Enver Asani rođen 1959.godine u selu Vrbovac kod Vitine na Kosovu, inače profesor ruskog jezika.
Asani: Srbija zaboravila na izbegle Rome FOTO OK Radio
Radio je u Gnjilanu kao profesor u osnovnoj i srednjoj školi i jedno vreme je bio i direktor osnovne škole.
Nakon rata na Kosovu od 1999.godine je sa porodicom napustio svoj rodni kraj i od tada je u Vranjskoj Banji, gde je već 17 godina.
Izuzetno je aktivan u nevladinom sektoru i možda najveći poznavalac problema Roma u Vranjskoj Banji.
Kako da još uvek nije rešen stambeni status Roma izbeglica u Republici Srbiji?
- Kada smo došli u Vranje, tek tada počinju problemi, ponižavanja, diskriminacija, nehumano ponašanje radnika u Komesarijatu za izbegla i raseljena lica, Crvenom krstu ali i ostalih meštana.
Od tada pa do sada nije rešen moj stambeni status i status moje porodice. Živimo kao podstanari a stanodavci se iživljavaju, vređaju, ponižavaju iako plaćamo redovno kiriju i sve druge dažbine.
I lokalna samouprava do sada nije imala nikakvog sluha za rešavanje našeg stambenog pitanja, takoda smo mi takoreći sada na ulici, bez stalnog stambenog rešenja.
Kakav je, po Vama, odnos lokalnog stanovništva prema interno raseljenim licima sa Kosova?
- U početku je bilo velikog nepoverenja. Retko ko je dolazio da priča sa nama a kamo li da se sa nama druži.
Kasnije vremenom taj zid nepoverenja je pao i Romi iz Vranjske Banje su počeli da se druže sa nama i da gube onu nepoverljivost koju su imali u početku, jer su videli da smo i mi normalni Romi kao i oni da se međusobno ne razlikujemo mnogo osim što smo mi rođeni na Kosovu a oni u Vranju.
Da li postoji diskriminacija prema romskoj nacionalnoj manjini u Gradu Vranju, i ako postoji, u kom obliku se to javlja?
- Diskriminacija itekako postoji i to u svim segmentima društva. Najviše se vidi u zapošljavanju u javnom sektoru gde nema nijednog Roma.
U školama romska deca u većini slučajeva sede u zadnjim klupama i na njih se najmanje pažnje obraća prilikom nastave, jer su ona već samim tim što pripadaju romskoj nacionalnoj zajednici, unapred predodređena da imaju dvojke ili da ponavljaju, što je stereotipno ponašanje ljudi koji rade u prosveti, a stereotip je prvi korak ka diskriminaciji.
Šta je po vašem mišljenju najveći probem Roma u Gradu Vranju?
- Najveći problem je nezaposlenost Roma. Ako rešimo problem zapošljavanja Roma, rešili smo i većinu ostalih problema koje imaju Romi u Vranju a to je siromaštvo, školovanje, delom i diskriminaciju.
Ako zaposlimo nekoga taj će imati stalna primanja i neće više biti socijalni slučaj i ispod linije siromaštva, on će moći da iškoluje svoju decu koja će kasnije biti konkurentna svojom školom i imati mogućnost da se zaposle i da budu korisni članovi društva a ne socijalni slučajevi.
O Enveri Asani bijano ko 1959.berš ko gav Vrbovac uzi Vitina ko Kosovo, ov profesori asi rusko ćhib. Kerđa buti ki Gnjilana sar profesori ki osnovno hen maškaruni sikavni hem ko je vahti inje da direktori ki osnovno sikavni. Palo marina ko Kosovo taro 1999.berš pe famiija alo ke Vranjaki Banja, kote aće 17 berš.
Sar adava da panda nane rešime tumaro stambeno status ki Republika Srbija?
- Ked aljam ki Vranja, tegani lelje te oven o problemija, ponižindejamen, uli diskriminacija, nehumano ponašanje taro manuša kola kerena buti ko Komesarijat aso našle hem raselime mauša em taro lolo krsto ali hem talo aver manuša.
Đivdina sar podstanarija a okola so denamen o stanija ponižinenamen, vređinena a amen sa ko vahi daja asi stanarina em komunalije. I lokalno samouprava da na injela nisavo sluh te rešinipe amaro stambeno položaj hem akana amen na injam nigde.
Sar, pala tute, ponašinenape o lokalna manuša premalo inerno raselime manuša taro Kosovo?
- Ked aljam inje baro nepoverenje. Nijek đeno na alo te vakeri amencar a na te borajini. Sar nakhlo o vahti po hari o nepoverenje pelo hem o Roma tare Vranjaki Banja lelje te borajnen amenca adalese so dikhle da amen ijam jek manuša sar hem on i da samo amen bijandijam ki Kosovo a on ki Vranja.
Isi li diskriminacija premalo roma ki Diz Vranje, hem ako isi sar oj dićhola?
- I diskriminacija isi hem ko sa segmentija ko amalipa. Najbut dićhola ko dejba buti ko javno sektori kote ni jek Rom na ćerela buti.
Ko sikavne o romane ćhavore ko but slučajevija bešena palal ko klupe hem ko olenda najhari fokus kerelape ki nastava, adalese so on angleder, ki godi aso nastavnici aćhavde aso dujengre ja te peren o berš, soj stereotipno gođaripe e manušengro kola kerena buti ko sikavipe a o stereotip jekto korako premali disktriminacija.
Soj pala tute najbaro problemi e Romengo ki Diz Vranja?
- Najbaro problemi akate adava so o Roma na kerena buti. Te ćićam e romen ki buti amen rešinđan skoro sa aver problemija so isilen o Roma a adava o ćororipe, sikavipe, hem kotor tari diskriminacija.
Te ćićam dekhe ki buti ov ka ovelle stalno plata hem na ka ovel ko ćororipe, ov ka šaj te mekel pe ćhaven ki sikavni, a o ćhavore ked ka završinen e sikavni ka oven kaderi te konkurišinen aso buća hem te keren buti sova ka oven aso amaro amalipe šukar članija a na socijalna slučajevija.
Ovaj tekst produciran je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja u okviru projekta "Šunen E Romen". Stavovi izneti u tekstu isljučiva su odgovornost OK Portala i ni na koji način ne odražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja.
OK RADIOVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
