Vavedenje je jedan od dvanaest velikih hrišćanskih praznika. Označava ulazak (uvedenje) svete Bogorodice u hram, a praznuje se 21. novembra po starom, odnosno 4. decembra po novom kalendaru.
Vavedenje presvete Bogorodice
Ovaj veliki nepokretni praznik proslavlja događaj u kome je Presveta Marija postala prva zavetovana devica u istoriji hrišćanstva.
Na ovaj dan izvršen je u Jerusalimu svečani čin zaveštanja njenog devičanstva. Devica se zavetovala pred Bogom i ljudima, a čin je obavio prvosveštenik Zaharije, otac svetog Jovana Preteče.
Vavedenje je po brojnosti svečara na četrnaestom mestu slava kod Srba.
Pošto su Sv. Joakim i Ana bili bez dece, zavetovali su se da će dete koje im Bog podari posvetiti Njemu na službu.
Kada su dobili kćerku Mariju, sa tri godine sazovu svu svoju rodbinu i više devojčica, pripreme dosta sveća i svečano pođu u Jerusalimski hram.
Napred su išle lepo obučene devojčice sa zapaljenim voštanicima, za njima Joakim i Ana, vodeći za ručice svoju kćerčicu, a za njima ostali pratioci.
Beše se okupilo i dosta sveta da vide ovu lepu i čudnovatu pratnju. Kad su se približili crkvi, izašli su im u susret sveštenici, a sam prvosveštenik beše izašao da dočeka devojčicu Mariju na crkvenim vratima.
Crkva je bila uzdignuta od zemlje i trebalo je preći petnaest stepenika do ulaza. Roditelji dovedoše devojčicu do stepeniša, pustiše je, a ona sama, slobodno i uspravno pređe sve stepenike, ni jednom se ne osvrnuvši na svoje roditelje, već veselo gledaše pravo u crkvu.
Prvosveštenik uze devojčicu za ruke, uvede je u crkvu i povede je pravo pred oltar, koji se zvao Svetinja nad svetinjama.
U taj oltar uvede prvosveštenik devojčicu Mariju i posveti je na služenje Bogu.
Time je predobraženo da će ona postati istinska Svetinja nad svetinjama u koju će se smestiti nesmestivi Bog.
Tome događaju čudili su se ne samo ljudi, već i Božiji Anđeli, koji su nevidljivi u pratnji učestvovali.
Roditelji Marijini prinesoše propisne žrtve, te se sa srodnicima vratiše kući, a malu Mariju ostaviše pri crkvi, i uvek su je, dok su bili živi, s vremena na vreme obilazili. Bogorodica je u hramu ostala do svoje dvanaeste godine.
Kod Srba se ovaj dan još i zove Sveta Prečista. Na ovaj dan, koji se zove i Ženska Bogorodica, svetkuju se rodilje i nerotkinje, a mnogi se na ovaj dan i pričešćuju.
U Srbiji je ovo usečni dan, dan kada se ne preduzimaju važniji poslovi. Osim onih koji ovaj dan svetkuju kao svoju slavu, ovo je i dan koji svetkuju stočari.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
