će se nešto promeniti?
Poslanik naprednjaka Dragan Nikolić kaže da se stranačko zapošljavanje ne može iskoreniti, ali obećava da će ga set novih zakona svesti na minimum, kako u državnim institucijama posle formiranja nove vlade, tako i u gradskim posle lokalnih izbora.
Prema njegovim rečima, biće uvedeni konkursi, na kojima će se ceniti stručnost, iskustvo i dokazanost u profesiji.
- Mi smo zato i dobili veliki broj glasova. Sve ili gotovo sve što smo obećali mi smo i ispunili, što pokazuje da smo ljudi od reči.
Želimo da sprovedemo korenite promene u Srbiji, jer smo svesni da bez toga idemo u bankrot. Podsećam da smo mi prvi utvrdili da u javnom sektoru u Srbiji ima 750.000 zaposlenih.
Moramo da redukujemo taj broj u javnim preduzećima, ustanovama, agencijama, koje su izmišljanje samo da bi se partijski kadrovi zaposlili.
Radićemo na tome da se pospeši privatizacija, na otvaranju novih radnih mesta u privatnim firmama. Moramo da stvaramo nešto novo - obećava Nikolić.
Dakle, ponovo se vraćamo na početak teksta. Pa opet, pa u krug.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
OK RadioVrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
