Najznačajniji projekat u 60 godina dugoj istoriji "Vodovoda" iz Vranja je izgradnja akumulacije Prvonek, koja je gradu omogućila snabdevanje najkvalitetnijom pijaćom vodom u zemlji, saglasno je aktuelno rukovodstvo preduzeća.
Akumulacija Prvonek do se gradila FOTO OK Radio
Prema ranijim navodima Ivana Stankovića, gradskog većnika zaduženog za oblast finansija, poslednja rata kredita sa glavnicom od 3,8 miliona evra i kamatom, uzetog za izvođenje radova na brani Prvonek, trebalo bi da bude isplaćena do kraja decembra.
- Kredit je iz 2006. godine, a mesečna rata je četiri miliona dinara, i grad će redovno izmiriti i te svoje preostale obaveze kao što je do sada rađeno - naveo je Stanković.
Za kredit koji je u završnoj fazi isplate, tadašnja opština Vranje zadužila se na 10 godina, za izvođenje radova koji su bili planirani za period nakon početka akumulacije.
Od svih projekata koji su stali u 60 godina postojanja "Vodovoda", Goran Đorđević, direktor ovog preduzeća posebno izdvoja upravo izgradnju brane Prvonek i akumulacionog jezera.
- To je najveća kapitalna investicija u Vranju u novijem periodu. Ta brana je omogućila da imamo stabilno snabdevanje vodom.
Njena gradnja započeta je 1989. godine, a počela je sa radom 2005. godine, i jedna je od najviših brana u Srbiji, jer ima 95 metara.
Trenutno, od ukupnih investicija u vrednosti 20 miliona evra koje realizujemo, pet miliona evra se odnosi na investicije potrebne za omogućavanje stvaranja čiste pijaće vode.
Jedan od tih projekata je i izgradnja paralelnog cevovoda od brane Prvonek do Fabrike za prečišćavanje vode. I tu smo najveći deo projekta realizovali.
Za dva meseca smo uradili 2,5 kilometra cevovoda, od planiranih 3,4 kilometra - naveo je Goran Đorđević.
Božidar Đorđević, zamenik direktora „Vodovoda“, sa dugogodišnjim stažom u ovoj firmi, kaže da se ovde vreme računa od momenta puštanja u rad akumilacije Prvonek, na period pre i posle tog događaja.
- Period od 60 godina, podelio bih na dva dela, od osnivanja do 2005. godine, kada smo imali stari sistem vodosnabdevanja, i godine posle toga, kada se počelo sa probnim punjenjem akumulacije Prvonek.
Pre 2005. godine bile su prisutne velike nestašice vode, pogotovu, kada je grad počeo da se brže razvija od samog „Vodovoda“.
Količina vode je bila limitirana brojem bunara, a kvalitet vode loš, praćen i zabranama vode za piće.
Kasnije, uz nesebičnu pomoć republike, izgradnjom brane i svih pratećih objekata, mogu slobodno da kažem da Vranje pije najkvalitetniju vodu u Srbiji - navodi Božidar Đorđević.
.jpg)
On ukazuje da od momenta puštanja u rad akumulacije Prvonek, u stručnoj javnosti postoje mišljenja da voda koju Vranjanci piju ima kvalitet flaširanih voda u prodaji.
- Mi je na neki način “kvarimo” time što po zakonu moramo da dodajemo hlor u nju.
Mogu slobodno da kažem našim građanima da piju zaista kvalitetnu vodu.
Mnogo truda je uloženo svih ovih godina, da bi danas imali jedan ovakav sistem vodosnabdevanja - kaže Božidar Đorđević.
Izgradnja akumulaciej Prvonek, bila je jedna od retkih “stvari” koja je ujedinjavala vlast i opoziciju svih ovih decenija izgradnje.
Nekadašnji gradonačelnik Vranja Miroljub Stojčić, za čijeg mandata je i zvanično kroz slavine potekla prvonečka voda, podseća da je nekadašnje rukovodstvo grada osamdesetih godina prošlog veka imalo viziju da Vranje u jednom trenutku može da ostane bez vode, i krenulo da rešava taj problem.
- Gradnja brane je počela pred sam raspad Jugoslavije. Njenu izgradnju pratila je inflacija, sankcije, nemaština, društveno - političke promene kroz koje je zemlja prolazila, ali je ipak završena.
Više puta sam isticao da je Vranje imalo tu sreću da je osamdesetih godina imalo rukovodstvo, koje je imalo viziju o novom načinu snabdevanja vodom.
Oni su tada krenuli u realizaciju tog projekta, uradili su studiju, idejni projekat i glavni projekat.
Prve radove je otpočele makdonska firma “Mavrovo”, a sa raspadom zemlje, posao je preuzela beogradska “Hidrotehnika”.
Od kada se 1989. godine krenulo sa izgradnjom brane, ni jednog trenutka se nije stalo, bez obzira na rukovodstva na lokalnom i republičkom novou, i sve promene u zemlji - kaže Stojčić.
Kada se krenulo sa izgradnjom brane, tadašnja opština Vranje je finansirala radove sa 95 odsto učešća, a republika pet odsto.
Kasnije, u jednom periodu finansiranje je bilo 70:30, pa je bilo 50:50, u odnosu opština - republika, pa 30:70, da bi na kraju poslednjih godinu, u završnim radovima, republika preuzela obavezu da to isfinansira, a Vranje samo u nekom delu.
- U vreme Đinđićeve i Koštuničine Vlade, da bi Vranje platilo 30 odsto obaveza koje je imalo, u odnosu na 70 odsto koliko se finansiralo iz republičkog budžeta, u tom trenutku nije moglo da obezbedi potrebna sredstva iz sopstvenog budžeta.
Onda smo podigli kredit, u visini od tri miliona evra kod “Banke Intesa”, jer Direkcija za vode, ne bi uplatila njihovih 70 procenata, dok Vranje ne uplati 30 odsto.
Mi smo bili ugroženi po pitanju vodosnabdevanja, i odlučili smo da podignemo kredit. Svi su se složili, i vlast i opozicija su bili saglasni da se završi izgradnja brane Prvonek - kaže Stojčić.
Poslednja rata kredita sa kamatom, biće isplaćena u decembru, a Vranjancima je ostala akumulacija, i rešeno pitanje vodosnabdevanja za generacije koje dolaze.
Ostaje nada da ovaj kapitalni projekat neće biti jedinstven u Vranju, po pitanju zajedničkog delovanja svih kojima je obaveza da brinu i grade budućnost za generacije koje žive i koje će živeti ovde, već da će takvih projekata biti još.
Ovaj segment programa OK Radija podržan je od strane grada Vranja u okiru medijskog projekta "Informisanje građana u službi javnog interesa". Stavovi izneti u prilogu ne odražavaju nužno stav grada Vranja.
OK RADIO
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
