Mnogo je ne-dela napravljeno u Vranju u godini za nama, daleko više nego onih pozitivnih stvari. Teško je bilo odlučiti se za ono što bi bilo najmanje dobro delo, od ruiniranja Gimnazije, preko navodne zabrane plastičnih kesa i urušavanja medijske scene, do nesposobnosti da se otvore nova radna mesta, ili dovuku strani investitori.
Ipak, jedan način rada i mišljenja provlači se vranjskom političkom pameću od samog njenog formiranja. Reč je o partijskom zapošljavanju, koja je ovde jedini mogući način zapošljavanja ljudi, i to baš na štetu onih koji pune budžet, dakle građana. Partije se pretvaraju u biroe za zapošljavanje, a njihovi lideri u dilere radnih knjižica, ne retko i po principu "ko da više".
Da su socijalisti zapošljavanjem, i to pre svega na ležećim radnim mestima, skoro pa uništili ovdašnja javna preduzeća, nije nikakva tajna, ali je svakako zabrinjavajuće da su njihovim stopama krenuli i ovi "novi".
Naime, kako je Bog prvo sebi stvorio bradu, tako su i čelnici DS-a prvo sebi izpozapošljavali supruge. Eto, žena Slobodana Stamenkovića zaposlila se u Pošti, pa se zaposlila žena direktora "Novog doma", pa Direkcije, pa Fonda PIO, pa ministra Ivanovića, da se ne pominju sitna zapošljavanja zaslužnih partijskih kadrova po gotovo svim firmama. Slično je i sa G17 plus, koji je najpre udomio Bebu Kanački, pa sestru Nele Cvetković, pa sedam - osam ljudi u Skijalištima...
Lepota poroka.
SPS je svojima već odavno završio posao, pa se sad mnogo ne pretržu od obećanja. Ono, priča se, oni što su ranije bili u vlasti, radikali i DSS, znali su i da lepo naplate svoju moć zapošljavanja. Vidi se i ko sad ima lokale i aute na račun tako iskorišćene moći.
No, zapošljavanje je jedna, a kadrovisanje sasvim druga priča. Naime, partijama je u prirodi da svoje kadrove postavljaju na funkcije, i zato praktično i postoje. No, kad se vidi neko kadrovisanje, čovek ne može a da se ne nasmeje. Smešno je, da nije tužno, i što SPS nema boljeg od Zuje Veličkovića da bude direktor RTV Vranja, ili što G17 nema boljeg od Velinovića da preuzme Skijališta, što u Banji nema čoveka koji bi uspešnije vodio Upravu od Nebojše Stojanovića Jelašnice...
Ipak, vrhunac zabave Vranju je priušten kada je Suzana Popović Irić imenovana za direktorku Biblioteke. Em što je u sukobu interesa kao vlasnik privatnog medija, em što ima iskustva sa bibliotekarstvom utoliko što je izdavala knjige ratajskih osnovcima, em je njena prethodnica bila lepša cura od nje. No, politika je to - Suzana predstavlja već davno mrtvi Pokret za Vranje, G17 treba takvo ime za URS, i eto dila.
Smejali se mi ili ne, oni sebi završavaju posao, i ničega se ne stide tom prilikom. Najzanimljivije u ovoj sveopštoj propasti je činjenica da se niko povodom ove situacije ne buni, nego se gura napred u redu za zapošljavanje. Jeste, ružno je, ali i nužno.
Tako vajari naše stvarnosti ustvari postaju njeni vlasnici, koji građane drže kao taoce sopstvene nemoći da bilo šta ozbiljno urade. Ko ne veruje, samo neka pogleda u neke od gradskih fotelja. Ko se ne uplaši od lica koje tamo vidi, taj nije normalan.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
