Običaji su od najranijih vremena kod svih naroda, pa i kod Roma, ispunjavali jednu od važnijih uloga, a to je očuvanje nacionalnog identiteta.
Romi, narod pesme i veselja FOTO OK Radio
Romi su narod sa bogatom tradicijom, koja se zbog različitih istorijskih okolnosti suočavao sa velikim iskušenjima njenog očuvanja.
Mnogi običaji Roma su tokom dugog vremenskog perioda bili izgubljeni ili potisnuti.
Danas u izmenjenim okolnostima unutar romskog entiteta postoji još veća težnja da se većina običaja obnovi u kontekstu savremenog života.
Postoje različita tumačenja običaja, ali se oni najčešće definišu kao određena religiska praksa koju prati specifično mišljenje i verovanje, i rituali koji se obnavljaju po odredjenoj potrebi.
Romi iz Vranja su pre tridesetak godina bili pod uticajem muslimanske kulture, i slavili su muslimanske praznike.
Danas oni žive poput svojih sugrađana, poštujući pravoslavne običaje i slave.
Milorad Bakić, raniji sekretar udruženja građana „Društvo Rom“ iz Vranja ističe da su za razliku od svojih predaka današnji Romi primorani da drugačije žive, zbog ekonomske krize u kojoj se nalaze.
- Održavanje običaja i tradicije kod Roma svodi se uglavnom na onoliko koliko im njihove materijalne mogućnosti dozvoljavaju.
Mnoge romske porodice trude se da i pored izuzetno teškog materijalnog stanja obezbede obeležavanje određenih praznika - kaže Bakić.
- Velike seobe Roma kroz vekove uticale su da Romi kao narod obeležavaju i praznuju običaje raznih naroda na čijim su teritorijama u datom momentu boravili.
U Srbiji, a posebno u Vranju, Romi slave srpske slave, dok oni u Bujanovcu uglavnom poštuju muslimanske običaje.
Naravno uticaj većinskog stanovništva je tu prepoznatljiv - zaključuje Bakić.
Dragan Bektašević, dugogodišnji sekretar za integraciju mladih u udruženju „Društvo Rom“ iz Vranja u potpunosti se slaže sa Bakićem.
On smatra da Romi nisu izgubili svoj identitet, sve dok poštuju svoju tradiciju i običaje.
- Romi su narod sa bogatom tradicijom i običajima. Mladi su ti koji treba da neguju i čuvaju svoje običaje.
Za razliku od svog dede koji je slavio muslimanske praznike ja slavim pravoslavne - Božić, Uskrs, Svetog Nikolu, Đurđevdan, Srpsku Novu godinu.
Moji naslednici takođe praktikuju ono što ja obeležavam - kaže Bektašević.
Tako je kad se slavi, ali se tradicija ipak dosta promenila prilikom sahrana.
Drugačije se sahranjuju pokojnici, sada bez popa ili hodže, a pojedini Romi više i ne pale sveće za pokojnike.
Opet, situacija kod svadbi je slična kada je reč o tradiciji, o onome kakve su bile nekada a kakve su sada.
Nekada su Romi pravili svadbe koje su trajale i po nedelju dana uz obavezne običaje i ceremonije.
Kadrija Silistarević penzioner, sa setom se seća prošlih vremena i obeležavanja Vasilice i Đjurđevdana.
- Sećam se jedne godine u starom Hotelu prepuna kafana, doček stare Srpske nove godine, naše Vasilice.
Bilo je doba komunizma i zabranjivali su pravoslavne slave na javnim mestima. Titova milicija zabranila je muzičarima da sviraju. Nastao je tajac i muk.
Pokojni Sale harmonikaš dosetio se i za inat miliciji počeo je repertoar partizanskih i pesama o Titu.
Do fajronta ređale su se te pesme i niko nam nije mogao ništa. Posle kafane Bakija nas je čekao kod Amama i slavlje smo nastavili u našem okruženju - seća se Silistarević.
Danas toga više nema, jer Romi poput drugih svojih sugrađana prave dvodnevne svadbe.
Uprkos svemu, romski praznici koji su se slavili pre stotinak godina i danas se slave, to su Đurđevdan i Vasilica.
Ova dva praznika slave se u čitavoj Evropi i to je zaista jedinstven primer sinhronizacije među Romima.
O adetija taro anglune vaktija ko sa narodija em adjaar ko Roma kerdje jek taro jek najvažna keriba, a adava te ikeren pumaro naionalno indentiteti.
O Roma narodo kolen isi barvali historija em tradicija, koja baši disave istorijake keriba arakljape bo najbare iskušenja sar bi garaj po indentitet.
But adetija e romengre ko baro istorijako vakti našaldile em na djanenape.
Avdije ko akava vakti andre ke romengro entiteti ačilio jek mangipe e romengre adetija te ikerenpe ko akava avdisutno kontekst, e djivdipaso.
Isi but različita dikiba aso adetija em asi tradicija , a olendar vakeripe sar disave religijake prakse kolen isi speifična dikiba em verujba, a ate em disave ritualija kola pana ikerenape palo dikipe.
O Roma angleder tijanda berš inje palo utiaj muslimansko religija em kulzura em slavindje muslimanska prazniča.
Avdije o Roma djivdinena sar o bare dizane, em poštujnena o pravoslavna prazniča em adetija.
O Milorad Bakić angluno sekretari ko amalipe „Društvo Rom „ tari Vranja vakeri kaj o Roma angleder em akana averčane djivdinena, adalese so i ekonomikani situaija kolate ule po pari.
- Ikeriba i tradicija em o adetija maškaro Roma kerelape edobor kobor isi e manušen em kobor materijalno šaj te ovellen aso slaviba.
But romane porodie em so isilen paro materijalno položaj arakena te ikeren pumare adetija em te slavinen - vakeri o Bakić.
- O bare migraije e romengre taro angune vaktija kerdje o Roma sar narodo te slavinen em ikeren o adetija ko tana kote borajndje ko dindo vakti.
Ki Srbija a ked vakera tari Vranja, o Roma slavinena Srpska slave, a o Roma ki Bujanova ikerena em slavinena muslimanska adetija.
Adava sa adalese so isi uticaj taro dizane kola po but taro Roma.- vakeri o Bakić
O Dragan Bektašević kova inje buteberšengro sekretari asi integracija e ternengi ko amalipe „Društvo Rom“ tari Vranja
slažinipe ko sa so vakerdja amaro angluno sagovorniko. Ov vakeri kaj o Roma na našaldje pumaro indentiteti, sa dok ikerena pumari tradicija em o adetija.
- O roma narodo barvala tradicija em adetenca .O terne adala kola valjani te djan anglal adaleja te ikeren pumari tradicija em adetija.
Me na injum sar mo papu kova slavindja muslimanska prazniča slavinava pravoslavna - Božić, Uskrs, Sveti Nikola, Djurdjevdan, Srpsko nevo berš.
Me čave em me unuča praktikujnena adava sar mande - vakeri o Bektašević.
Adjaar ked slavinipe a i tradicija ked parunipe uli averčane.
Averčane parunenape o rametlije ,nane popo nane odža a disave Roma na tarena ni memeli aso rametlije.
Angleder o Roma kerdje bijava kola inje po pandj dji evta dive em kote inje but adetija em ceremonije.
O Kadrija Silistarević penzioneri kova setinipe taro adala nakle vaktija em sar slavindjape angleder i Vasilica em o Djurdjevdan.
Setinama jek berš ko purano „Hotel Vranje“ perdi i kafana adjikera o purano Srpsko nevo berš amari Vasilica.
Inje o vakti Komunizam ked na dindje ko javna tana te slavinenpe o pravoslavna prazniča. E Titosi milicija na dindja aso muzičarja te bašalen adalese. Sare darandile em trajndje.
Rametlija o Sale o harmonikaši setindjape i lelja te bašali partizanska em gilja taro Tito.
Dji o fajront bašaldjepe adala gilja em niko na tromal ništa te vakeri. Pali kafana o Bakija adjikerdjamen ko „AMAM“ em o slaviba dji sabale inje upre ki mahala.
Avdije adava nane adalese so o Roma sar o dizane kolaj po but kerena duje divengre bijava.
Pale vakera disave prazniča kola o Roma slavindje angleder 100 berš pana slavinenape a adava i Vasilia em o Djurdjevdan.
Akala duj prazniča slavinenape ki celo Evropa em adava jekutno šajipe sar sinhronizacija maškaro Roma.
Ovaj tekst produciran je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja u okviru projekta "Šunen E Romen". Stavovi izneti u tekstu isljučiva su odgovornost OK Portala i ni na koji način ne odražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja.
OK RADIOVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
