Vranje - Kenan Rašitović jedan je od napoznatijih romskih aktivista na jugu Srbije.
Kenan Rašitović, predsednik bujanovačkog OFER-a FOTO lična arhiva/OK Radio
On se nalazi na čelu NVO OFER iz Bujanovca, i veliki je borac za pprava Roma, ali i veliki poznavalac situacije u ovoj nacionalnoj zajednici na jugu Srbije.
Razgovor sa njim je otvoren, i Kenan je od sagovornika koji suvereno vladaju materijom i za koje nema pitanja na koja nema odgovora.
OK RADIO: Koji je po vašem mišljenju najveći problem Roma u Bujanovcu?
RAŠITOVIĆ: Najveći problem romske zajednice je svakako siromaštvo koje je naravno direktna posledica isključenosti Roma u svim segmentima života.
Ta isključenost se najviše ogleda u zapošljavanju Roma, zbog čega i dolazi do najvećeg problema i posledice - siromaštva, koje je najveće zlo ne samo romske već i svake druge zajednice.
Nažalost,, ono je godinama najvidljivije u romskoj zajednici, jer je ona najmarginalizovanija.
U svakom društvu, bilo ono i najbogatije, kada dođe do ekonomske i socijalne nesigurnosti to se najviše odražava kod najranjivijih grupa i zajednica.
Da li se do sada radilo na rešavanju tih problema i ako jeste šta se uradilo?
- Ja često ističem da se godinama a možda i unazad dve decenije nije ništa konkretno radilo na rešavanju ovog najbolnijeg problema.
Možemo čak reći i da se ništa nije ni pokrenulo sa "mrtve tačke" jer vi imate činjenice da se u poslednjoj deceniji nije uposlio niti jedan Rom ne samo u javnom, nego ni u privatnom sektoru.
Svi oni Romi i Romkinje koje su i bili upošljeni a stekli su pravo na penziju ili na neki drugi način ostali bez radnog mesta na to radno mesto više nije došao Rom ili Romkinja, nego pripadnici druge zajednice.
Na papiru imamo tolike silne strategije i akcione planove, kao i veliki broj programa koji su kao bili namenjeni pripadnicima romske zajednice, ali slaba vajda Romima od toga.
Ne poštuju se ni zakonske regulative, a kamoli će se postovati neki neobavezujući dokumenti.
Dobro je imati neki plan, ali slaba vajda od toga kada je to neobavezujuće i nema nikakvih sankcija ako se ne primene odnosno nema odgovornosti za to.
Dolazimo do takvog stanja da se i dalje ništa ne čini na rešavanju problema nezaposlenosti među Romima.
Vaša organizacija OFER (Omladinski forum za edukaciju Roma) se prvenstveno bavi obrazovanjem. U kakvom se stanju nalazi obrazovanje Roma u Bujanovcu, ako znamo da je u celoj Srbiji stanje veoma loše?
- Problem obrazovanja je i dalje na visokom mestu među problemima.
Pored klasičnih problema kao što su siromaštvo, diskriminacija, neodgovornost roditelja, nejednake šanse za rommsku decu u školi, već sada imamo i snažan problem migracije roditelja zajedno sa decom.
Oni zbog izuzetno loše materijalno socijalne situacije odlaze u Zapadnu Evropu kako bi bar malo poboljšali svoj i život svoje dece, što je možda sa njihovog gledišta i normalno.
Iako smo u poslednjih desetak godina stvorili i iškolovali veliki broj srednjoškolaca nijedno od te dece koje su završili školu nisu nikada dobili makar privremenu priliku da rade.
A da smo na tom pitanju radili je nesporno, kao i da smo pokazali put kako da rešimo problem, ali su sve to bili programi i projekti koji su bili namenjeni romskoj ali i drugoj deci.
Stalo je do toga da institucije prihvate bar neke preporuke iz tih programa, kako bismo rešili problem ranog napuštanja škole i animirali decu i roditelje da povećavaju nivo obrazovanja.
Država mora da prihvati činjenicu da je obrazovanje najjeftiniji vid ekonomske i socijalne stabilnosti svakog društva, pa i ovog našeg.
Postoji li diskriminacija prema Romima u Bujanovcu i ako postoji u kom obliku se ona javlja?
- Da, svakako da postoji i to u svakom segmentu. Imamo li zapošljene Rome? Ne. Zar se pripadnici drugih zajednica svakodnevno ne upošljavaju a za Rome nema mesta?
Zar u svim školama u Srbiji nije doneta odluka da se primeni fakultativno izučavanje romskog jezika? Gde se to primenjuje?
Zar to nije diskriminacija, zar nije diskriminacija kada pripadnici romske zajednice ne mogu da ostvare elementarna prava u dobijanju dokumenata?
Zar sve to, i još mnogo više od toga, nije diskriminacija?
Kakvo je političko organizovanje Roma u Bujanovcu? Vi predstavljate jednu romsku političku partiju u lokalnom parlamentu?
- Političko angažovanje Roma u Bujanovcu krenulo je dobijanjem jednog odbornika u lokalnoj skupštini, i to možemo oceniti kao poboljšanje.
Nikako ne možemo reći da je dobro, jer činjenica je da sa jednim predstavnikom ne možemo izvršiti jači pritisak na donosioce odluka i tako poboljšati položaj naše zajednice.
Pozitivno je to što smo sačuvali jedinstvo, romska zajednica nije potpala pod uticajem drugih iako su bili pod jakim pritiscima sa svih strana, sačuvali smo partiju.
Sada nam predstoji period napornog rada da dovedemo do tačke stvaranja kritičke mase, ali i pristalica, da na narednim izborima dobijemo više mandata i time utičemo jače na predstavnike drugih zajednica da nas saslušaju, sagledaju naše probleme i pomognu nam da ih rešimo.
Kova pala tute najbaro problemi ko Roma ki Bujanovca?
Najbaro problemi ko romano kedipe o ćororipe so direktno avela adalese so o Roma ikalde taro sa segmentija ko đivdipe a adava so ikalde najbut dićhola ko dejba buti asko Roma hem adalese avela đio najbaro problemi a adava o ćororipe em adava najbut dićhola koro roma adalese so on uvek ki margina a ko sa o kedipa čak hem ko ookola najbarvale te avela đi o ekonimikano em socijalno nesigurnost adava najbut dićhola ko najćorore a adava o Roma.
Kerđape li đi akana ko adava te rešinenpe adala problemija hem te kerđape so kerđape?
Me ko but thana beršenca palal aće šaj biš berša vakerava so na kerđape ništa te rešinenpe akava najbaro problemi, šaj te vakerav so ni na leljape te kerelpe ništa so isitumen ki činjenica so ni jek Rom nane, na samo ko javno sektor nego i ko privatno.
Saon o Roma em o Romnja kola inje ki buti hem đele ki penzija ja ko aver način aćhile bi bućakro ko adava olengo bućako than na alo ni jek Rom ja Romni nego aver manuš, taro aver nacionalno kedipe, a ko lil inejamen bare strategije hem akciona planija hem aver zakonska propisija ko kola na ikerđape niko, a kamo li ko dokumentija kola nanelen zakonsko obaveza, ađakhar ava ko than so pale niko ništa na kerela te rešini o problemija.
Tumari organizacija-Omladinsko forum asi edukacija e Romengi kerela buti ko sikavipe. Ko savo stanje akana o sikavipe e romengo ki Bujanovca, keda đana da o stanje ki sa e Srbija nane šukar?
O problemi ko sikavipe ko jek than kote najbut dićhola, ali o uticajija ko adava problemi buljardepe hem akana nanejamen samo problemi o ćororipe, diskriminacija, so o roditelja neodgovorna, so o ćhavore nanelen jek šansa ked lena te đan ki sikavni o romano em o gađikano ćhavoro.
Ko nakhle 5 berš but reflektujme problemi e migracija e Romengi kola đana ko aver phuvlja e ćhavorenca adalese so ko but lošno materijalno situacija sar bi bar hari ovela po šukar olengi materijalno situacija hem o đivdipe pe ćhavorengo.
Hem ako ko nakhle 10 berš kerđam but ćhavore te anen đi ko agor e sikavni, isi but kola isilen srednjo sikavni pa i fakultetija ali ni jek olendar na injelen prilika te keren buti. Injeamen but projektija kolencar rešinđam nesave problemija ko sikavipe ali adava inje projektija e država valjani te kerel odova amen so kerđam hem valjni te uključini e romen ko sa o ekonomska em socijalna buća sar bi amaro državako amalipe ovela po zeralo.
Isi li diskriminacija premalo Roma ki Bujanovca hem ako isi ko kova oblik oj javinipe?
Ja isi diskriminacija hem adava ko sa o segmentija, me ko anglune odgovorija vakerđum hari adalestar.
Isiamen li Roma kola kerena buti-Na, na kerena li buti sa aver nacionalna kedipa a aso rom nane nigde than, na anđape li ko sa o sikavne ki Srbija te anelpe vakeribe te ćhivelpe e romani ćhib sar fakultativno predmeti, ko kola sikavne ki Srbija adava kerdo, nane li adava diskriminacija ked o Roma našti te len pe elementarna pravija hem te len pe personalna dokumentija, hem panda but but situacije kote javinipe e diskriminacija.
Savo o politikano organizovanje e Romengo ki Bujanovca? Ked đana da tu injan jek Rom tari romani partija ko lokalno parlamenti.
Politikano angažovanjje e Romengo ki Bujanovca adaleja so isilen jek manuš našti te vakera soj po šukar, adalese so i činjenica so isi jek manuš našti te kera po baro pritisak ko manuša kola anena odluke sar bi kerelape nešto ko adava te rešinenpe o romane problemija, ali šukar ij adava so o roma arakhle o jekhipe hem na pele ko uticaj talo aver nacionalna kedipa kole kerđe pritisak ko Roma, arakhle i romani partija hem akana valjani po but te kera ko aadava šte ovelamen po but amare manuša sar bi ko aver izborija amenđe po but đene glasinena.
Ovaj tekst produciran je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja u okviru projekta "Šunen E Romen". Stavovi izneti u tekstu isljučiva su odgovornost OK Portala i ni na koji način ne odražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja.
OK RADIOVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
